Aetije Amidski (Grčki: Ἀέτιος Ἀμιδηνός; lat: Aëtius Amidenus; aktivan od okkvirno sredine 5. do sredine 6. veka) bio je vizantijski grčki lekar i autor u oblasti medicine.[1][2] Posebno se isticao po obimu svoje erudicije.[3]

Kopija prva tri njegova rada o medicini, objavljena 1535.

Godine njegovog rođenja i smrti nisu poznate, ali čini se da njegovi spisi datiraju s kraja 5. ili početka 6. veka.

Aetije je verovatno bio hrišćanin.[4] Ako je tako, on bi bio među prvim zabeleženim grčkim lekarima hrišćanima.[5]

Ponekad ga mešaju sa Aetijem, poznatim arijancem koji je živeo u vreme cara Julijana.

Život

uredi

Bio je etnički Grk,[6][7] i rodom iz Amide (današnji Dijarbakir, Turska), grada u Mesopotamiji,[8] i studirao je u Aleksandriji, koja je bila najpoznatija medicinska škola tog doba.

Aetije pominje patrijarha Kirila Aleksandrijskog, koji je umro 444.[9] i Petra arhijatra, verovatno lekara Teodoriha Velikog,[10] koga opisuje kao savremenika, pa se čini da je pisao na samom kraju 5. veka ili početkom 6. Njega citira Aleksandar od Trala,[11] koji je živeo verovatno sredinom 6. veka.

Aetije je putovao i posetio rudnike bakra Soli, Kipar, Jerihon i Mrtvo more.

U nekim rukopisima on nosi titulu komēs opsikiou (κόμης ὀψικίου), latinski comes obsequii, što znači glavni oficir koji se stara o caru.[12]

On je verovatno prvi grčki pisac medicinskih radova među hrišćanima koji daje bilo koji primer uroka i čarolija.[13][14]

Napisao je Šesnaest knjiga o medicini ( Βιβλία Ἰατρικά Ἑκκαίδεκα). Iako njegovo delo ne sadrži mnogo originalnih radova i u velikoj meri se bazirao na radu Galena i Oribasijusa,[15] ono je ipak jedan od najvrednijih medicinskih dela antike, jer je kompilacija radova mnogih autora, koji su bili deo Aleksandrijske biblioteka, i koji su odavno izgubljeni.[16]

U rukopisu za knjigu 8.13 reč ἀκμή (akme) je napisano kao ἀκνή, odakle je potekla moderna reč akne.[17]

Zabeleženo je da je razvio mešavinu za kontracepciju koja se sastoji od aloje, semenki cveća, bibera i šafrana. Takođe je poznato da je razvio smešu koja izaziva abortus, čiji sadržaj nije poznat.[18]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Mercuriale, Girolamo (2008). De arte gymnastica. L. S. Olschki. str. 787. „Aetius of Amida (1st half, 6' century), Greek Galenist doctor, author of a major encyclopedia of extracts. 
  2. ^ Greenhill, William Alexander (1870). Smith, William, ur. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston, MA. str. 53. Arhivirano iz originala|archive-url= zahteva |url= (pomoć) 2011-06-05. g. 
  3. ^ Dunglison, Robley (1872). History of Medicine from the Earliest Ages to the Commencement of the 19th Century. Philadelphia: Lindsay and Blakiston. str. 182. 
  4. ^ Colón, A. R.; Colón, P. A. (januar 1999). Nurturing children: a history of pediatrics. Greenwood Press. str. 63. ISBN 9780313310805. Pristupljeno 19. 10. 2012. 
  5. ^ Meade, Richard Hardaway (1968). An introduction to the history of general surgery. Saunders. str. 108. OCLC 438114. „Aetius of Amida, who lived in the sixth century A.D. and was the first Greek physician who was a Christian, had a chapter on aneurysms in his book on surgery. 
  6. ^ Plant, Ian Michael (2004). Women Writers of Ancient Greece and Rome: An Anthology. University of Oklahoma Press. str. 229. ISBN 9780806136219. „Aetius: A Greek from Amida (in Mesopotamia), who wrote on philosophy in the mid- sixth century AD in Alexandria. 
  7. ^ Kueny, Kathryn M. (2013). Conceiving Identities: Maternity in Medieval Muslim Discourse and Practice. SUNY Press. str. 340. ISBN 9781438447872. „Greek physician Aetius of Amida (ca. sixth c. CE) likewise recommended rubbing an ointment made from pome— granate to prevent conception 
  8. ^ Photius, cod. 221
  9. ^ tetrab. iii. serm. i. 24, p. 464
  10. ^ tetrab. ii. serm. iii. 110, p. 357
  11. ^ Alexander of Tralles, xii. 8, p. 346
  12. ^ see Du Cange, Gloss. Med. et Inf. Latin.
  13. ^ tetrab. ii. serm. iv. 50, p. 404
  14. ^ tetrab. iv. serm. m. 14, p. 762
  15. ^ Withington, Edward Theodore (1894). Medical History from the Earliest Times: A Popular History of the Healing Art. Scientific Press. str. 130. „aetius medical. 
  16. ^ Lawrence, J.J. (1905). „Medical brief”. The Medical Brief: A Monthly Journal of Scientific Medicine and Surgery. Boston: Harvard University. 33: 166. Pristupljeno 2007-11-04. 
  17. ^ Kudlien, Franz (1970). „Aetius of Amida”. Dictionary of Scientific Biography. 1. New York: Charles Scribner's Sons. str. 68—69. ISBN 0-684-10114-9. 
  18. ^ Riddle, John M. (1997). Eve's Herbs: A History of Contraception and Abortion in the West. Harvard University Press. str. 55, 203. ISBN 0-674-27026-6. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi