Advent
Advent (lat. adventus) je period koji označava nekoliko nedelja pre Božića. Ovaj period proslavlja Katolička crkva i protestantske crkve. Advent počinje 1. decembra i označava pripremanje za dolazak Isusa Hrista. Crkve koje koriste Gregorijanski kalendar, advent počinje četvrte nedelje pre Božića i obeležava početak liturgijske godine. Advent dakle počinje najkasnije 27. novembra i završava se 24. decembra.[1] Pravoslavna crkva obeležava advent postom koji traje 40 dana.[2]
Istorija
urediNaziv „advent” dolazi od latinske reči „adventus” što znači dolazak. Reč označava dolazak Isusa Hrista to jest dan njegovog rođenja. Proslava adventa započinje u 5. veku kada je episkop Perpet de Turs naredio da se otpočne post od praznika Martina Turskog pa sve do Božića. U 13. veku vernici prestaju da praktikuju adventni post ali nastavljaju da ga obeležavaju kao Božićni praznik.[3]
Simbol i tradicija
uredi
Advent počinje 1. decembra i završava se 24. decembra, što naravno ne polaže crkvenom datumu po kojem advent počinje četvrte nedelje pre Božića. Kako bi se pratili dani do rođenja Isusa, koristi se adventski kalendar.[4] Advenski kalendar je poseban kalendar koji se koristi za računanje dana adventa u iščekivanju Božića. Budući da datum prve nedelje adventa varira, padajući između 27. novembra i 3. decembra, mnogi adventski kalendari, posebno oni koji se mogu ponovo koristiti, često počinju 1. decembra, iako oni koji se proizvode za određenu godinu često uključuju i poslednjih nekoliko dana novembra koji su deo liturgijskog doba.[5]
Adventski venac
urediU antičko doba venac je bio simbol pobede. Adventski venac ima simboliku pobede čoveka nad lošim mislima. Ideja za venac nastala je u vreme Adventa. Prvi venac napravljen je 1838. godine u domu za siromašnu decu u Hamburgu.[6] Mladi pastor Johan Višern okupio je 1838. decu s ulice i ponudio im dom. Želeo je pronaći način da svojim štićenicima učini što lepšim Božićne praznike, tako da su zajedno svakog dana od 1. decembra stavljali po jednu sveću unutar jednog drvenog obruča. 24. decembra, kada su upalili sve sveće izgledalo je kao svetleći krug. Već sledeće godine njegovi štićenici su počeli da ukrašavaju obruč listovima i cvetovima.[7]
Adventski kalendar
urediAdventski kalendar je kao i venac nastao u Nemačkoj. Adventski kalendar sastoji se od kartona ili drugog materijala na kojem su otvori sa danima. Iza svakog otvora nalazi se slika ili simbol a u novijim kalendarima čokoladice ili bombonice, koji ukazuje na dolazak Božića i ima broj od 1 do 24. Počevši od 1. decembra, otvaraju se kućice, jedna na dan, počevši od one s brojem 1. pa sve do 24. Zadnji dan je označen brojem 24. koji krije Isusovu sliku ili specijalni mali poklon, u zavisnosti od kalendara.[8]
Neki kalendari su religiozni, dok su drugi šareni i ilustrovani. Većina komercijalno dostupnih adventskih kalendara počinje 1. decembra, bez obzira kada Advent počinje te godine, što može biti već 27. novembra, a nekada tek 3. decembra.
Prvi poznati adventski kalendar ručno je izrađen 1851. godine. Prvi poznati tiskani adventski kalendar proizveden je u Hamburgu 1902. ili 1903. godine.[9]
Poslee Drugog svetskog rata, nastavilo se širenje popularnosti adventskoga kalendara.
Advenski sajam
urediAdventski ili Božićni sajam je sajam koji se održava tokom Adventa.[10] Najpoznatiji sajam je u Strazburu, koji je ujedno i glavni grad Božića. Adventski sajam je prvi put održan 1434. godine u Drezdenu, gradu u Nemačkoj saveznoj državi Saksonija.[11] Prema tradiciji sajam se održava na glavnom gradskom Trgu. Na sajmu se prodaju božićne dekoracije poput venaca, čestitki, ukrasa kao i hrane i pića.[12] Tradicionalno Božićno piće koje se može naći na sajmu je vruće vino sa ekstraktom pomorandže ili cimeta.[13]
Najpoznatiji advenski sajmi nalaze se u Dortmundu, Dresdenu, Beču, Strazburu, Erfurtu i Mančesteru.[14]
Post kod pravoslavnih vernika
urediPripreme za Božić počinju 15. novembra. Za to vrijeme je strogi post, pogotovu na Badnjak. Bliža priprema za Božić započinje 20. decembra. Ovi datumi odnose se na pravoslavne crkve koje koriste julijanski kalendar. Za one nacionalne crkve, koje još slede julijanski kalendar (Rusija, Gruzija, Ukrajina, Makedonija, Crna Gora i Srbija), post počinje 28. novembra.[15]
U pravoslavlju za vrijeme posta, tradicionalno se posti od crvenog mesa, peradi, mesnih prerađevina, jaja, mlečnih proizvoda, ribe, ulja i vina. Riba, vino i ulje dopušteni su subotom i nedeljom, a ulje i vino dopušteni su utorkom i četvrtkom.[16] Riba i/ili vino i ulje dopušteni su i na određene dane.[17] Bolesnici, deca, stare osobe i majke male dece ne moraju postiti kao i svi kojima bi život bio u opasnosti, zbog posta. Najstroži post je poslednjeg dana.
Galerija
uredi
Reference
uredi- ^ „Quelle est la signification de l'Avent?”. Église catholique en France (na jeziku: francuski). 1. 12. 2019. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „Pravilo posta za celu godinu – Svetosavlje”. svetosavlje.org. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „L'Avent, le temps de préparation de Noël est l'Avent”. www.teteamodeler.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „D’où vient la tradition du calendrier de l’Avent ?”. Croire (na jeziku: francuski). 8. 12. 2017. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „Les traditions de la fête de l'Avent”. www.teteamodeler.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „Quelle est l'origine de la couronne de Noël ?”. www.teteamodeler.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „La couronne de Noël”. l-express.ca (na jeziku: francuski). 20. 12. 2010. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „Edition du soir Ouest France”. www.ouest-france.fr. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „Calendrier de l'Avent, histoire et origines - Guide du Thé - Thés de la Pagode”. Secrets de Thés - Le blog du thé par les Thés de la Pagode (na jeziku: francuski). 18. 10. 2019. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „Quelle est l'origine des marchés de Noël ?”. Gralon (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „Les origines des marchés de Noël — Guide MFC”. guide.mfc.bayern. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „Le marché de Noël de Strasbourg est ouvert, Castaner affiche sa "sérénité"”. L'Obs (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „Vin chaud traditionnel”. Marie Claire (na jeziku: francuski). Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „En Alsace, le premier grand marché de Noël ouvrira comme prévu à Colmar”. LExpress.fr (na jeziku: francuski). 19. 11. 2015. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „Veliki postovi Pravoslavnih hrišćana”. www.crkvenikalendar.com. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Počeo Božićni post – uzdržavanje od mrsne hrane i loših misli i dela”. www.rts.rs. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „KAKO SE PRAVILNO POSTI BOŽIĆNI POST: Evo kad se posti na vodi, kad se jede RIBA, a nikako ne pravite ove GREŠKE koje vode u GREH”. kurir.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 20. 12. 2020.
Literatura
uredi- Lire les Évangiles au temps de l'Avent et de Noël de Raymond E. Brown - Les Editions du cerf. Arhivirano iz originala 20. 01. 2021. g. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- OP, Sr Pascale-Dominique Nau; SJ, Klemens Stock. La liturgie de la Parole (na jeziku: francuski). Lulu.com. ISBN 978-1-326-06301-6. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- Honest Advent: Awakening to the Wonder of God-With-Us Then, Here, and Now (na jeziku: engleski). ISBN 978-0-310-36187-9. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- Middleton, Richard. „Faith, hope, and the hope of love”. Music, Sound and Space. Cambridge University Press. str. 292—311. ISBN 978-0-511-67585-0. Arhivirano iz originala 14. 05. 2021. g. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- A Catholic Family Advent (na jeziku: engleski). ISBN 978-1-61636-492-2. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- >A Christmas Carol: With Original Illustrations In Full Color (Hardcover) | Yankee Bookshop. Pristupljeno 20. 12. 2020.
