Džon Atanasov

Džon Vinsent Atanasov (engl. John Vincent Atanasoff; Hamilton, 4. oktobar 1903 — Frederik, 15. jun 1995) je bio američki fizičar bugarskog porekla. U 1973. godini, odlukom suda u patentnoj parnici “Hanivel protiv Speri Renda” (engl. Honeywell v. Sperry Rand), on je proglašen za pronalazača prvog automatskog digitalnog računara, mašine sa specijalnom namenom koja je nazvana Atanasov-Beri računar (engl. Atanasoff–Berry Computer, ABC).

Džon Atanasov
Džon Atanasov
Lični podaci
Puno ime	Džon Atanasov
Datum rođenja	(1903-10-04)4. oktobar 1903.
Mesto rođenja	Hamilton, SAD
Datum smrti	15. jun 1995.(1995-06-15) (91 god.)
Mesto smrti	Frederik, SAD
Obrazovanje	Univerzitet Viskonsina u Medisonu, Univerzitet Floride

Obrazovanje

Džon Atanasov je odrastao u Brusteru na Floridi, kao sin jednog inženjera elektrotehnike. U uzrastu od devet godina naučio je da koristi logaritmar, ubrzo posle čega je usledilo i njegovo proučavanje logaritama, da bi zatim završio srednju školu Malberi (engl. Mulberry High School) za svega dve godine. Godine 1925, Atanasov je diplomirao elektrotehniku na Univerzitetu Florida, sa najvišom ocenom.

On je nastavio svoje školovanje na Državnom koledžu Ajove i 1926. stekao zvanje mastera iz matematike. On je kompletirao njegovo formalno obrazovanje 1930. godine, sticanjem doktorskog zvanja iz teorijske fizike na Univerzitetu Viskonsin, a njegova doktorska teza glasila je „Dielektrična konstanta helijuma“. Posle doktoriranja, Atanasov je prihvatio posao asistenta matematike i fizike na Državnom koledžu Ajove.

Razvoj računara

Atanasov-Beri računar, replika na prvom spratu Daram centra Državnog univerziteta u Ajovi

Delom zahvaljujući napornom i zametnom poslu korišćenja mehaničkog Monroovog kalkulatora, koji je bio najbolji alat koji mu je bio na raspolaganju dok je pisao njegovu doktorsku tezu, Atanasov je počeo da traga za bržim metodima računanja. Na Ajova Stejtu, Atanasov je proučavao korišćenje Monroovog kalkulatora i IBM-ovog tabulatora u naučnim problemima. 1936. Atanasov je izumeo analogni kalkulator za analizu geometrijskih površi. Prefinjena mehanička tolerancija potrebna za dobru preciznost podstakla ga je da uzme u obzir i jedno digitalno rešenje.

Atanasov-Beri računar (ABC je bio zamišljen bukvalno u jednom bljesku pronicljivosti profesora Atanasova, tokom zime 1937-1938, nakon jedne vožnje svojim automobilom do 20-ak milja udaljenog restorana u Rok Ajlandu. Sa odobrenih 650 dolara primljenih u te svrhe u septembru 1939. i uz asistenciju njegovog diplomca Kliforda Berija, prototip ABC računara bio je završen do novembra te godine.

Ključne ideje primenjene u ABC-u bile su upotreba binarnih brojeva i Bulove algebre za rešavanje sistema od 29 linearnih jednačina. ABC nije imao centralnu procesorsku jedinicu (CPU), ali je bio izgrađen kao elektronski uređaj sa vakuumskim cevima koje su mu omogućavale brzinu rada. On je takođe koristio regenerativnu kondenzatorsku memoriju, proces koji se i danas koristi u DRAM memoriji.

Zavrzlame oko intelektualne svojine

Atanasov upoznaje Moklija

Džon Atanasov je upoznao Džona Moklija u decembru 1940. na kongresu Američkog udruženja za unapređenje nauke održanog u Filadelfiji, gde je Mokli demonstrirao njegov „harmonijski analizator“, analogni kalkulator za analizu meteoroloških podataka. Atanasov je ispričao Mokliju o njegovom novom digitalnom uređaju i pozvao ga u posetu da to vidi. Takođe, tokom puta u Filadelfiju, Atanasov i Beri posetili su patentni biro u Vašingtonu, gde su tokom kratke istrage utvrdili da je njihov koncept računara zaista nov. 15. januara 1941. člankom u novinama De mojn Redžistru, večernjim novinsms koje se objavljuju u De Mojnu (glavnom gradu američke države Ajove) objavljeno je da je ABC „elektronska računarska mašina“ sa više od 300 vakuumskih cevi koja može „da rešava komplikovane algebarske jednačine“.

U junu 1941. Mokli je posetio Atanasova u Ejmsu, Ajova da vidi njegov ABC. Tokom četiri dana njegove posete u Atanasovljevoj kući, Mokli je do detalja diskutovao sa Atanasovom i proučio njegov prototip ABC, a takođe je detaljno upoznao i nacrte njegovog prototipa. Sve do tog vremena Mokli nikada nije predložio nikakav digitalni računar. U septembru 1942. Atanasov je napustio Ajovu zbog ratnog angažmana kao šef Akustičke divizije u Pomorskoj tehničkoj laboratoriji u Vašingtonu. On je poverio svoju patentnu prijavu ABC-a na čuvanje univerzitetkom administratoru. Međutim ova prijava patenta nije nikada bila popunjena.

Mokli je posećivao Atanasova više puta u Vašingtonu tokom 1943. godine i diskutovao sa njim o teorijama računarstva, ali mu o svome ličnom radu na projektu novog računar nije ništa spominjao sve do početka 1944. Moklijeva i Ekertova konstrukcija ENIAC-a, prvog elektronskog računar opšte namene, tokom 1943-1946. dovela je do sudske parnice dve decenije kasnije oko toga ko je u stvari izumitelj računara.

Tokom 1945. godine američka mornarica je, takođe, odlučila da izgradi računar velikih proporcija, na nagovor Džona fon Nojmana. Atanasov je bio uključen u ovaj program, a on je zamolio i Moklija da pomogne oko opisa posla za neophodne stvari. Međutim, Atanasov je takođe stavljen na raspoloženje i za izgradnju akustičkog sistema za nadgledanje i snimanje testiranja atomske bombe. Ovaj posao je imao prioritet, a do vremena kada se on vratio sa testova izvršenih na atolu Bikini u julu 1946, program NOL računara je bio već zatvoren zbog izostanka napretka, i to opet po savetu fon Nojmana.

Osporavanje patentnih prava

Mokli i Ekert su prijavili patent „Elektronskog računara opšte namene“ 1947, koji je konačno bio odobren 1964. Patentna prava su bila prodana 1951. kompaniji Remington Rend (engl. Remington Rand) (koji je kasnije postao Speri Rend (engl. Sperry Rand); ova kompanije je osnovala svoju podružnicu Ilnois Sajantifik Developments (engl. Illinois Scientific Developments) koja je bila zadužena da potražuje honorare od drugih proizvođača opreme u industriji elektronske obrade podataka tokom 1960-ih godina.

Osporavanje ovih patentnih honorara izgleda da je rezultovala sudskom parnicom koja je pokrenuta 26. maja 1967. od strane Hanivela protiv Speri Renda u okružnom sudu Sjedinjenih Država u Mineapolisu, Minesota, i koja je osporavala punovažnost ENIAC-ovog patenta. Suđenje, koje je bilo jedno od najdužih i najskupljih u saveznom sudu do tog vremena, počelo je 1. juna 1971. i trajalo je do 13. marta 1972. Imalo je 77 svedoka, plus 80 pismenih svedočenja i 30000 izlaganja. Atanasovljeva mašina je predstavljena kao prvobitno delo.

Slučaj je zakonski razrešen u petak, 19. oktobra 1973, kada je okružni sudija Erl R. Larson (Earl R. Larson) odlučio da je patent nevažeći, zaključujući da je ENIAC preuzeo mnoge osnovne ideje sa Atanasov-Beri računara. Sudija Larson eksplicitno je izjavio: „Ekert i Mokli nisu samostalno prvi izumeli automatski elektronski digitalni računar, nego su umesto toga razvili ovu spravu koja je predmet spora na osnovu one od dr Džona Vinsenta Atanasova.“

Speri je odustao od žalbe na presudu u sporu „Haniviel protiv Speri Renda“, ali to je imalo veoma malo publiciteta u to vreme, verovatno zato što je bilo u senci Votergejt afere i “masakra subotnje večeri” koji je specijalni tužilac Arčibald Koh ispalio na predsednika Ričarda Niksona dan posle toga. Iako je sudski odbranio svoje pravo, Atanasovljeva pobeda nije bila potpuna, pošto je ENIAC, pre nego ABC, i dalje u širokoj javnosti bio predstavljen kao prvi računar, sve do Atanasovljeve smrti.

Život posle rata

Posle Drugog svetskog rata Atanasov je nastavio da radi za vladu SAD i razvio je specijalizovane seizmografe i mikrobarografe za detekciju eksplozija na daljinu. Godine 1952. on je osnovao i dalje vodio Ordonans Inžinjering Korporaciju, 1956. godine je prodao svoju kompaniju Aerodžet Dženeral Korporaciji i postao je njihov predsednik za atlantsku diviziju. ABC računar je tako postao samo jedna uspomena. Ali stvari su postale drugačije 1954. godine kada su se čula prva govorkanja o tome da su neke od njegovih ideja možda bile ukradene (ENIAC-ov glavni patent je bio prijavljen 1947, ali nije odobren do 1964).

U 1961. godini Atanasov je osnovao novu kompaniju, Kibernetiks Inkorporejtid. Postepeno je sve više bio uvlačen u zakonsku parnicu koju je izazvao ubrzani porast računarskih kompanija. Nakon razrešenja patentnog procesa Atanasov je bio toplo počastvovan od strane Državnog koledža Ajova, koji je u međuvremenu postao Državni univerzitet Ajove, a i mnoge druge nagrade i priznanja usledili su posle toga. Penzionisao se u Merilendu i umro je 1995. godine. Džon Mokli, Presper Ekert, i njihove familije nisu nikad prema njemu pokazali nikakav nekorektan postupak.

Počasti i odlikovanja

Godine 1970, Atanasov je pozvan od strane Bugarske akademije nauka da poseti Bugarsku tako da bi bugarska vlada mogla da mu dodeli Orden Ćirila i Metodija prve klase. On je bio ponosan što je Bugarska bila prva zemlja koja je priznala njegov rad i uvek je isticao njegove bugarske korene.

Atanasov je 1981. primio Medalju pionira računara od strane Instituta električnih i elektronskih inžinjera (IEEE). Po njemu je nazvana Atanasovljeva dvorana, računarsko naučno zdanje u kampusu Državnog univerziteta Ajova. Univerzitet je takođe nazvao po njemu svoje ostvarenje MIT-ovog Projekta Antena, „Projekt Vinsent“. Konačno, u 1990, predsednik Džordž Buš (George H. W. Bush) nagradio je Atanasova Nacionalnom medaljom Sjedinjenih Država za tehnologiju. On je bio takođe nagrađen i mnogobrojnim drugim odlikovanjima i priznanjima. Među njima se nalaze:

• Nagrada Mornarice Sjedinjenih Država za posebne zasluge (1945)
• Nagrada Seizmološkog društava Amerike (1947)
• Nagrada Admiral Biroa tehničke službe (1947)
• Kosmos klub članstvo (1947)
• Odlikovanje Ćirilo i Metodije (1970)
• Počasni doktorat Univerziteta Florida (1974)
• Počasno članstvo u Udruženju računarske medicine (1974)
• Pronalazači Ajove, Dvorana slavnih (1978)
• Medalja za nauku Guvernera Ajove (1985)
• Odlikovanje Bugarske, za zasluge prve klase (1985)
• Nagrada Računarske zahvalnosti, EDUCOM (1985)
• Holi Medalja, Američkog udruženja Mehaničkih inžinjera (1985)
• Kurs, Nagrada Američke genijalnosti (1986)
• Počasni doktorat Univerziteta Viskonsin (1987)

Atanasov Nunatak, vrh na ostrvu Livingston u Južnim Šetlandskim ostrvima na Antarktiku nazvan je po Džonu Vinsentu Atanasovu.

Literatura

• Portraits in Silicon. Pristupljeno 8. 2. 2014. 
• Kiplinger's Personal Finance. Pristupljeno 8. 2. 2014. 
• Invitation to Computer Science. Pristupljeno 8. 2. 2014. 
• Mollenhoff, Clark R. (1988). Atanasoff: Forgotten Father of the Computer. Ames, Iowa: Iowa State University Press. ISBN 978-0-8138-0032-5. 
• Schmadel, Lutz D. (2000). Dictionary of Minor Planet Names. Springer-Verlag Telos. ISBN 978-3540662921. 
• Anellis, Irving H. (januar 1997). „John Vincent Atanasoff—His Place in the History of Computer Logic and Technology”. Modern Logic. 7 (1). Pristupljeno 4. 6. 2015. 
• Burks, Alice R.; Burks, Arthur W. (1988). The First Electronic Computer: The Atanasoff Story. Ann Arbor, Michigan: The University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-10090-3. 
• Burks, Alice Rowe (2003). Who Invented The Computer?: The Legal Battle that Changed Computing History. Amherst, New York: Prometheus Books. ISBN 978-1-59102-034-9. 
• Burks, Arthur W.; Burks, Alice R. (oktobar 1981). „The ENIAC: First General-Purpose Electronic Computer”. IEEE Annals of the History of Computing. 3 (4): 310—399. doi:10.1109/MAHC.1981.10043. 
• Burton, Tammara (2006). World Changer. Sofia, Bulgaria: Tangra TanNakRa Publishing. str. 271. 
• Do, Hien Chris. „John Vincent Atanasoff”. Virginia Tech. Pristupljeno 4. 6. 2015. 
• Mackintosh, Allan R. (mart 1987). „The First Electronic Computer”. Physics Today. 40 (3): 25. Bibcode:1987PhT....40c..25M. doi:10.1063/1.881101. 
• Mackintosh, Allan R. (avgust 1988). „Dr. Atanasoff's Computer”. Scientific American. 259 (2): 90—96. Bibcode:1988SciAm.259b..90M. doi:10.1038/scientificamerican0888-90. Arhivirano iz originala 31. 10. 2009. g. 
• Mooers, Calvin N. (2001). „The Computer Project at the Naval Ordnance Laboratory” (PDF). IEEE Annals of the History of Computing. 23 (2): 51—67. ISSN 1058-6180. doi:10.1109/MAHC.2001.10002. 
• Smiley, Jane (2010). The Man Who Invented the Computer: The Biography of John Atanasoff, Digital Pioneer. Doubleday. ISBN 978-0385527132. OCLC 502029794. 
• Hollar, John (27. 1. 2011). Revolutionaries: The Man Who Invented the Computer with Author Jane Smiley. YouTube (video). Mountain View, California: Computer History Museum. Pristupljeno 4. 6. 2015. 
• Kang, Cecilia (18. 11. 2010). After Words with Jane Smiley. C-span.org (video). National Cable Satellite Corporation. Pristupljeno 4. 6. 2015. 
• Parashkevov, Atanas (jun 1995). „John V. Atanasoff: Obituary”. Virtual Museum of Computing. Arhivirano iz originala 17. 9. 2009. g. 

Spoljašnje veze

• JohnAtanasoff.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. maj 2021)
• The Atanasoff Archives at Iowa State
• Atanasoff Personal Papers at Iowa State
• Atanasoff's Obituary
• Another Biography
• Biography at Virginia Tech
• "The Computer Project at the Naval Ordnance Laboratory," IEEE Annals of the History of Computing, vol. 23, no. 2. pp. 51-67, April-June, 2001. (details Atanasoff's well-funded but unsuccessful second computer project in 1945-1946)
• Breakthrough Square - a proposed recognition of Atanasoff in Rock Island, IL
• Atanasov Nunatak, ostrvo Livingston, Antarktik