Albert Sajc
Albert Blezijer Sajc (engl. Albert Blazier Seitz, 16. avgust 1898 – 16. jul 1962) je bio američki obaveštajac, pripadnik Kancelarije za strateške usluge tokom Drugog svetskog rata.
| Albert Blezijer Sajc | |
|---|---|
 Albert Sajc | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 16. avgust 1898. |
| Datum smrti | 16. jul 1962. (63 god.) |
| Vojna karijera | |
| Vojska |  Kancelarija za strateške usluge |
| Čin | pukovnik |
Nalazio se u štabu generala Dragoljuba Draže Mihailovića.
Biografija uredi
Sajc se školovao na čuvenoj Vojnoj akademiji Vest Point. Napustio je studije i postao inženjer.
Na početku Drugog svetskog rata se pridružio američkim marincima i unapređivan je do čina potpukovnika. Potom je prešao u Kancelariju za strateške usluge i počeo da se bavi pitanjima stanja u okupiranoj Jugoslaviji. Kako je verovao da može doći do ujedinjenja snaga generala Mihailovića i Josipa Broza, dobio je nadimak "Lorens od Jugoslavije", prema Tomasu Edvardu Lorensu ("Lorens od Arabije"), koji je ujedinio Arape u borbi protiv Turaka.
U Jugoslaviju se spustio 23. septembra 1943. godine, zajedno sa brigadirom Čarlsom Armstrongom. Oni su iskočili iz aviona i spustili se na planinu Čemerno. Učestvovao je u oslobođenju Višegrada u oktobru 1943. godine. Tamo je prisustvovao napadima na civilno muslimansko stanovništvo, koje su pojedini krivili zato što su ustaše "klale srpske seljake", ali je onda streljan jedan pripadnik JVuO i sa odmazdama se prestalo.[1]
O Nikoli Kalabiću, komandantu Gorske kraljeve garde kojem je poklonio svoj revolver, Sajc je rekao[2]:
Bio je najzanimljivija ličnost četničkog pokreta. Visok, vitak, snažne građe, lepih crta lica, lako prepoznatljiv. Imao je crnu gustu bradu, koja mu je savršeno pristajala i zelene oči koje su prosto streljale.
Krajem marta 1944. godine je odleteo sa aerodroma kod Berana za savezničku bazu u Bariju i tamo podneo izveštaj o stanju u Jugoslaviji.
Nakon rata se posvetio diplomatiji i bio vojni ataše u diplomatskim predstavništvima SAD, dok pojedini izvori navode da je kao pripadnik Centralne obaveštajne agencije organizovao antikomunističke gerilce za ustanak protiv Envera Hodže u Albaniji.
Bibliografija uredi
- Mihailović - prevarant ili heroj, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2004. (priredio Bojan Dimitrijević)
Reference uredi
- ^ Sajc, Albert (2004). Mihailović - prevarant ili heroj?. Beograd: Institut za savremenu istoriju. str. 73. ISBN 86-7403-094-7.
- ^ „Kalabića ubili šest puta”. Novosti. 1. 1. 2011.
