Agon (grč. agön, ἀγών) je megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka.[1] Akteri ili agonisti su učestvovali na Olimpijskim igrama i prema Platonovim rečima bili „božje igračke“, a pobedom su sticali status među besmrtnim bogovima sa Olimpa.[2] Međutim, agon je podrazumevao i nadmetanje u drugim oblastima, kao što su poezija, ples, slikarstvo, vajarstvo, filozofija, politika itd.[3][4]


Grčka mitologija

uredi

U grčkoj mitologiji, Agon je bio personifikacija, duh ili demon takmičenja, kome je bio posvećen i oltar u Olimpiji. Ovo božanstvo je možda isto kao i Zelos (ili Zel). Njegovi roditelji nigde nisu navedeni.[5]

Savremena shvatanja

uredi

Prema Šantal Muf, filozofkinji iz Belgije, politički termin agonizam je zasnovan na ovoj reči i podrazumeva sukob koji implicira susret, otkriće, saznanje, promenu - u čemu je važno učestvovati, jer i poraz može biti čast. Ovakav stav podrazumeva demokratiju i optimistički pogled na razrešenje političkih sukoba.[6]

Izvori

uredi
  1. ^ Vujaklija, M. 1985. Leksikon stranih reči i izraza. Prosveta: Beograd.
  2. ^ Dunja & Ljubodrag Simonović. (2007) Novi svet je moguć: Sport i kult Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. decembar 2008)
  3. ^ Simonović, Lj. Philosophy of Olympism: Modern and ancient olympism Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. mart 2016)
  4. ^ Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 5. ISBN 86-19-00635-5. 
  5. ^ theoi.com: Agon
  6. ^ Danas: Borba i sukob; datum: 24.5.2008.