Википедија

Džek Vord

Džon Vord ili Birdi (Ptičica) (oko 1553 [1] - 1622), takođe poznat kao Džek Vord ili kasnije kao Jusuf-Reis, bio je engleski pirat krajem 16. i početkom 17. veka, koji je kasnije postao Berberski gusar sa sedištem u Tunisu tokom ranog 17. veka.

Reis
Džon Vord
Lični podaci
NadimakBirdy, Jusuf-reis
Datum rođenjaoko 1553.
Mesto rođenjaFaveršam, Kent, Engleska
Datum smrti1622.
Mesto smrtiTunis, Osmansko carstvo
Vojna karijera
SlužbaEngleska (do 1604.), Tunis (od 1605.)
VojskaBerberski gusari
ČinAdmiral, Reis
Komandantplovilima Gift, Litl Džon, Reniera e Soderina

Život uredi

Mladost uredi

Ono malo što se zna o Vordovom ranom životu potiče iz pamfleta koji je navodno napisao neko ko je plovio s njim tokom njegovih piratskih dana. Čini se da je Vord rođen oko 1553. godine, verovatno u Faveršamu, Kent, na jugoistoku Engleske. [2] Kao i mnogi rođeni u primorskim oblastima, on je mladost i rane odrasle godine proveo baveći se ribarenjem. Posle neuspele invazije španske armade na Englesku 1588. godine, Vord je pronašao posao korsara, pljačkajući španske brodove sa dozvolom engleske kraljice Elizabete I. Kada je Džejms I od Engleske okončao rat sa Španijom po svom ustoličenju 1603. godine, mnogi korsari su odbili da se odreknu svog posla i jednostavno su nastavili s pljačkanjem. Oni koji jesu, smatrani su gusarima, jer više nisu imali važeće dozvole - nazvane markama - koje je izdavala država.

Oko 1604. godine, Vord je navodno prisiljen u službu na brodu koji je plovio pod vlašću kralja (Kraljevska mornarica tek treba da postane formalna institucija), gde je smešten u Kanalsku flotu i služio je na brodu nazvanom Lyon's Whelp. [3]

Okret gusarstvu uredi

Prema Endruu Barkeru, Vordovom zarobljeniku, koji je napisao Istinit i tačan prikaz početka, postupaka, svrgavanja i sadašnjeg stanja kapetana Vorda i Dansekera (A True & Accurate Account of the beginning, proceedings, overthrows, and now present estate of Captain Ward and Danseker), Vord je pio u kafani u Plimutu sa trideset svojih brodskih drugova. Navodno je rekao:

Drugovi moji, reče on, šta da se radi? Ovo je šugav svet i u njemu šugavo živimo, ovde se na vodi hranimo Kraljevom usoljenom govedinom, bez prebijene pare da njom kupimo po bušel žita kad se na obalu iskrcamo. Radujte se, obedujte i budite rrećni, svako da se svojim džepom bavi. Večers, kada kapetan i oficiri slute samo da praznimo krčage, mi ćemo do lakata biti u Begunčevim torbama.

— A True & Certaine Report of Captain Ward

Vord i njegove kolege napustili su i ukrali malu barku od 25 tona iz luke Portsmut . [4] Vordovi drugovi su ga izabrali za kapetana, što je jedan od najranijih presedana za pirate koji su sami birali svog vođu. [5] Otplovili su do ostrva Vajt i zarobili još jedan brod, Vajolet, brod za koji se pričalo da nosi blago rimokatoličkih izbeglica. [6] Ispostavilo se da je brod bez blaga, ali preduzimljivi Vord iskoristio ju je za hvatanje mnogo većeg francuskog broda.

Vord i njegovi ljudi otplovili su za Mediteran, gde je uspeo da nabavi holandski flibot od trideset i dva topa, koji je preimenovao u The Gift. [7] Vord je prvo otplovio za Alžir, ali je nekoliko njegovih ljudi uhapšeno po ulasku u grad. Alžir je napao drugi engleski mornar, Ričard Gifard, samo nekoliko meseci ranije. [8] Otplovili su do marokanskog lučkog grada Sale, Maroko, gde se 1605. nekoliko engleskih i holandskih mornara, uključujući Ričarda Bišopa i Entonija Džonsona, pridružilo Vordovoj posadi.

U leto 1606. godine, Vord je u Gibraltarskom moreuzu zarobio dau (arapska vrsta broda) u kojem su navodno bili katolički robovi. U avgustu 1606, Vord se dogovorio sa Osman-Dahijom da Tunis koristi kao bazu operacija. Osman-Dahija, ili Kara-Osman, bio je zapovednik janičarskog korpusa u Tunisu. Taj garnizon je 1598. godine svrgao tuniskog pašu i zagospodario Tunisom, učinivši Osmana-Dahiju vojnim diktatorom grada. Prema njihovom dogovoru, Osman-Dahija bi prvo imao pravo da odbije svu robu, te da uzme do deset posto ulovljene robe.

Početkom novembra 1606. godine Vord je zarobio engleski trgovački brod Džon Baptist pod vodstvom kapetana Džona Kia. Brod je preimenovao u Litl Džon po junaku iz engleskih narodnih priča, Malom Džonu [9] Iz ove baze, Džek Vord je lako mogao da uhvati mnoge brodove iz nekoliko evropskih država. Vordov prvi poručnik, Vilijam Grejvz, zarobio je mali engleski trgovački brod zvani Jork Bonavenčur (York Bonaventure) čiji je kapetan bio Endru Barker. Najbogatiji ulovi na ovim ranim krstarenjima bili su vredni mletački brodovi Rubi (uhvaćen 16. novembra 1606) i Karminati (uhvaćen 28. januara 1607).

Reniera e Soderina uredi

Džon Vord je opremio Gift, Litl Džona, Rubi i Karminati za gusarenje tokom kasne zime i ranog proleća 1607. Njegova flota krenula je prema Jadranskom moru kada ih je rasula strašna oluja. Vard, na brodu Gift, pronašao je samo Rubija pre nego što je krenuo ka istočnom Sredozemlju. Dana 26. aprila 1607. godine, između Kipra i Turske, Vard je primetio „veliku dubrovačku karaku od četrnaest ili petnaest stotina tona“ [10] po imenu Reniera e Soderina.

Rubi je imao 400 tona, a Gift samo 200 tona, ali posada je izabrala da napadne Renieru e Soderinu. Borili su se tri sata, ali Reniera e Soderina bila je prevelika za manevrisanje po laganom vetru, pa njeni topovi nikada nisu pogodili metu. Vordovi brodovi uspeli su da joj probiju trup pet puta, čime su zapalili bale sene koje su se unutra nalazile. Konačno, Vord je naredio da se njegovi brodovi približe i pripreme za ukrcavanje.

Posada Reniere e Soderine glasala je za borbu i odbijanje ukrcavanja, a kapetan im je podelio malo naoružanje. Međutim, dobro tempirana paljba đuladi povezanih lancem sa Rubija pogodila je najmanje dvojicu branilaca, rastrgavši ih. Drvodelja na brodu Reniera e Soderina suočio se sa svojim kapetanom, rekavši mu da se preda ili će se posada pobuniti. Kapetan je pristao, a Vord je zauzeo Renieru e Soderinu bez daljih borbi. Prema Endruu Barkeru, njen teret je „procenjen da vredi najmanje dva miliona“. [10]

Engleska vlada se nije složila. Procenili su da teret vredi samo 500.000 funti. Ipak, izveštaj mletačkog ambasadora u Londonu rekao je malom veću da je Venecija blizu objave rata Engleskoj zbog Vordove piraterije. Taj ambasador, sekretar Espozicioni, napisao je:

Engleski ambasador u Mletačkoj republici uveravao je Savet „Što se tiče Vorda, koji je zauzeo Soderinu i pretvorio je u berton, dočekaće ga topla dobrodošlica ako uplovi u ove vode“.

 
Pomorska karta Sredozemnog mora (1600)

Prelazak na Islam uredi

Po povratku u Tunis u junu 1607. godine, Vord je opremio Reniera e Soderinu kao moćan ratni brod. Posada joj je u trup usekla još najmanje 20 topovskih otvora u njen trup da bi mogla da primi svih 60 mesinganih topova. Otisnuo se početkom 1608. Zatim, u martu, neki brod je uočio olupinu broda u blizini obale Grčke, pa su glasine počele da se šire kako je reč o Reniera e Soderini i da je Džon Vord mrtav.

Vord je od Džejmsa I zatražio kraljevo pomilovanje, što je odbijeno zbog toga što se iz Venecije pretilo ratom, pošto je Vord bio napao mnoge mletačke brodove, pa se nevoljno vratio u Tunis. Osman-Dahija, osmanski oficir iz Tunisa, održao je reč i dodelio mu zaštitu. Prihvatio je Islam zajedno sa celokupnom posadom, promenio je ime u Jusuf-Reis sa nadimkom Šakur ili Šagur, jer se prilikom gusarenja uvek služio sekirom, i oženio se Italijankom dok je i dalje slao novac svojoj engleskoj ženi. 1612. godine engleski dramski pisac Robert Daborn napisao je dramu nazvanu Poturčeni hrišćanin (A Christian Turn'd Turk) o njegovom preobraćenju.

Kasnije godine uredi

Engleski mornar koji ga je video u Tunisu 1608. godine navodno je Vorda opisao kao „vrlo niskog, sa malo kose, i to prilično sede, ćelav spreda; crnpurastog lica i brade. Malo govori, a i onda psuje. Pijan od jutra do noći. . . Navike prekaljenog mornara. Budala i idiot kada se ne bavi svojim zanatom “. [11]

Tokom sledećih nekoliko godina balade i pamfletisti osuđivali su Džona Vorda zbog što se odmetnuo među gusare.

Vord je nastavio pljačkati mediteranske trgovačke brodove, na kraju zapovedajući čitavom flotom gusara, čiji je komandni brod bila mletačka šezdesetotopovka. Posle 1612. godine završio je svoju gusarsku karijeru, odabravši da podučava mlađe gusare baratanju oružjem i plovidbi. Puno je profitirao od gusarenja, povukavši se u Tunis da bi živeo život raskošne udobnosti sve do svoje smrti 1622. godine, star 70 godina, moguće stradao od kuge .

Nasleđe uredi

Od 1609. do 1615. o engleskom Arhi-piratu napisaće se na desetine drama, balada, memoara, pamfleta i knjiga. Najistaknutiji su Poturčeni hrišćanin Roberta Daborna, Vesti s mora o dvojici ozloglašenih pirata, Engleza Vorda i Holanđanina Dansekera (Nevves from Sea, Of two notorious Pyrats Ward the Englishman and Danseker the Dutchman), Kapetan Vord i brod Duga, i Istinit i siguran izveštaj o početku, postupcima, Svrgavanju, i trenutnom stanju kapetana Vorda i Dansekera, dva pokojna poznata pirata od njihovog prvog otiskivanja do ovog sadašnjeg vremena Endrua Barkera.

Pretpostavlja se da je njegov nadimak bio „Šarki“ i da je to poreklo ovog nadimka, koji se sada dodeljuje svima u Kraljevskoj mornarici sa prezimenom „Vord“. [12]

Brojne TV serije i filmovi zasnovani su na Džeku Vordu.

Za svoje savremenike, Vord je bio zagonetna figura, na neki način poput Robin Huda, ali u 16. i 17. veku mnogi engleski pirati su pljačkali iz ušća reke Sebo i zarobljavali sredozemne trgovačke brodoe. Vord je navodno umeo da poštedi engleske brodove dok je napadao brodove „papista“ (katolika). Džon Vord i Sajmon Danseker su za uvođenje brodova sa četvrtastim jedrima kod Berberskih gusara.

Balada „ Kapetan Vord i Duga “ vrlo je verovatno zasnovana na Džeku Vordu. [13]

Izmišljeni prikaz Vordove karijere pojavljuje se u istorijskom romanu Tomasa Kostejna For My Great Folly, koji je objavljen 1942.

Tokom dve hiljade desetih godina, razne turske novine i veb stranice popularizovale su hipotezu iznetu u mesečniku Derin Tarih da bi Džon Vord mogao biti inspiracija za lik Džeka Sperou iz filmova Pirati s Kariba . [14] [15] [16]

Reference uredi

  1. ^ Lamborn Wilson, Peter (2003). Pirate Utopias: Moorish Corsairs and European Renegadoes. Autonomedia. str. 55. ISBN 1-57027-158-5. 
  2. ^ Firth, C.H. (1908). Naval songs and ballads, selected and edited by C.H. Firth. London: Printed for the Navy Records Society. 
  3. ^ Tinniswood (2010). Pirates of Barbary by Adrian Tinniswood. Vintage Books. 
  4. ^ „Pirate History and Reference Famous Pirates and Privateers”. Privateer Dragons' Island. 
  5. ^ Earle, Peter (2005). The Pirate Wars. New York: St. Martin's Press. str. 28. ISBN 0-312-33579-2. 
  6. ^ Clive Malcolm Senior, An Investigation of the Activities and Importance of English Pirates, 1603-40 (University of Bristol, PhD thesis, 1972), p. 59 footnote 3
  7. ^ Tinniswood, str. 33
  8. ^ Tinniswood, str. 25
  9. ^ Tinniswood, str. 35
  10. ^ a b Barker
  11. ^ Earle 2005, str. 29
  12. ^ http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20090418145128/http://www.royalnavy.mod.uk/training-and-people/rn-life/navy-slang/naval-surnames-(adams-cooper)/vaughan-young/ Naval Surnames Vaughan - Young. Ministry of Defence. Archived on 18 Apr 2009.
  13. ^ „Ward the Pirate”. Songs of the Sea. 
  14. ^ Talha İnanç (19. 3. 2017). „Jack Sparrow might be inspired by a Muslim captain”. Daily Sabah. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  15. ^ „Jack Sparrow da Türk çıktı!” [Jack Sparrow turns out to be Turkish as well!]. Yeni Şafak (na jeziku: Turkish). 1. 3. 2013. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  16. ^ „Mart 2013 – Derin Tarih”. Pristupljeno 15. 8. 2019. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џек_Ворд&oldid=27677370”