Aleksije Paleolog (sevast)
Aleksije Duka Paleolog (srednjegrčki: Ἀλέξιος Δούκας Παλαιολόγος) je bio vizantijski aristokrata iz dvanaestog veka - član porodice Paleolog, koji je nosio počasnu titulu sevasta.
Aleksije Paleolog je bio treći sin sevasta Georgija Paleologa – generala, i bliskog saradnika cara Aleksija I Komnina. Vezu Aleksija Paleologa sa porodicom Georgija Paleologa potvrđuje monodija Lava Megista o precima velikog eteriarha Georgija Paleologa, upućena ženi potonjeg, u kojoj se pominje da je majka Aleksija Paleologa bila potomak cezar i sestra žene cara Aleksija I Komnina.[1] Ovaj podatak omogućava izvesnu identifikaciju majke Aleksija Paleologa sa Anom Dukinom - ženom Georgija Paleologa, koji je bio unuka cezara Jovana Duke i mlađa sestra carice Irine Dukine, supruge cara Aleksija I Komnina. Aleksije je bio treći sin Georgija Paleologa i Ane Duka i bio je mlađi brat Andronika Paleologa i Nićifora Paleologa.[2]
Aleksije Paleolog se pominje i u pesmi Nikolaja Kalikla, posvećenoj ikoni Hrista Iskupitelja, ukrašenoj darovima njegove žene Ane Duka, za koju Kalikle izveštava da je bila iz porodice Komnina. Kalikleov podatak je važan dodatak podacima o Aleksijevoj ženi sadržanim u monodiji Lava Megista, koji navodi da je žena Aleksija Paleologa bila ćerka sevasta Aleksija Komninoduka, koji je bio sin proto-sevasta i velikog domestika Zapada Hadrijana i od porfirorođene Ane iz porodice Duka, ćerke cara Konstantina X Duke.[3] Ovi podaci omogućavaju da se žena Aleksija Paleologa identifikuje kao Ana Dukina Komnina, ćerka Aleksija Duke Komnina i Irine Sinadine i unuka Adrijana Komnina i njegove supruge Zoje Dukine – najmlađe ćerke cara Konstantina X Duke, pominje je Lav Megist sa njenim monaškim imenom Ana.[4]
Iz Kalikleove pesme jasno se vidi da je Aleksije Paleolog imao i titulu sevasta, za koju se zna da je data svim sinovima Georgija Paleologa i Ane Duka.[5]
Aleksije Paleolog i Ana Dukina Komnina imali su troje dece:
- Georgije Paleolog, veliki eteriarh
- Konstantin Paleolog, pansevast
- ćerka nepoznatog imena Paleologina.[6]
Reference
uredi- ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 149–151, 14. – Alexis Paléologue; Lampsidis 1970, pp. 403.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 149–151, 14. – Alexis Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 149–151, 14. – Alexis Paléologue; Lampsidis 1970, pp. 404.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 149–151, 14. – Alexis Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 149–151, 14. – Alexis Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 149–151, 14. – Alexis Paléologue.
Literatura
uredi- (jezik: francuski) Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Les premiers paléologues. Études Prosopographiques (online), Byzantina Sorbonensia, 5. Paris: Éditions de la Sorbonne (published online 4 septemvri 2017),. doi:10.4000/books.psorbonne.1939. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć), ISBN 9782859441104, online ISBN 9782859448295,. doi:10.4000/books.psorbonne.1927. Nedostaje ili je prazan parametar|title=(pomoć), poseten na 20 юni 2022 - (jezik: nemački) Lampsidis, Odysseas (1970). Beitrag zur Biographie des Georgios Paläologos des Megas Hetäreiarches. – Byzantion, 40(2), 393-407, JSTOR 4171210
