Džon Pim
Džon Pim (engl. John Pym; London, 20. maj 1584 — London, 8. decembar 1643) bio je engleski puritanski vođa Donjeg doma protiv kralja Čarlsa I za vreme Dugog parlamenta i kreator uslova pobede Parlamenta u Engleskom građanskom ratu.[1]
Džon Pim | |
|---|---|
 Džon Pim | |
| Datum rođenja | 20. maj 1584. |
| Mesto rođenja | London, Engleska |
| Datum smrti | 8. decembar 1643. (59 god.) |
| Mesto smrti | London, Engleska |
| Supružnik | Anna Hooker |
| Roditelji | Alexander Pym Philippa Colles |
Biografija
urediDetinjstvo i mladost
urediPim je rođen u Brimoru, u Samersetu, gde je njegova familija živela još od 13. veka. Otac Aleksandar je umro kad je Džon imao samo nekoliko meseci, a majka Filipa se preudala nakon nekoliko godina za Antonija Rausa. Pim je počeo školovanje 1599. na Oksfordu, na Pembrouk koledžu, studirajući pravo. Godine 1602. je pozvan u Počasno društvo Srednjeg zamka, poznatije samo kao Srednji zamak, jedan od četiri sudska pansiona koja su imala ekskluzivno pravo da svoje članove uvrste u englesku advokatsku komoru kao advokate. Iako je ušao u to društvo, Pim nije nikad pozvan u komoru.
Godine 1614. se oženio Anom Huk, ćerkom fizičara i sekretara Kraljevskog društva u Londonu, Roberta Huka. Ovaj brak je uticao na razvoj Pimovog snažnog puritanizma i njegov žestok stav protiv katolicizma i arminijanizma, a omogućio mu je i da uđe u Rausov kružok, koji je zastupao ovakve društvene i političke stavove.
Pored upravljanja svojim posedima u Samersetu, Pim je dobio posao u državnoj blagajni kao prijemnik Kraljevih prihoda za Hempšir, Vilšir i Glosteršir.
Politička opozicija
urediPod uticajem bedfordskog grofa, počeo je da se bavi politikom. 1614. godine je ušao u Parlament i priključio se Seljačkoj partiji. Godine 1626. je organizovao opoziv Džordža Vilersa, prvog vojvode od Bakingema, zbog optužbi za korupciju i finansijske malverzacije.
Pimova politička karijera počela kada je, pod pokroviteljstvom četvrtog grofa od Bedforda, izabran je za poslanika za Calne u Viltširu za vreme vladavine Džejmsa I. Već 1625, on je izabran za Tavistoka u Devonu, koji je zastupljen u prva tri parlamenata od vladavine Čarlsa I. On je nastao kao otvoreni neprijatelj rimokatolika i čvrsti pristalica onih koji su se protivili kraljevoj proizvoljnoj upotrebi svojih ovlašćenja. Pim je takođe i aktivno zahtevao da se opozove vojvoda od Bakingama (Duke of Buckingham) 1625. i 1626, a podržao je i peticiju prava 1628.
Godine 1628. bio je vodeći zagovornik Peticije o pravu, Deklaracije građanskih sloboda, koju je podržao Parlament, a 1641. ubedio je Parlament da donese Akt o pogubljenju bez suđenja, proglašavajući Tomasa Straforda i Vilijama Loda krivim za izdaju.[2]
On je objavio veliku Predstavku, dokument koji je osudio vladavinu Čarlsa I kada je pokušao da uhapsi Pima i još četiri poslanika. Kriza između kralja i Parlamenta se produbila i 1642. godine je došlo do izbijanja Engleskog građanskog rata. Posle izbijanja građanskog rata, Pim je uključen u rešavanje finansijskih pitanja na strani Parlamenta kao predsednik Komiteta za bezbednost od 4. jula 1642. Sklopio je savez sa Škotskom, koji je po istorijskim izvorima poznat kao svečani savet i povelja, obećavajući škotskim prezbeterijancima novac i verske reforme, a zauzvrat je tražio vojnu pomoć Parlamentarcima. Novčana i vojna pomoć Konventa i prezbeterijanaca obezbedila je čvrste osnove za pobedu Parlamenta 1645, pošto su njihovi tako ojačani resursi bili daleko veći od onog što su posedovali Rojalisti.[1]
Pretpostavlja se da je Džon Pim umro od raka. Preminuo je 8. decembra 1643. i sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji. Nakon restauracije Monarhije, njegovi posthumni ostaci su ekshumirani, opljačkani i, konačno, ponovo sahranjeni u zajedničku jamu.
Reference
uredi- ^ a b Biografija Džona Pima, bcw-project.org, Pristupljeno: 5.4.2014.
- ^ Džon Pim član Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jun 2015), Pristupljeno: 5.4.2014.
Literatura
uredi- Ilustrovana istorija sveta, Mladenska knjiga, Beograd, 2006.
