Agesilaj II

Agesilaj II (grč. Ἀγησίλαος, 444—360. p. n. e.) je bio kralj Sparte iz linije Europontida. Vladao je od oko 400. p. n. e. do 360. p. n. e. Postao je kralj u vreme spartanske hegemonije u Grčkoj nakon poraza Atine u Peloponeskom ratu. Vodio je u Maloj Aziji uspešan rat protiv Persije od 396. do 394. p. n. e. podržavajući nezavisnot grčkih gradova Male Azije. Sparta ga je pozvala da se vrati iz Male Azije, jer su Atina, Korint, Teba i Arg započeli Korintski rat protiv Sparte. Agesilaj je zapovedao spartanskom vojskom u bici kod Koroneje 394. pre n. e, u kojoj je Sparta pobedila. Spartanska hegemonija u Grčkoj potvrđena je Antalkidinim mirom 387. p. n. e. Iako je bio veoma sposoban vojskovođa nije pripremio spartansku vojsku za vojne inovacije, pa je Teba pod zapovedništvom Epaminonde pobedila spartansku vojsku pod zapovedništvom Kleombrota u bici kod Leuktre 371. p. n. e. Agesilaj II je sprečio pad Sparte 370/369. pre n. e, ali okončan je bio period spartanske hegemonije. Umro je u egipatskoj službi predvodeći plaćenike.

Agesilaj II
Agesilaus and Pharnabazus..gif
Datum rođenja444. p. n. e.
Mesto rođenjaAntička Sparta
Datum smrti360. p. n. e.
Mesto smrtiKirena
OtacArhidam II
MajkaEupoleia
PotomstvoArhidam III
PrethodnikAgis II
NaslednikArhidam III

Detinjstvo i mladostUredi

Agesilaj je bio sin Arhidama II i njegove druge žene, Eupoleje, i mlađi polubrat Agisa II.

Malo je sačuvanih detalja o Agesilajevoj mladosti. Hramao je od rođenja, pa se nije očekivalo da će naslediti presto posle svog brata kralja Agisa II, pogotovo jer se ovaj imao sina (Leotihida). Zbog toga je podvrgnut strogom spartanskom obrazovanju zvanom agoge. Međutim, Leotihida proglašavaju nezakonitim naslednikom (glasine ga predstavljaju kao sina Alkibijada, jer je Agis bio odsutan, tako da po računanju vremena Leotihnida nije mogao da bude njegov sin. Međutim, na samrtničkoj postelji Agis je prihvatio da mu Leotihida bude sin.

Nasleđuje presto uz pomoć LisandraUredi

Agesilaj ipak postaje kralj oko 401. p. n. e., kada je imao oko četrdeset godina jer se Lisandar za to založio. Lisandar je tada bio uticajan, a Agesilaj mu je bio prijatelj, jedno vreme i ljubavnik, tako da je smatrao da će imati veliki uticaj na Agesilaja i da će pomoću njega da vlada.

Rat sa Persijom pre dolaska AgesilajaUredi

Jonski gradovi su nakon Peloponeskog rata pripali Persiji, a tokom Kirove pobune bili su uglavnom pod upravom odmetnutog Kira Mlađega. Tisafern je napao one gradove, koji su odbili da se vrate pod persijsku vlast. Jonski grčki gradovi su zamolili Spartu da im pomogne. Sparta se odazvala pozivu, pa je 399. p. n. e. poslala vojsku pod zapovedništvom Timbrona. Timbron je sa 6.000 preživelih plaćenika došao do Efeza. Cilj toga pohoda je bio da se Tisafern prisili na pregovore. Timbron nije mnogo postigao, a smenio ga je Derkilida, koji je sklopio sporazum sa Tisafernom, pa je napao Farnabazovu satrapiju. Derkilida je 398. p. n. e. zauzeo Troadu.

Tisafern je ponovo pokušao sa lukavom diplomatijom. Zajednički je dejstvovao sa satrapom Farnabazom II, pa su tokom 397. p. n. e. sklopili mir sa Spartom. Persija je iskoristila mir da bi gradila veliku mornaricu, ali Sparta je shvatila da mora da spreči izgradnju mornarice.

Agesilaj kreće u pohod 396. pre nove ereUredi

Lisandar je bio spreman da ide u Aziju, da pomogne svojim prijateljima, koje je tamo ostavio kao harmoste gradova. Pošto su se oni ponašali nepravično i nasilno građani su mnoge od njih isterali, a neke i ubili. Lisandar je nagovorio Agesilaja da ide u Aziju u pohod. U isto vreme Lisandar je pisao svojim prijateljima u Aziji da šalju molbe Sparti da pošalje Agesilaja. Agesilaj je pred skupštinom tražio 30 kapetana i savetnika, 2.000 helota i 6.000 saveznika. Sa Agesilajem je krenuo i Lisandar. Kada je došao u Efez tada je uočio da svi odaju veliku počast Lisandru i ponašaju se kao da Agesilaj nije glavni zapovednik. Kralj kao da je samo imao titulu, a sva vlast je bila kod Lisandra. Agesilaj je postao ljubomoran i postavljao je Lisandru razne prepreke. Nije više slušao Lisandra, pa je među njima došlo do razlaza. Poslao je Lisandra kao ambasadora na Helespont.

Pohod u Maloj Aziji protiv PersijeUredi

Tisafern se najpre bojao Agesilaja i sklopio je ugovor, u kome je obećao da će osloboditi grčke gradove u Aziji. Kasnije kada je dobio pojačanje objavio je rat. Agesilaj je krenuo za Kariju, a tu su ga čekali Persijanci, pa je skrenuo u Frigiju. Tu je zauzeo mnogo gradova i zarobio mnogo blaga. Pošto nije imao dovoljno konjice vratio se u Efez.

Kada je ponovo bilo moguće napadati neprijateljsku teritoriju (395. p. n. e.) Agesilaj je krenuo u Lidiju. Satrap Tisafern je mislio da se Agesilaj ponovo služi trikom i da će zapravo napasti Kariju, pa nije iz Karije pozao snage u pomoć. Kada je Agesilaj bio kraj Sarda, tada je pozvao vojsku iz Karije, a Agesilaj je želio što ranije bitku. Pobedio je persijsku vojsku pod zapovedništvom Tisaferna u Paktolu blizu Sarda 395. p. n. e. Posle toga Titraust je po nalogu dvora ubio Tisaferna i potplatio je Agesilaja da ode iz Lidije. Agesilaj je pristao da se vrati samo do Frigije, tj. do Farnabazove satrapije.

Spartanski kralj Agesilaj II ratovao je protiv Persije u Maloj Aziji. Uz pomoć jonskih gradova Agesilaj je pustošio persijske teritorije u Maloj Aziji. Ponovo je pustošio bogatu Farnabazovu satrapiju Frigiju. Podržavao ga je trački kralj Kotis. Osvojio je najveći deo Frigije, tako da je došao do samoga Farnabazovoga dvorca. Farnabaz II je došao na pregovore sa Agesilajem. Žalio se jer je ranije pomagao Spartancima protiv Atinjana, a sada mu Spartanci nanose štete. Agesilaj mu je rekao da su ranije Spartanci jedno vreme bili u prijateljstvu sa persijskim carem, a sada kada su sa njim neprijatelji onda napadaju i Farnabaza. Zbog toga je rekao Farnabazu da ga neće napadati, ako postane grčki saveznik i prijatelj umesto da ostane persijski rob.

Agesilajeve ambicije da osvoji PersijuUredi

Agesilaj je uspostavio red po gradovima i vratio im nekadašu vlast. Zatim je odlučio da krene u rat dublje u Persiju, dalje od mora. Imao je nameru da osvoji Persiju. Pošto su se spartanska vojska i grčki najamnici pokazali nadmoćnijima od persijske vojske persijski satrap Farnabaz II je odlučio da Sparti stvori probleme u Grčkoj. Poslao je svoga izaslanika Timokrata sa Rodosa sa velikom količinom novca i on je delom počeo da potplaćuje, a delom da nagovara grčke gradove da stvore savez protiv Sparte. Spartanska hegemonija i agresivna politika doprinela je da se taj savez lakše oformi. Savez protiv Sparte oformili su Teba, Korint, Argos i Atina. Korintski rat između Sparte i antispartanskog saveza započeo je 395. p. n. e. U bici kod Halijarta 395. p. n. e. spartanska vojska bila je poražena. U toj bici poginuo je spartanski vojskovođa Lisandar. Spartanski kralj Pausanija II predvodio je drugu spartansku vojsku, koja nije stigla na vreme, a kada su stigli sklopili su primirje i povukli su se. Pausanija II je zbog toga bio optužen za izdaju i pobegao je iz Sparte u Tegeju.

Povratak u GrčkuUredi

Pošto je rat počeo u Grčkoj, a Sparta je izgubila Lisandra i jednoga kralja efori su morali da pozovu kralja Agesilaja II da se vrati iz Azije u Evropu. Persijski zlatnik darik imao je lik strelca na sebi, pa je Agesilaj rekao da ga je persijski car isterao sa 10000 strelaca, jer je toliko novca dao Atini i Tebi da zarate protiv Sparte. Agesilaj je bio imenovan komandantom i kopnenih i pomorskih snaga. Pošto je Konon pomogao Rodosu da se odmetne od Sparte Sparta je ostala bez značajne savezničke flote, pa je Agesilaja morao da dosta energije uloži u okupljanje flote od 120 brodova, koju je onda stavio pod zapovedništvo svoga zeta Pisandra. Agesilaj se kopnenim putem vraćao kući. Prešao je Helespont, a kroz Trakiju je na jednom mestu morao da se bori za prolaz. Makedonci su pustili da slobodno prođe. Tesalija je bila u savezu sa neprijateljima, pa je pustošio Tesalijom, opsedao je Larisu i onda se nagodio s njima.

Bitka kod Koroneje 394. pre nove ereUredi

Kada je došao blizu Beotije Agesilaj je saznao za poraz Sparte u pomorskoj bici kod Knida i za pogibiju Pisandra. Svoju vojsku je podsetio kako je Sparta nekoliko meseci ranije pobedila u bici kod Nemeje. Pored toga obavestio ih je da je Pisandar poginuo, ali da ih ne bi obeshrabrio lagao ih je da je Sparta pobedila u pomorskoj bici kod Knida.

Kod Koroneje Agesilaj je ugledao neprijatelje, pa je razvio vojsku u borbeni poredak. U bici kod Koroneje na levom spartanskom krilu su bili vojnici iz Orohomena, a Agesilaj je predvodio desno krilo. Na desnom krilu bili su Spartijati, a zatim veterani pohoda Deset hiljada, nakon njih azijski Grci, pa Fočani. Vojnici iz Orohomena su zauzimali krajnje levo krilo. Tebanci su potukli Orohomene, a Agesilaj Argivce. Obe strane su čule da im ke levo krilo poraženo i da beži, pa su se okrenuli. Agesilaj je mogao da pobedi da nije direktno napadao Tebance, nego da ih je napao odotraga kada su prolazili. Razvila se teška frontalna bitka sa Tebancima, a najžešća je bila oko samog Agesilaja, koga je čuvalo pedeset dobrovoljaca. Iako su se borili jako ipak je Agesilaj bio ranjen, ali su ga živoga izneli. Tu je poginulao mnogo Tebanaca, ali mnogi o Spartanaca. Spartanci su na kraju propustili Tebance da ovi prođu i onda su se bacili na njih, ali nisu ih razbili, nego su se Tebanci povlačili u poretku. Bitka kod Koroneje potvrdila je nadmoć Sparte u kopnenim bitkama.

Nastavak borbiUredi

Agesilaj je stekao veliki uticaj u gradu, pa je uspeo da imenuju njegovog polubrata Teleutija za admirala. Agesilaj je poveo vojsku na Korint i zauzeo duge zidove, a Teleutija je pomoću flote zauzeo neprijateljske brodove i dokove. Agesilaj II je 391. p. n. e. predvodio veliku spartansku vojsku i napadao je brojna neprijateljska uporišta. Zauzeo je nekoliko utvrđenja dobijajući mnogo plena i zarobljenika. Dok se Agesilaj pripremao da proda plen atinski general Ifikrat ostvario je značajnu pobedu u bici kod Lehaja. Kratko nakon toga poraza Agesilaj se vratio u Spartu, a Ifikrat je nastavio sa pohodom oko Korinta i tada je povratio mnoga utvrđenja, koja su Spartanci ranije bili zauzeli. Ipak Ifikrat nije mogao da ponovo zauzme Lahej. Agesilaj II je preduzeo jedan uspešan pohod na Argos 391. p. n. e. Pre kraja Korintskog rata preduzeo je još dva veća pohoda. U prvom pohodu 389. p. n. e. spartanska vojska prešla je preko Korintskog zaliva sa ciljem da napadnu Akarnaniju, koja je bila saveznik antispartanske koalicije. Agesilaj II u početku nije uspevao da dođe u kontakt sa Akarnancima, jer su se oni držali planina i izbegavali su direktne okršaje. Kada je Agesilaj konačno uspeo da ih uvuče u bitku Akarnanci su bili potučeni do nogu i izgubili su mnogo vojske. Nakon toga Agesilaj se vratio preko Korintskog zaliva. Antalkida je bio Agesilajev neprijatelj, koji je po svaku cenu hteo mir, jer je rat jačao ugled i moć Agesilaja. Atina je ponovo uz pomoć Persije gospodarila morem, pa je Antalkida u ime Sparte sklapao mir sa Persijom. Persiji je predavao sve gradove, u čije ime je Agesilaj vodio rat sa Persijom. Antalkidinim mirom 387. p. n. e. okončan je Korintski rat.

Zalaganje za nastavak spartanske hegemonističke politikeUredi

Nakon sklapanja Antalkidina mira u samoj Sparti su se pojavile pristalice dve oprečne politike. na jednoj strani su bili Antalkida i Agesipolid I, koji su se zalagali za striktno poštovanje Antalkidina mira, tj poštovanje autonomije grčkih gradova. Oni su se zalagali za status kvo i mir. Agesilaj II se zalagao za nastavak hegemonističke politike za vreme opštega mira. Za Agesilaja i njegove pristalice mir je bio samo instrument i priliku za spartansku hegemoniju u Grčkoj. Agesilaj je najpre nameravao da uspostavi kontrolu na Peloponezu, da kazni neposlušne i odbegle saveznike i da tako spreči buduće izdaje. Sparta je zavisila o poslušnosti svojih saveznika. Cilj Sparte je bio da se kazne oni njeni saveznici, koji su sarađivali sa neprijateljima. Sparta je želela da spreči da se nelojalnost ponovi. Prva žrtva takve spartanske politike bila je Mantineja, koja se više puta pokazala nepouzdanom. Agesilajeva struja je odnela prevagu u Sparti. Sparta je zbog toga 385. p. n. e. tražila od Mantineje da sruši zidine i da se vrate u pet naselja iz kojih su naselili Mantineju. Sparta nije imala nikakva pravo da to traži po odredbama Antalkidina mira, koji je garantovao autonomiju grčkih gradova. Kada Mantineja nije poslušala Sparta je 385. p. n. e. započela rat sa Manitinejom. Agesilaj II je bio glavni zagovornik rata protiv Mantineje, ali pažljivo je izbegao da njega smatraju odgovornim za narušenje Antalkidina mira, pa je tražio da ga oslobode zapovedništva pod izgovorom da je Mantineja pomagala njegovom ocu Arhidamu za vreme Mesenijskog rata. Zapovedništvo u tom pohodu preuzeo je Agesipolid I, koji je zauzeo Mantineju, srušio zidine, a stanovništvo raselio u pet manjih naselja. Nakon toga prognani iz Flijunta tražili su od Sparte da se umeša u njihov unutrašnji sukob i da traži njihov povratak u grad. Sparta se ponovo umešala u autonomiju jednoga grada i tražila je od Flijunta da primi prognane natrag u grad. Uplašen sudbinom Mantineje Flijunt se povinovao spartanskom zahtevu.

Febida zauzima Tebu, a Agesilaj brani njegov postupakUredi

Makedonski kralj Aminta III i halkidički gradovi Akant i Apolonija tražili su pomoć od Sparte u ratu sa Olintom, glavnim članom Halkidičkog saveza. Predstavnik Akanta je upozorio Spartu da su Atina i Teba poslale ambasadore u Olint. Upozorili su i da prijateljstvo Olinta sa tračkim kraljevima stvara mogućnost da Olint zadobije kontrolu rudnika srebra i zlata kraj Amfipolja. Sparta je odlučila da proširi svoju kontrolu u područje Trakije, pa se odazvala pozivu makedonskog kralja i Akanta. Poslali su 382. p. n. e. više od 10.000 svojih i savezničkih vojnika pod zapovedništvom Febide. Febida je međutim 382. p. n. e. počinio delo, koje je zauvek okrenulo Tebu protiv Sparte. Dok je na putu za Trakiju prolazio kroz Beotiju Febida je iskoristio podelu unutar Tebe da bi pomoću svoje vojske i prospartanske partije ušao u grad. Kada je ušao u grad zauzeo je tebanski akropolj Kadmeju. Spartanci su uspostavili aristokratsku oligarhiju pod vođstvom Arhije i Leontijada u Tebi i ostavili su svoj garnizon u Kadmeji. Svi Grci su bili uznemireni, a Spartanci nezadovoljni, a oni koji su u svađi sa Agesilajem pitali su Febidu po čijoj komandi je to napravio. Sumnjalo se na Agesilaja. Agesilaj ga je odbranio i još je rekao da je to dobro za Spartu. Ne samo da je spasio Febidu od kažnjavanja, nego je i nagovorio ostale da Sparta preuzme odgovornost i da zauzme Kadmeju na svoj račun i da postavi administraciju Tebe u ruke Arhija i Leontijada, koji su pomogli Febidu. Zauzimanje Tebe predstavljalo je težak prekršaj Antalkidina mira, pa je Sparta kaznila Febidu sa 100.000 drahmi, ali zadržala je svoj garnizon u Tebi.

Rat sa TebomUredi

Kada je Pelopida 379. p. n. e. oslobodio Tebu i ponovo uspostavio demokratiju Agesilaj ih je optužio zbog ubistva Arhije i Leontijada. Tokom 378. p. n. e. Spartanac Sfodrija pokušao je da zauzme Pirej. Atina je zahtevala da se on kazni. Sfodrija je bio Agesilajev neprijatelj, ali Agesilajev sin je bio sa njim u vezi, pa je Agesilaj sprečio da se Sfodrija kazni. Od tada je Atina zaratila protiv Sparte. Agesilaj je krenuo u pohod protiv Tebe 378. p. n. e. Tespija mu je bila baza za napade. Napadao je Tebu sve do gradskih bedema, činio je veliku štetu, a Tebanci nisu uzlazili iz grada. Kada je utvrdio Tespiju, postavio je Febidu kao harmosta i vratio se u Spartu. Napravio je Tebi mnogo štete, ali doživeo je i više poraza, a bio je i ranjen. Tokom jednoga pohoda 377. p. n. e. Agesilaju je pozlilo u Megari. Noga mu je natekla, pa su mu otvorili venu, bol je prestao, ali mnogo krvi je isteklo. Agesilaj je posle toga bio slab i nesposoban za rat. Tokom perioda kada je Agesilaj bio sprečen Sparta je gubila i na kopnu i na moru. Najveći poraz je bio u bici kod Tegire 375. p. n. e. Pošto su i Atina, Sparta i Teba bile iscrpljene dugim ratovanjem 371. p. n. e. sazvana je mirovna konferencija u Sparti. Na konferenciji su dogovoreni mirovni uslovi. Glavni princip Kalijinog mira bila je nezavisnost gradova u Grčkoj. Epaminonda je potpisao sporazum u ime Tebe. Kada je sledećeg dana insistirao da je potpisao u ime Beotije, Agesilaj II se tome suprostavljao insistirajući na nezavisnosti gradova Beotije. Epaminonda je rekao da u tom slučaju i gradovi Lakonije treba da budu nezavisni. Agesilaj je taj spor iskoristio kao izgovor za uklanjanje Tebanaca iz mirovnog ugovora, pa je Tebi objavio rat.

Bitka kod LeuktreUredi

Odmah nakon propasti mirovnih pregovora Sparta je naredila kralju Kleombrotu I da napadne Beotiju. Pošto je Teba bila isključena iz mirovnog ugovora Agesilaj je smatrao da je to najbolji trenutak da se s njima obračuna. Samo dvadeset dana nakon zaključenja mira došlo je do bitke kod Leuktre 371. pre n. e, u kojoj je Teba pobedila Spartu. Teba je pobedila zahvaljujući primeni Epaminondinih taktičkih inovacija. U bici je palo 1.000 Lakademonjana, poginuo je kralj Kleombrot i oko njega najmoćniji Spartanci. Poginuo je i Sfodrijin sin Kleonim. Tom bitkom okončan je period spartanske hegemonije u Grčkoj.

Tebanska hegemonija i napadi na PeloponezUredi

Po mirovnom sporazumu nakon bitke kod Leuktre peloponeski gradovi, koji su ranije bili pod spartanskom dominacijom dobili su nezavisnost. Mantinejani su to odmah odlučili da iskoriste i da ujedine svoja naselja u jedan grad i da ga utvrde. Ta odluka je razljutila Agesilaja II. Tegeja je uz podršku Mantineje podstakla stvaranje Arkadijskog saveza. Sparta je zbog toga objavila rat Mantineji, a većina gradova Arkadije udružila se protiv Sparte, a pozvali su i Tebu da se umeša. Tebanska vojska stigla je krajem 370. p. n. e. pod vođstvom Epaminonde i Pelopide. Tebancima se u Arkadiji pridružilo mnogo bivših spartanskih saveznika, tako da su imali 50.000 do 70.000 vojnika na raspolaganju. U Arkadiji Epaminonda je ohrabrio Arkađane da osnuju Arkadijski savez i da izgrade novi grad Megalopolj. Epaminonda je napao Lakoniju i samu Spartu. To je bilo prvi put u 600 godina da neko napada Spartu. Pljačkali su i palili sve do reke i grada i niko nije izašao da im se suprotstavi. Agesilaj je odlučio da brani sam grad, a Tebanci su ga izazivali na otvoreni boj. Epaminonda je pokušao da pređe nabujalu Eurotu i da zauzme grad, ali Agesilaj ga je sprečio da uđe u samu Spartu, pa su Tebanci nastavili da pljačkaju okolinu. Prvi put je pustošio Lakonijom, a drugi put je vodio vojsku da oslobode Meseniju. Oslobađanjem Mesenije Sparta je ostala bez velike teritorije i bez helota. Pored ostaloga dobila je na svojim granicama nove neprijateljske države. Agesilaj zbog godina više nije vodio vojsku. Teba je kasnije nudila mir, ali Sparta je pristajala na mir samo ako joj se vrati Mesenija.

Bitka kod Mantineje 362. pre nove ereUredi

Mantineja je istupila iz Arkadijskog saveza. Sparta, Elida i Mantineja su se udružili protiv Arkadijskog saveza. Atina je bila jedno vreme tebanski saveznik, ali počela je da podržava Spartu, da bi suzbila jačanje tebanske hegemonije. Epaminonda je tada poveo tebansku vojsku na Peloponez da bi uspostavio red i ponovo uspostavio nadmoć Arkadije i Tebe na Peloponezu.

Pobunjena Mantineja je tražila pomoć Sparte. Agesilaj II je sa spartanskom vojskom dolazio da pomogne Mantineji. Epaminonda i je saznao je da je velika spartanska vojska na putu prema Mantineji. Pošto je Sparta ostala gotovo bez ikakve odbrane Epaminonda je odlučio da preko noći dođe do Sparte i osvoji je. Međutim Agesilaj, koji je bio na pohodu prema Mantineji saznao je za Epaminondinu nameru, pa je obavestio Spartu, a i sam je stigao u Spartu pre napada. Kada je Epaminonda stigao Sparta je bila dobro branjena. Kralj Arhidam je sasekao tebansku prethodnicu. Pošto nije iznenadio Spartance Epaminonda se odmah povukao.[traži se izvor] Epaminonda je mislio da pošto su došli iz Mantineje da je Mantineja bez odbrane, pa se vratio do baze u Tegeji i naredio je konjički napad na Mantineju, ali nije uspeo da zauzme Mantineju, jer je u nju došla atinska vojska. Pošto je znao da mu prolazi vreme predviđeno za pohod, a da će tebanski uticaj na Peloponezu biti uništen ako ne pobedi neprijatelje Tegeje Epaminonda je odlučio da započne bitku pod svaku cenu. Bila je to Bitka kod Mantineje (362. p. n. e.).

Ono što se događalo u niziji Mantineje bila je najveća hoplitska bitka u grčkoj istoriji. Epaminonda je imao veću vojsku: 30.000 hoplita i 3.000 konjanika, a Sparta je imala 20.000 hoplita i 2.000 konjanika. Agesilaj II predvodio je vojsku Sparte, Atine, Elide i Mantineje. Kao u bici kod Leuktre oslabljeno desno krilo trebalo je da se povlači i izbegava borbu. Kada se tebansko levo krilo probilo kroz spartansko desno krilo cela falanga se dala u beg. Međutim na vrhuncu bitke Epaminonda je bio smrtno ranjen i brzo nakon toga je umro. Nakon njegove pogibije Tebanci i saveznici nisu uložili napor da proganjaju neprijatelja koji je bežao sa bojnog polja. Nakon bitke obe strane su tvrdile da su pobedile.

Kada su se dogovorili o mirovnim principima, onda je Sparta nastojala da isključi Meseniju iz mirovnog ugovora. Iako je tehnički gledano Teba pobedila u bici kod Mantineje, Teba više nije imala nekoga sposobnoga poput Epaminonde, tako da je bitka kod Mantineje označila kraj tebanske hegemonije.

U egipatskoj službiUredi

Agesilaj II je bio na čelu plaćenika koji su pomagali Egipćaninu Tahu 361. p. n. e. prilikom pobune protiv Persije. Atinjanin Habrija bio je zapovednik mornarice kod Taha. Kada se pridružio Tahu na pohodu tada je uočio da on nije komandant svih snaga, nego samo plaćenika. Taho je bio glavni. Međutim protiv Taha se pobunio Tahov rođak Nektanebo II, pa je Agesilaj stao na stranu Nektaneba. Protiv Nektaneba pobunio se i Mendes, ali Agesilaj je ostao na Nektanebovoj strani. Mendes je imao oko 100.000 vojnika. Opkolio je Agesilajeve grčke plaćenike u jednom gradu. Iskopali su duboke rovove oko grada. Agesilaj je to isloristio da napadne neprijatelja, pa kada su izašli iz grada neprijatelj nije mogao zbog rovova da iskoristi brojčanu premoć. Na malom prostoru odvijala se bitka, u kojoj su Grci bili veštiji i naterali su neprijatelja na povlačenje.

Agesilaj je od Nektaneba dobio 230 talanata kao nagradu za službu. Vraćao se preko zime kući, pa se držao obale, ali brodove su nosili vetrovi libijskom obalom do nenastanjeg mesta zvanog Menelajeva luka. Tu je umro u 84. godini. Bio je kralj Sparte 41 godinu, a više od trideset godina bio je najveći i najuticajniji od svih Grka, sve do bitke kod Leuktre.

LiteraturaUredi

  • Buckler, John (2003). Aegean Greece in the fourth century BC. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-09785-8. 
  • Buckler, John; Beck, Hans (2008). Central Greece and the Politics of Power in the Fourth Century BC. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83705-7. 
  • Cartledge, Paul (2002). Sparta and Laconia - A regional history 1300 to 362 BC (2nd izd.). Routledge. ISBN 978-0-415-26356-6. 
  • Fine, J. V. A. (1983). The Ancient Greeks: A critical history. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03314-6. 
  • Briant, Pierre (2002). From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire. Winona Lake. ISBN 978-1-57506-031-6. 

Spoljašnje vezeUredi