Википедија

Aleksa Karađorđević

други Карађорђев син
Za druge osobe sa istim imenom pogledajte stranicu Aleksa Karađorđević (višeznačna odrednica).

Aleksa Karađorđević (Topola, 1801 — Kišinjev, 1830) je bio gardijski poručnik u ruskoj vojsci. On je najstariji Karađorđev sin.[2] Aleksa je po želji ruskog cara Aleksandra Prvog završio četvorogodišnje vojno školovanje u elitnom Pažeskom korpusu u Sankt Peterburgu, nakon čega je bio poručnik carske garde. Sa Marijom Trokin, kćerkom pukovnika Nikolaja Trokina, maršala dvorjanstva (plemstva) imao je sina jedinca — Đorđa Karađorđevića.[3]

Aleksa Karađorđević
Lični podaci
Datum rođenja1801.
Mesto rođenjaTopola, Osmansko carstvo, danas Srbija
Datum smrti1830.
Mesto smrtiKišinjev, Ruska Imperija
GrobJermensko groblje u Kišinjevu[1]
Porodica
SupružnikMarija Karađorđević
PotomstvoĐorđe Karađorđević
RoditeljiKarađorđe Petrović
Jelena Petrović

Biografija uredi

Boravak u Srbiji uredi

Rođen je 1801. godine u Topoli kao šesto dete i drugi sin Karađorđa i Jelene Petrović. Pored njega, njegovi roditelji su imali i sina Simu, koji je preminuo po rođenju 1788, i ćerke Savu, Saru, Poleksiju i Stamenku. U tom periodu mu je bila živa i baba po ocu, Marica Živković. Kada je imao 3 godine započeo je Prvi srpski ustanak na čijem čelu je bio njegov otac, a dve godine kasnije mu se rodio brat Aleksandar.

Kao mali je učio školu kod Dositeja Obradovića,[4] a zajedno sa ocem je prisustvovao osvećenju crkve Rođenja Presvete Bogorodice u Topoli koja je započeta 1811. a okončana 1813, i čiju je izgradnju Karađorđe finansirao. Na vratima crkve je, po pismima kneza Pavla Kosti St. Pavloviću, pisalo da je blagoslovena u prisustvu Alekse i Karađorđa 1811. godine.[5]

Izgnanstvo uredi

Po slomu ustanka 1813. je sa porodicom otišao u Besarabiju, koja je tada bila u sastavu Ruske imperije. Četiri godine kasnije je njegov otac tajno došao u Srbiju, i pokušao je da sa Milošem Obrenovićem ugovori novo podizanje ustanka, ali je tom prilikom bio ubijen. Aleksa je u dokumentu Objavlenije (Objava) u znak odmazde ucenio glave knezu Milošu i njegovom bratu Jevremu.[6] Po želji ruskog cara Aleksandra I, je Aleksa završio četvrogodišnju vojnu školu Sankt Peterburgu i postao gardijski poručnik u ruskoj vojsci. Po nekim izvorima je 1817. prešao u gardijski puk, ali je ubrzo napustio vojnu službu i prešao je u Hotin, gde su mu izgnanstvu živeli majka i mlađi brat. Oženio se 1825. sa Marijom Trokin, ćerkom ruskog maršala Nikolaja Trokina.[7] Sa suprugom je Aleksa živeo na svom posedu u selu Skinjenu na reci Prut u velikoj palati. Sina jedinca Đorđa su dobili 1827. godine, a ubrzo posle toga Marija umire.[4] Prema nekim rumunskim izvorima, Aleksa se u nekom trenutku preselio u Kišinjev gde je živeo u Jermenskoj ulici.

Smrt i sahrana uredi

 
Grob Alekse Karađorđevića u Kišinjevu

Postoji nekoliko sukobljenih priča o vremenu i uzroku njegove smrti: po nekim izvorima je preminuo od rana zadobijenih u ratu sa Turcima,[4] dok je po knjizi Karađorđevići Velibora Savića on 1829. dobio tuberkulozu, od koje je preminuo 2. oktobra (20. septembra) 1830.[7] Sahranjen je na Jermenskom groblju u Kišinjevu,[1]. Njegov grob je pronašla Ala Miron rodom iz Kišinjeva, koja je u Novom Sadu postala magistar istorije. Prevod natpisa na grobu, koji je napisan na ruskom jeziku, glasi Ovde je sahranjen sin vrhovnog vožda Srbije, gardijski poručnik Aleksej Crni, preminuo 33 godine od rođenja[4], što stvara dodatnu pometnju o datumu rođenja ili smrti, pošto je po zvaničnim podacima živeo oko 29 godina.

Spominjano je 2021. da bi njegovi posmrtni ostaci mogli da budu preneti na Oplenac.[8] Zaključno sa 30. julom 2023. je sahranjen na Jermenskom groblju u Kišinjevu, i jedan je od retkih Karađorđevića koji nije premešten ili sahranjen na Oplencu. Prestolonaslednik Aleksandar je za Kurir 2023. rekao da bi voleo da svi Karađorđevići počivaju u Srbiji, ali da ne zna da li ima nekih prepreka u vidu poslednje želje preminulog ili njegovih potomaka. Dodao je i da zaključno sa intervjuom nije imao prilike da lično poseti njegov grob, ali da je video fotografije, i da se zalaže da se on obnovi zbog značaja za srpsku istoriju. U istom članku za Kurir su izneseni i navodi da je Aleksin nadgrobni spomenik inspirisan masonerijom i masonskim simbolima.[7]

Lični život uredi

Zajedno sa ocem je prisustvovao osvećenju crkve Rođenja Presvete Bogorodice u Topoli koja je započeta 1811. a okončana 1813, i čiju je izgradnju Karađorđe finansirao. Na vratima crkve je, po pismima kneza Pavla Kosti St. Pavloviću, pisalo da je blagoslovena u prisustvu Alekse i Karađorđa 1811. godine.[5]

I on i sin Đorđe su služili u ruskoj vojsci.

Preko sina se naposletku orodio sa kapetanom Mišom Anastasijevićem, ali ni Aleksa ni njegova supruga to nisu doživeli.

Prvi načelnik Beograda Ilija Čarapić mu je bio zet, pošto je bio oženjen Aleksinom sestrom Stamenkom.

Prvi sin njegovog brata se zvao Aleksa (Aleksije), ali nije poznato da li je nazvan po njemu.

Imao je i neku porodicu od svog rođenog strica Marka Petrovića, Karađorđevog mlađeg brata. Nema puno podataka o njima u javnosti, ali je ostalo zabeleženo da je prilikom prve posete Topoli kao kralja Srbije, Petru I Karađorđeviću i njegovoj porodici prišla i predstavila se Markova ćerka ili unuka.[9]

Iako je po službenim podacima živeo oko 29 godina, odnosno od 1801. do 1830, na njegovom spomeniku piše da je preminuo sa 33 godina.[4]

Njegova grana porodice je d facto izumrla 1920. godine smrću njegovog starijeg unuka Alekse. Zvanično je okončana 1931. smrću Sarke Karađorđević.

Nasleđe uredi

Njegov sin Đorđe je takođe služio u ruskoj vojsci, a nešto posle Krimskog rata je došao u Srbiju na čijem čelu je tada bio Aleksin mlađi brat Aleksandar. Prvi sin kneza Aleksandra i kneginje Perside se zvao Aleksa (Aleksije), ali nije poznato da li je on dobio ime po njemu. Đorđe je služio kod strica kao ađutant, a 1858. se oženio Sarkom Anastasijević, ćerkom kapetana Miše Anastasijevića. Tokom Svetoandrejske skupštine ga je njegov tast podržavao kao novog kneza Srbije, ali se na kraju na čelo Srbije vratio Miloš Obrenović.

Aleksina grana Karađorđevića je zvanično okončana 1920. smrću njegovog starijeg unuka, koji se takođe zvao Aleksa.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Petar Jovanović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Karađorđe Petrović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Petar Živković
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Marica Živković
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Aleksa Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Nikola Jovanović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Jelena Jovanović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Bosiljka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Porodica uredi

Supružnik uredi

ime slika datum rođenja datum smrti
Marija Trokin 1827.

Deca uredi

ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Knez Đorđe 1827. 4. avgust 1884. Sarka Anastasijević

Reference uredi

  1. ^ a b „Cimitrul Armenesc din Chisinau”. memorie.md. Pristupljeno 29. jul 2023. 
  2. ^ Ko je bio knez Božidar Karađorđević?, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  3. ^ DINASTIJA KARAĐORĐEVIĆA Knez Božidar., Pristupljeno 8. 4. 2013.
  4. ^ a b v g d Zdravko Elez (13. april 2021). „Aleksa Karađorđević počiva u Moldaviji”. tamodaleko.co.rs. Pristupljeno 30. jul 2023. 
  5. ^ a b Kosta St. Pavlović (jun 1980). „Dvadesetpetogodišnja prepiska sa Knezom Pavlom (1950—1976) (21. strana)” (PDF). 27mart.com. Pristupljeno 17. februar 2023. „Kraj 21. strane u dokumentu” 
  6. ^ „NESUĐENI SRPSKI VLADAR: Najveći umetnik među prinčevima”. nportal.rs. 13. oktobar 2022. Pristupljeno 30. jul 2023. 
  7. ^ a b v „Vreme je da se zaboravljeni knez vrati u Srbiju. Evo gde počiva Aleksa”. kurir.rs. 21. januar 2023. Pristupljeno 30. jul 2023. 
  8. ^ prestolonaslednik Aleksandar odlikovan Krstom vožda Đorđa Stratimirovića Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. novembar 2021), pristupljeno 6. novembra 2021.
  9. ^ „S puta njegovog veličanstva kralja”. digarhiv.nbs.rs. Srpske novine. 12. avgust 1903. Pristupljeno 8. jul 2023. „Treći pasus druge kolone” 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алекса_Карађорђевић&oldid=27431573”