Aleksandar Pičuškin

Aleksandar Jurjevič Pičuškin (rus. Алекса́ндр Ю́рьевич Пичу́шкин; 9. april 1974), poznat i kao Šahovski ubica i manijak iz Bitskog parka ( Bitcevskiй manьяk), jeste ruski serijski ubica za koga se veruje da je ubio najmanje četrdeset devet ljudi, a verovatno i šezdeset, između 1992. i 2006. godine. Pičuškin je bio aktivan u moskovskom parku Bitsa, gde su pronađena tela nekoliko žrtava. Tokom 2007. osuđen je na doživotnu kaznu zatvora.

Aleksandar Pičuškin
Datum rođenja	1974
Mesto rođenja	Mitišči

Biografija

Pičuškin je rođen 9. aprila 1974. u Mitiščiju, Moskovska oblast, Ruska SFSR, Sovjetski Savez, a odrastao je u Hersonskoj ulici broj 2 u Moskvi. Tamo je živeo sa majkom Natalijom Elmuradovnom, mlađom polusestrom, njenim mužem i njihovim sinom, u dvosobnom stanu na petom spratu. Stambena zgrada u kojoj je porodica živela nalazila se na šest minuta hoda od severnog kraja Bitskog parka.

Pičuškin je isprva bio društveno dete. To se promenilo nakon incidenta u kojem je Pičuškin pao sa ljuljaške, koja ga je udarilo u čelo. Stručnjaci su spekulisali da je ovaj događaj oštetio njegov frontalni korteks njegovog mozga; poznato je da takva oštećenja proizvode lošu regulaciju impulsa i sklonost ka agresiji. Pošto je Pičuškin još bio dete, oštećenje je bilo veće. Nakon ove nesreće, Pičuškin je često postajao neprijateljski raspoložen i impulsivan.

Zbog njegovog ponašanja, Pičuškinova majka je odlučila da ga prebaci iz redovne škole koju je pohađao u školu za decu sa smetnjama u razvoju. Pre prelaska u novu školu, deca su ga fizički i verbalno maltretirala i nazivan je „taj retard“. Ovo zlostavljanje je pojačalo Pičuškinov bes. Po dolasku u ranu adolescenciju, njegov deda po majci je prepoznao da je Pičuškin bio veoma inteligentan i smatrao je da su njegovi talenti protraćeni.

Pičuškin se preselio u dom svog dede i bio je ohrabren da se bavi intelektualnim aktivnostima van škole. Najviše se interesovao za šah. Postao je izvanredan šahista, i šah mu je bio kanal za agresiju. U školi su deca nastavila da ga maltretiraju. Pretrpeo je emotivnu traumu kada je, pred kraj adolescencije, njegov deda umro. Pičuškin je ostao da se vrati u dom svoje majke, nakon čega se upisao kao student.

Prema izveštajima, smrt njegovog dede je u velikoj meri uticala na Pičuškina. U nastojanju da ublaži bol zbog gubitka, kao i da smiri svoje teške agresivne sklonosti, počeo je da konzumira velike količine votke. Nastavio je da igra šah i kod kuće i u parku. U ovom periodu je počeo da verbalno napada maloletnike i da im preti, što je snimao video kamerom.

Ubistva

Ruski mediji spekulišu da su njegova ubistva bila delom vrsta nadmetanja sa drugim ozloglašenim ruskim serijskim ubicom, Andrejem Čikatilom, koji je osuđen za ubistvo pedeset dvoje dece i mladih žena tokom perioda od dvanaest godina. Pičuškin je rekao da je njegov cilj bio da ubije šezdeset četiri osobe, koliko je bilo polja na šahovskoj tabli. Kasnije je odbacio ovu izjavu i kazao je da bi nastavio da ubija u negodlegd da nije zaustavljen.

Prva žrtva (jul 1992.)

Pičuškinov je prvi put ubio 27. jula 1992. godine, kada je imao 18 godina. Pičuškin se dogovorio da se sastane sa svojim kolegom iz razreda, Mihailom Oditčukom, u parku Bica kako bi zajedno skovali plan za ubistvo šezdeset četiri osobe. Međutim, kada su stigli na mesto sastanka, Oditčuk se predomislio i rekao Pičuškinu da više ne želi da preduzme akciju. Osećajući da ga njegov najbolji prijatelj zadirkuje, Pičuškin ga je zadavio i bacio njegovo telo u kanalizacioni ulaz u parku Bica, a zatim se vratio u majčin stan. Telo nikada nije pronađeno.

Nakon Oditčukovog nestanka, moskovska policija je otvorila istragu. Svedočenje svedoka dato policiji navodi da je Oditčuk poslednji put viđen sa Pičuškinom kako hoda u pravcu parka. Pičuškin je uhapšen u kući svoje majke 30. jula i odveden u Moskovsku policijsku stanicu na ispitivanje. Na pitanje o njegovom rasporedu na dan Oditčukovog nestanka, Pičuškin je potvrdio da se sastao sa Oditčukom, ali je tvrdio da ga je ostavio nepovređenog u parku. Pušten je pošto nije bilo dokaza.

Pičuškin je prestao da ubija nekoliko godina, sve do 1996. godine, kada je Rusija uvela moratorijum na smrtnu kaznu.

Ubistva u periodu maj 2001–septembar 2005

Pičuškin je 17. maja 2001. bio u Bica parku i igrao je šah sa 52-godišnjim Jevgenijem Pronjinin. Na kraju igre, Pičuškin je pozvao Pronina da prošeta sa njim, tvrdeći da je taj dan godišnjica smrti njegovog psa i da želi da poseti grob u Bica parku. Pronin ga je otpratio do izolovanog područja u parku, nakon čega je Pičuškin izvukao flašu votke i ponudio mu da popije. Muškarci su nazdravili psu, nakon čega je Pičuškin udario Pronina flašom u glavu. Kada je Pronin umro, Pičuškin je bacio njegovo telo u obližnji bunar.

Između maja 2001. i septembra 2005. Pičuškin je napao trideset šest žrtava; tri žrtve su preživele. Pičuškin bi prišao žrtvi u parku Bica (ogromna većina napadntih ljudi su bili stariji beskućnici) ponudio bi im da popiju votke, a zatim ih ubio — obično udaranjem čekićem ili flašom u zadnji deo lobanje, iako je takođe navodno neke žrtve gurnuo u kanalizacioni kanal da se udave. Povremeno bi ostavio svoj „potpisa“ na telu tako što je probadao lobanju žrtve štapićima ili praznom flašom votke.

Ubistva u periodu oktobar 2005 – jun 2006

Od oktobra 2005. do poslednjeg ubistva 2006. Pičuškinov modus operandi se promenio. Ubijao je žrtve ponovnim udarcima čekićem u glavu, a zatim bi gurnuo flašu votke u ranu u njihovim lobanjama. Uvek bi napadao s leđa kako bi iznenadio žrtvu i izbegao prolivanje krvi po odeći. Deset žrtava je živelo je u istom kompleksu od četiri zgrade, gde je i Pičuškin stanovao.

Hapšenje

Juna 2006. Pičuškin je pitao tridesetogošnju koleginicu sa Marinu Moskaljovu da prošetaju. Iako navodno nije imala poverenje u njega, Moskaljova je pristala da prošetaju. Pre nego što je otišla, napisala je poruku svom sinu u kojoj mu je rekla da je sa Pičuškintom i poslala mu je broj njegovog telefona. Pičuškin je bio svestan da je poslala poruku, ali nije bio uznemiren.

Njeno telo otkriveno je u parku Bica 14. juna 2006, zajedno sa povredama kakve je ubica naneo drugim žrtvama. Karta moskovskog metroa pronađena uz telo navela je vlasti da pregledaju snimke nadzorne kamere metroa, gde je snimljena, samo nekoliko sati pre smrti, kako hoda ka stanici zajedno sa Pičuškinom.

Nakon što je uhapšen, Pičuškin je odveo policajce na mesta mnogih njegovih zločina u parku Bica i pokazao da se dobro seća kako su ubistva počinjena. Snimljen je kako detaljno rekonsruše zločine koje počinio, što je proces koji je redovan deo ruske krivične istrage. Pičuškin je takođe otkrio da neka od ubistava koja je počinio nisu izvršena po njegovom preferiranom metodu (udarci čekićem u potiljak), već tako što je svoje žrtve bacio u kanalizaciju ispod Bica parka (iako je jedna od njegovih žrtava preživela ovo iskušenje).

Suđenje i zatvor

Pičuškin je 24. oktobra 2007. osuđen za četrdeset devet ubistava i tri pokušaja ubistva. On je zatražio od ruskog suda da doda još jedanaest žrtava u broj njegovih leševa, čime se njegov broj žrtava popeo na šezdeset, uz tri preživele žrtve. Tokom suđenja, Pičuškin je bio smešten u staklenom kavezu radi zaštite.

Po presudi, sudija Vladimir Usov osudio je Pičuškina na doživotni zatvor, pri čemu je presuđeno da prvih petnaest godina zatvpra provede u samici. Pičuškin je uložio žalbu na kaznu, tvrdeći da je prestroga i tražio je smanjenje kazne na dvadeset pet godina. Od 2017. Pičuškin je bio u zatvoru u samici u arktičkoj kaznenoj koloniji „ Polarna sova“.

U popularnoj kulturi

Knjige

• Harrington, Roger (2018). Alexander Pichushkin: The Shocking True Story of The Chessboard Killer. Amazon Digital Services LLC. ISBN 9781983033735. 
• Kepler, Lars (2018). The Sandman. Penguin Random House LLC. ISBN 9780525433057. 

Muzika

• Finski det metal bend Torture Killer snimio je studijski album Sewers posvećen Pičuškinu.
• Jedna od pesama norveškog det / treš metal benda Ekeloume („The Bitsa Maniac“) posvećena je Pičuškinu.

Televizija

• Serial killers: Chessboard Killer (2009).

Podkasti

• My Favorite Murder, 23. epizoda
• And That's Why We Drink s
• The Chessboard Killer Alexander Pichushkin. Dvodelna epizoda na Spotifaju.

Spoljašnje veze

• Intervju sa Pičuškinom preko Vaiback Machine
• Ruski serijski ubica osuđen 24. oktobra 2007