Adel Egzarhopulos
Adel Egzarhopulos (franc. Adèle Exarchopoulos; Pariz, 22. novembar 1993) je francuska glumica i najmlađa dobitnica Zlatne palme na Kanskom filmskom festivalu, koju je osvojila za izvedbu u filmu Plavo je najtoplija boja.[1] Ova uloga donela joj je brojna priznanja filmskih kritičara, kao i nagradu Cezar i nagradu Filmskog festivala u Kanu za najveće glumačko otkriće.
| Adel Egzarhopulos | |
|---|---|
 Adel Egzarhopulos na dodeli nagrada, Kanski festival 2013. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 22. novembar 1993. |
| Mesto rođenja | Pariz, Francuska |
| Zanimanje | glumica |
| Porodica | |
| Deca | 1 (Ismael) |
| Rad | |
| Aktivni period | 2005– |
| Veza do IMDb-a | |
Biografija uredi
Adel je rođena u Parizu od oca Francuza grčkog porekla, profesora gitare i majke Francuskinje, medicinske sestre u pariskoj bolnici. Njen otac joj je prosledio ljubav prema muzici svirajući i pevajući s njom dok je bila mala.[2] Ima dva brata koji se zovu Batist i Emili.[3]
Svoje detinjstvo je provela u Klišiju a zatim u Parizu. Od 2001. do 2005. godine pohađala je školu glume. Završava srednju školu bez diplome jer kako kaže „falio joj je jedan bod”.[4] Nije želela da pokuša opet i okreće se prema audicijama za filmove. Godine, 2005. jedan režiser joj je ponudio da učestvuje na audiciji za igrani filma sa Žonom Rošvortom. Nije dobila ulogu ali je njen video obišao agencije i omogućio joj da glumi u kratkometražnim filmovima.[5] U vezi je sa francuskim reperom Dompsom sa kojim ima jednog sina po imenu Ismael.[6]
Filmografija uredi
- 2005 : Martha (na jeziku: francuski)
- 2006 : Boxes (na jeziku: francuski)
- 2008 : Les Enfants de Timpelbach (na jeziku: francuski)
- 2010 : Tête de turc (na jeziku: francuski)
- 2010 : La Rafle (na jeziku: francuski)
- 2011 : Chez Gino (na jeziku: francuski)
- 2011 : Carré blanc (na jeziku: francuski)
- 2013 : Des morceaux de moi (na jeziku: francuski)
- 2013 : La Vie d'Adèle (na jeziku: francuski)
- 2013 : I Used to Be Darker(na jeziku: francuski)
- 2014 : Qui vive (na jeziku: francuski)
- 2014 : Voyage vers la mère (na jeziku: francuski)
- 2015 : Les Anarchistes (na jeziku: francuski)
- 2015 : Apnée (na jeziku: francuski)
- 2016 : Éperdument (na jeziku: francuski)
- 2016 : The Last Face (na jeziku: francuski)
- 2017 : Orpheline (na jeziku: francuski)
- 2017 : Le Fidèle (na jeziku: francuski)
- 2018 : Noureev (The White Crow)(na jeziku: francuski)
- 2019 : Sibyl (na jeziku: francuski)
- 2019 : Revenir (na jeziku: francuski)
- 2020 : Forte (na jeziku: francuski)
- 2020 : BAC Nord (na jeziku: francuski)
Nagrade uredi
- 2016: Internacionalni festival francuskog filma : najbolja glumica
- 2014: Zlatna zvezda francuskog filma Francuske akademije
- 2014: Kanski filmski festival: Šopardov trofej
- 2013: Kanski filmski festival: njlatna plama za film Plavo je najtoplija boja
- 2013: Internacionalni filmski festival u SAD za film Plavo je najtoplija boja
- 2013: Internacionalni filmski festival u SAD: Viruozo Avard
Izvori uredi
- ^ „Adèle Exarchopoulos: The Newcomer Who Made History at Cannes”. Indie Wire. Arhivirano iz originala 21. 02. 2014. g. Pristupljeno 18. 2. 2014.
- ^ „Val-de-Marne”. Val-de-Marne (na jeziku: francuski). Pristupljeno 1. 5. 2020.
- ^ Giuliani, Morgane (23. 5. 2013). „Cinq choses à savoir sur Adèle Exarchopoulos”. Le Figaro.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 1. 5. 2020.
- ^ „Adèle Exarchopoulos : "Je sais que je ne suis pas du tout ce que je dégage"”. www.lofficiel.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 1. 5. 2020.
- ^ „Adèle Exarchopoulos : ce qui a changé depuis la naissance de son fils - Elle”. elle.fr (na jeziku: francuski). 29. 1. 2020. Pristupljeno 1. 5. 2020.
- ^ „Adèle Exarchopoulos maman : rares confidences sur la maternité”. www.purepeople.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 1. 5. 2020.
Spoljašnje veze uredi
- Adel Egzarhopulos na sajtu IMDb (jezik: engleski)
