Akbar Veliki

Abul Fatih Dželaludin Muhamed Bin Nasir, poznatiji kao Akbar-I-Azam (Akbar Veliki) (arap. جلال الدین محمد اکبر; Umarkot, 15. oktobar 1542 — Agra, 27. oktobar 1605) je bio mogulski vladar koji se smatra jednim od najvećih vladara u istoriji Indije.Akbar je svojim temeljnim, posvećenim i liberalnim pristupom svim sferama zajednice pokazao da je izuzetan lider, koji je svoju državničku poziciju doživeo požrtvovano i misionarski, briljirajući pola veka u njoj. Nakon dolaska na presto 1556. godine započeo je seriju uspešnih osvajačkih pohoda koje su Mogulsko carstvo proširile na veći deo Indije. Bio je poznat po podsticanju nauke i umetnosti, a posebno je nastojao da ustanovi versku toleranciju među svojim podanicima. Akbar je jedan od najmoćnijih i najbogatijih državnika svetske istorije po količini novca koju je imao, komparabitalno današnjim vrednostima. Takođe, za vreme njegove vladavine Mogulska imperija je bila među najmoćnijim i najbogatijim zemljama na svetu. Mogulsko carstvo je pravilo ogroman kapital na izvozu svile, tekstila, šivene garderobe, bibera, duvana, metala, dragog kamenja i topova. Proizvodnja tekstila, livnice topova i rudnici dragog kamenja su najviše cvetali, ali takođe, carstvo je imalo ogroman broj štamparija gde su knjige prevođene sa Sanskrita, Arapskog, Latinskog, i masovno kupovane, najviše od strane plemstva, kao i izvožene van zemlje zbog kulturnog značaja samog sadržaja, kao i zbog korica, uveza i štampe koji su bili prvoklasni. Imalo je jednu od najorganizovanijih vojski ikada, opremljenu barutnim oružjem više nego i jedna zemlja te epohe, i vojnike i generale koji su se rigoroznim izborom rangirali po činovima, zbirom zasluga i militarnih doprinosa. Mornarica nije bila toliko efikasna, ali su posedovali oko 50 luksuznih brodova. Akbar je uvek slao doprinose i priloge za siromašan soj u Meku i Medinu, čime je pomogao mnogim gladnim porodicama i infrastrukturi dvaju islamskih svetih gradova. Moguli su pod Akbarom imali detaljno organizovano, stabilno, i za svoje vreme veoma liberalno pravno i administrativno uređenje. Za vreme Akbarove vladavine u Indiji je sagrađeno mnogo impozantnih i pompeznih zdanja uključujući škole, džamije, sedišta vlasti, muzeje, mauzoleje i tvrđave. Akbar je kao jedinjenje verske tolerancije i liberalnosti propagirao Din Ilahi, religiju koja se zasniva na postojanju jednog zajedničkog boga, i koja je propagirala moral iznad svega, da je biti etički dobro ljudsko biće poenta postanja, a da je bog isti ljudima svih veroispovesti. Pravio je diskusije sa hrišćanima, Hinduistima i Budistima u svojim odmaralištima o ovome, bile su redovne i zaključci su zapisivani i ukorenjivani u društvo kao težnja da budu opšteprihvaćeni. Akbar je obezbedio granice zemlje utvrđenjima i policijom koja je patrorirala na konjima hapseći švercere i kontrolišući uvoz, dok je carine znatno pojeftinio, čime je pored izvoza, procvetao i uvoz robe u carstvo. Kao ekspanzionista je takođe briljirao državši pod sobom biše od pola današnje Indije, Pakistan, Nepal i deo Mjanmara. Pored kulturnih i vojnih objekata, sagradio je i nekoliko gradova. Imao je dobre i učestale diplomatske odnose sa Persijom, Osmanlijama, Portugalijom, Španijom, Francuskom i Kinom. Znatno je poboljšao status potlačenog seljaštva u društvu, i svakome ko je besposlen je davao hektare obradive zemlje kao i oruđe za agrarnu privredu. Plemstvo je razvijalo odnos jednakosti sa svojim slugama, i svako je dobijao novčane prihode po svojim zaslugama. Dosta poreza je ukinuto, ali je svaki promet novca bio oporezovan, od strane posebnog ogranka Akbarovih bliskih ljudi koji su vršili redovne popise, naplate i konfiskacije. Imao je svoj zvanični savet od 9 ministara za konsultacije, za ekonomiju, obrazovanje, vojsku, kulturu, religiju, spoljne odnose, industriju, poljoprivredu i zdravstvo. Akbar je bio oličenje jedinstva hindu muslimansko zoroastrijanske religije i kulture, i hegemonija Timurida, Afgana, Radžputa, Sika i Mogula je pod njim cvetala doživevši preobražaj u liberalnu i pacifističku zajednicu koja je obezbeđivala dobre uslove života svim hijerarhijskim sojevima ljudi. Svime ovim, Akbar je jedan od najlucidnijih, najpromišljenijih, najmirotvornijih, i svakako najmoćnijih i najpoštovanijih lidera ikada.

Akbar Azam
Akbar-I-Azam
Lični podaci
Datum rođenja	(1542-01-24)24. januar 1542.
Mesto rođenja	Agra,
Datum smrti	27. oktobar 1605.(1605-10-27) (63 god.)
Mesto smrti	Agra,
Porodica
Supružnik	Marijam uz-Zamani, Rukvaja Sultan Begum, Salima Sultan Begum
Potomstvo	Džahangir, Murad, Danijal
Roditelji	Humajun Hamida Banu Begum
Dinastija	Timuridi
mogulski vladar
Period	11. februar 1556 – 27. oktobar 1605.
Prethodnik	Humajun
Naslednik	Džahangir

Akbar Veliki, crtež iz 1601.

Akbar je u više izvora, opisan kao čovek izrazito niskog rasta, kratkog debelog vrata, krupnih ramena i grudi, okrugle glave sa punim obrazima, tamne puti, krupnih, prodorno plavih očiju, gustih obrva, sa kratkom crnom proćelavom kosom, obrijan, izuzev upečatljivih urednih gustih i dugačkih crnih brkova. Imao je pljosnat i širok nos, i par vidljivih ožiljaka na čelu i obrazu. Izraz lica mu je bio smiren i zamišljen. Imao je gospodarski stav, kretnje i boju glasa, i svi podređeni kao i ambasadori su ga bez razlike poštovali i komunicirali sa njim sa visokim poštovanjem.

Akbar je nasledio svog oca Humajuna, sa regentom Bajram Kanom, koji je pomogao mladom caru da proširi i konsoliduje Mogulsko carstvo u Indiji. Akbar je bio jaka ličnost i uspešan general. Postepeno je povećao Mogulsko carstvo po Indijskom potkontinentu, proširivši ga do reke Godavari. Međutim, njegova moć i uticaj se protezala kroz celu zemlju zbog njegove vojne, političke, kulturne i ekonomske dominacije. Da bi se ujedinila ogromna Mogulska država, Akbar je uspostavio centralizovani sistem administracije širom carstva i usvojio politiku pomirenja vladara kroz brak i diplomatiju. U cilju očuvanja reda i mira u verski i kulturno različitom carstvu, on je usvojio politiku koja je dobila podršku od nemuslimana. Izbegavajući plemenske veze i identitet islamske države, Akbar je nastojao da ujedini daleke zemlje svog carstva kroz odanost, izraženu kroz persijsku kulturu, tako da je car imao gotovo božanski status.

Akbar u mlađim danima

Mogulsko carstvo je razvilo jaku i stabilnu ekomomiju, što je dovelo do komercijalne ekspanzije i većeg patronata kulture. Akbar je sam promovisao umetnost i kulturu. On je pridavao značaj i književnosti, pa je napravio i biblioteku sa više od 24.000 knjiga napisanih na sanskritu, hindskom, perzijskom, grčkom, latinskom i arapskom jeziku. U biblioteci su takođe radili mnogi naučnici, prevodioci, umetnici, kaligrafi, arhitekti i zanatlije. Takođe su stvoreni sudovi u Delhiju, Agri, Fatehpur Sikri koji su postali centri umetnosti, pisma i učenja. Persijsko-islamska kultura je počela da se spaja i stapa sa autohtonim indijskim elementima, a posebno je nastala indo-persijska kultura koja se odlikovala mogulskim stilom umetnosti, slikarstva i arhitekture. U nadi da će donijeti versko jedinstvo unutar carstva, Akbar je proglasio Din-i Ilahi, sinkretičku veru izvedenu iz islama, hinduizma, zoroastrizma i hrišćanstva. Jednostavan monoteistički kult je bio centriran na Akbara kao proroka, čime je privukao gnev ulema i muslimana.

Akbarova vladavina je značajno uticala na tok indijske istorije. Za vreme njegove vladavine, Mogulsko carstvo se utrostručilo u veličini i bogatstvu. On je stvorio moćan vojni sistem i pokrenuo efikasne političke i socijalne reforme. Ukidanjem sektaškog poreza za nemuslimane i imenovanjima na visoke civilne i vojne dužnosti, postao je prvi Mogulski vladar koji je zadobio poverenje i odanost. Učestvovao je na raznim festivalima, shvativši da je stabilno carstvo zavisilo od saradnje i dobre volje njegovih podanika. Temelji za multikulturalno Mogulsko carstvo su postavljeni za vrijeme njegove vladavine. Akbara je nasledio njegov sin Jahangir.

Mladost

Poražen u borbama na Čausa i Kanauža od 1539. do 1540. godine od strane snaga Šer Šah Surija, Mogulski car Humajuna je pobegao prema zapadu do Sinda. Tamo je upoznao i oženio tada 14-godišnju Hamidu Banu Begum, kćerku šeika Ali Akbara Džamija, učitelja njegovog mlađeg brata Hindala Mirze. Dželaludin Muhamed Ahbar je rođen u narednih godinu dana, 15. oktobra 1542. godine (četvrtog dana redžeba 949. h. g.) u tvrđavi Radžput Umerkot u Sindu (današnjem Pakistanu), gde su njegovi roditelji pronašli utočište kod lokalnog hinduističkog vladara Rana Prasada.

Tokom dužeg perioda Humajunovog izgnanstva, Akbar je odrastao u Kabulu kod očevih stričeva Kamrana Mirze i Askari Mirze. On je tu proveo svoju mladost učeći da lovi, trči i da se bori, postavši odvažan, hrabar i snažan ratnik koji nikada nije naučio da čita i piše. Ovo, međutim, nije sprečavalo njegovu potragu za znanjem, jer je uvek nalazio nekog ko bi mu čitao. U novembru 1551. godine, Akbar je oženio svoju rođaku Rukvaju Sultan Begum u Kabulu. Princeza Rukvaja je bila jedina kćerka njegovog strica Hindala Mirze i bila je njegova prva i glavna supruga. Brak je bio dogovoren od strane Akbarovog oca i Rukvajinog strica, cara Humajuna, She was his first wife and chief consort. a svadba je održana nakon iznenadne smrti njegovog brata Hindal Mirze, koji je poginuo u borbi.

Nakon haosa koji je izazvao sin Šer Šaha Surija Islam Šah, Humajun ponovo osvaja Delhi 1555. godine, tako što mu je saveznik postao persijski šah Tahmasp I. Nakon nekoliko meseci, Humajun umire. Akbarov regent, Bajram Kan, prikriva njegovu smrt, kako bi se pripremili za Akbarovo ustoličenje. Akbar je nasledio Humajuna 14. februara 1556. godine, dok je u toku bio rat protiv Sikandar Šaha za Mogulsko prestolje. U Kalanauru, u Pandžabu, 13-godišnji Akbar je ustoličen od strane Bajrama Kana na novosagrađeno prestolje. On je bio proglašen Šahanšahom (persijski: Kralj kraljeva). Bajram Kan je vladao u njegovo ime sve dok nije postao punoletan.

Vojne kampanje

Vojne inovacije

Mogulsko carstvo tokom Akbarovog perioda je prikazano sa narandžastim granicama

Akbar je dobio epitet „Veliki“ zbog njegovih mnogobrojnih dostignuća, uključujući i njegov rekord neporaženih vojnih kampanja kojima je uspostavljena i konsolidovala Mogulska vladavinu na Indijskom potkontinentu. Osnova ove vojne moći i autoriteta bila je Akbarova vešta strukturna i organizaciona kalibracija Mogulske armije. Mansabdarski sistem je smatra posebno zaslužnim zboj njegove uloge u održavanju Mugulske moći u vreme Akbara. Taj sistem se održao uz manje izmene do kraja Mogulskog carstva, mada je progresivno slabio tokom vladavina njegovih naslednika.

Organizacione reforme su pratile izume topova, fortifikacija, i upotrebe slonova. Akbara su isto tako interesovali rani oblici musketa i efikasno ih je koristio tokom raznih konflikata. Tražio je pomoć od Otomana, i u sve većoj meri od Evropljana, postebno Portugalaca i Italijana, u nabavci vatrenog oružja i artiljerije. Mogulsko vatreno oružje u vreme Akvara je postalo daleko superiornije od bilo čega što je bilo na raspolaganju drugim regionalnim vladarima, vazalima ili zemljoposednicima. Takav je bio uticaj tog oružja da je Akbarov vezir, Abul Fazl, jednom izjavio „sa izuzetkom Turske, verovatno nema zemlje u kojoj njeno oružje ima više značaja u obezbeđivanju vlasti nego u Indiji“ Termin „barutna carstva“ je stoga često korišten među naučnicima i istoričarim pri analiziranju uspega Mogula u Indiji. Za Mogulsku moć se smatralo da proističe iz njigovog ovladavanje tehnikama ratovanja, a posebno upotrebe vatrenog oružja koje je podsticao Akbar.

Borba za severnu Indiju

Mogulski car Akbar je prikazan kako trenira slona

Akbarov otac Humajun je povratio kontrolu na Pundžabom, Delhijem, i Agrom uz Safavidsku podršku, ali čak i u tim oblastima Mogulska uprava je bila nesigurna, i kad su Surijske snage ponovo osvojile Agru i Delhi nakon smrti Humajuna, sudbina dečaka cara je izgledala nesigurno. Akbarova mladist i odsustvo bilo kakve mogućnosti vojne pomoći iz Mogulkog uporišta u Kabulu, koje je bilo preokupirano invazijom od strane Badahšanskog princa Mirze Sulejmana, je otežalo situaciju. Kad je njegov regent, Bajram Han, pozvao ratno viće da sjedini Mogulske snage, nijedan od akbarovih poglavara nije odobrio. Bajram Han je, međutim, uspeo da prevlada nad plemićima i odlučeno je da će Muguli marširati protiv najjačeg od Surskih vladara, Sikandar Šah Surija, u Pundžabi. Delhi je ostavljen pod pod regencijom Tardi Bajg Hana. Sikandar Šah Suri, međutim, nije predstavljao veliki problem za Akbara, i izbegavao je ulaženje u bitku kad se Mogulska armija približila. Najveću pretnju je predstavljao Hemu, ministar i general jednog od Surskih vladara, koji je proklamisao sebe Induskim carom i proterao je Mogule iz Indo-ganške nizije.

Potaknut Bajramom Hanom, koji je vratio Mogulsku vojsku pre nego što je Hemu mogao da konsoliduje svoju poziciju, Akbar je marširao u Delhi kako bi ga povratio. Njegova armija, predvođena Bajramom Hanom, je porazila Hemu i Sursku armiju 5. novembra 1556 u Drugog bici kod Panipata, 50 mi (80 km) severno od Delhija. Neposredno nakon bitke, Mogulske snage su okupirale Delhi i zatim Agru. Akbar je trijumfalno ušao u Delhi, gde je ostao mesec dana. Zatim su se on i Bajram Han vratili na Pandžab da se bave Sikandar Šahom, koji je ponovo postao aktivan. Tokom sledećih šest meseci, Moguli su dobili još jednu značajnu bitku protiv Sikander Šah Surija, koji se povukao na istok u Bengal. Akbar i njegove snage su okupirale Lahor i zatim zauzele Multan u Pandžabu. Godine 1558, Akbar je zauzeo Adžmer, prolaz do Radžputana, nakon poraza i bekstva tamošnjeg muslimanskog vladara. Moguli su takođe opkolili i porazili Surske snage koje su kontrolisale Gvaliorsku tvrđavu, najveće uporište severno od reke Narmada.

Kraljevski begovi, zajedno sa porodicama Mogulskih amira, su prešli iz Kabula u Indiju u to vreme – prema zapisima Akbarovog vezira, Abul Fazla, „tako da se muškarci mogu ustaliti i u nekoj meri zadržati od odlaska u zemlju na koju su se navikli“. Akbar je čvrsto deklarisao svoje namere da su Muguli bili u Indiji za stalno. Ovo je bilo daleko od političkih naselja njegovog dede, Babura, i oca, Humajuna, koji su malo učinili da pokažu da su oni bilo šta osim prolaznih vladara.

Literatura

• Banjerji, S. K. (1938). Humayun Badshah. Oxford University Press. 
• Burke, S. M. (1989). Akbar, the greatest Mogul. Munshiram Manoharlal Publishers. str. 142. 
• Brown, Rebecca M.; Hutton, Deborah S. (2015). A Companion to Asian Art and Architecture (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. str. 211. ISBN 9781119019534. 
• Chandra, Satish (2005). Medieval India : from Sultanat to the Mughals (Revised izd.). New Delhi: Har-Anand Publications. str. 95. ISBN 9788124110669. 
• Elgood, Robert (1995). Firearms of the Islamic World. I.B.Tauris. str. 135. ISBN 978-1-85043-963-9. 
• Erskine, William (1854). A History of India Under the Two First Sovereigns of the House of Taimur, Báber and Humáyun, Volume 2. Longman, Brown, Green, and Longmans. str. 403,404. ISBN 9781108046206. 
• Eraly, Abraham (2000). Emperors of the Peacock Throne : the saga of the great Mughals. Penguin books. str. 123,272. ISBN 9780141001432. 
• Gommans, Jos (2002). Mughal Warfare: Indian Frontiers and High Roads to Empire, 1500–1700. Routledge. str. 134. ISBN 978-0-415-23988-2. 
• Kulke, Hermann (2004). A history of India. Routledge. str. 205. ISBN 978-0-415-32920-0. 
• Richards, John F. (1996). The Mughal Empire. Cambridge University Press. str. 288. ISBN 978-0-521-56603-2. 
• Schimmel, Annemarie (2004). The Empire of the Great Mughals: History, Art, and Culture. Reaktion Books. str. 88. ISBN 978-1-86189-185-3. 
• The Mughul Empire. The History and Culture of the Indian People. VII. Bombay: Bharatiya Vidya Bhavan. 1974. 
• Eraly, Abraham (2004). The Mughal Throne: The Saga of India's Great Emperors. Phoenix. str. 115,116. ISBN 978-0-7538-1758-2. 
• Ferishta, Mahomed Kasim (2013). History of the Rise of the Mahomedan Power in India, Till the Year AD 1612. Cambridge University Press. str. 169. ISBN 978-1-108-05555-0. 
• Fazl, Abul. Akbarnama Volume I. 
• Lal, Ruby (2005). Domesticity and Power in the Early Mughal World. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85022-3. 
• Mehta, Jaswant Lal (1986). Advanced Study in the History of Medieval India. Sterling Publishers Pvt. Ltd. str. 189. ISBN 978-81-207-1015-3. 
• Robinson, Annemarie Schimmel ; translated by Corinne Attwood ; edited by Burzine K. Waghmar ; with a foreword by Francis (2005). The empire of the Great Mughals : history, art and culture (Revised izd.). Lahore: Sang-E-Meel Pub. str. 149. ISBN 9781861891853. 
• Ali, M. Athar (2006). Mughal India: Studies in Polity, Ideas, Society and Culture. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-569661-5. 
• Chandra, Satish (2007). History of Medieval India. New Delhi: Orient Longman. ISBN 978-81-250-3226-7. 
• Chua, Amy (2007). Day of Empire: How Hyperpowers Rise to Global Dominance--and Why They Fall. Doubleday. ISBN 978-0-385-51284-8. 
• Collingham, Lizzie (2006). Curry: A Tale of Cooks and Conquerors. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532001-5. 
• Habib, Irfan (1997). Akbar and His India. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-563791-5. 
• Hasan, Nurul (2007). Religion, State and Society in Medieval India. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-569660-8. 
• Moosvi, Shireen (2008). People, Taxation and Trade in Mughal India. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-569315-7. 
• Nath, R. (1982). History of Mughal Architecture. Abhinav Publications. ISBN 978-81-7017-159-1. 
• Sangari, Kumkum (2007). „Akbar: The Name of a Conjuncture”. Ur.: Grewal, J.S. The State and Society in Medieval India. New Delhi: Oxford University Press. str. 475—501. ISBN 978-0-19-566720-2. 
• Sarkar, Jadunath (1984). A History of Jaipur. New Delhi: Orient Longman. ISBN 978-81-250-0333-5. 
• Smith, Vincent Arthur (1917). Akbar the Great Mogul, 1542–1605. Oxford at The Clarendon Press. 
• Smith, Vincent A. (2002). The Oxford History of India. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-561297-4. 
• Beveridge, Henry (1907). Akbarnama of Abu'l-Fazl ibn Mubarak - Volume II. Asiatic Society, Calcuta. 
• Beveridge, Henry (1907). Akbarnama of Abu'l-Fazl ibn Mubarak - Volume III. Asiatic Society, Calcuta. 
• Jahangir, Emperor; Thackston, Wheeler McIntosh (1999). The Jahangirnama : memoirs of Jahangir, Emperor of India. Washington, D. C.: Freer Gallery of Art, Arthur M. Sackler Gallery, Smithsonian Institution; New York: Oxford University Press. str. 168,316. 
• Abu'l-Fazl ibn Mubarak. Akbar-namah Edited with commentary by Muhammad Sadiq Ali (Kanpur-Lucknow: Nawal Kishore) 1881–3 Three Vols. (Persian)
• Abu al-Fazl ibn Mubarak Akbarnamah Edited by Maulavi Abd al-Rahim. Bibliotheca Indica Series (Calcutta: Asiatic Society of Bengal) 1877–1887 Three Vols. (Persian)
• Henry Beveridge (Trans.) The Akbarnama of Ab-ul-Fazl Bibliotheca Indica Series (Calcutta: Asiatic Society of Bengal) 1897 Three Vols.
• Haji Muhammad 'Arif Qandahari Tarikh-i-Akbari (Better known as Tarikh-i-Qandahari) edited & Annotated by Haji Mu'in'd-Din Nadwi, Dr. Azhar 'Ali Dihlawi & Imtiyaz 'Ali 'Arshi (Rampur Raza Library) 1962 (Persian)
• Escayol, Martí; Antònia, Maria; et al. (2009). „Antoni de Montserrat in the Mughal Garden of good government European construction of Indian nature”. Ur.: Shormistha Panja. Word, Image, Text: Studies in Literary and Visual Culture. New Delhi: Orient Blackswan. ISBN 978-81-250-3735-4. 
• Giri, Satyananda (2009). Akbar. Trafford Publishing. ISBN 978-1-4269-1561-1. 
• John Correia-Afonso, Letters from the Mughal court, Bombay, 1980.
• Augustus, Frederick (1890). The Emperor Akbar, a contribution towards the history of India in the 16th century (Vol. 1). Prevod: Annette Susannah Beveridge. Thacker, Spink and Co., Calcutta. 
• Augustus, Frederick (1890). Buchwald, Gustav von, ur. The Emperor Akbar, a contribution towards the history of India in the 16th century (Vol. 2). Prevod: Annette Susannah Beveridge. Thacker, Spink and Co., Calcutta. 
• Garbe, Dr. Richard von (1909). Akbar - Emperor of India. A Picture of Life and Customs from the Sixteenth Century. The Opencourt Publishing Company, Chicago. 
• Malleson, Colonel G. B. (1899). Akbar And The Rise Of The Mughal Empire. Rulers of India series. Oxford at the Clarendon Press. 
  • Akbar, Emperor of India by Richard von Garbe 1857–1927 - (ebook)
• The Adventures of Akbar by Flora Annie Steel, 1847–1929 -(ebook)
• Havell, E. B. (1918). The History of Aryan Rule In India from the earliest times to the death of Akbar. Frederick A. Stokes Co., New York. 
• Moreland, W. H. (1920). India at the death of Akbar: An economic study. Macmillan & Co., London. 
• Monserrate, Father Antonio (1922). The commentary of Father Monserrate, S.J., on his journey to the court of Akbar. Oxford University Press. 

Spoljašnje veze

• Jalaluddin Muhammad Akbar Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) The Great
• Akbar, Emperor of India by Richard von Garbe na projektu Gutenberg
• History of the friendship between Akbar and Birbal
• The Drama of Akbar