Alen Rene Lezaž

Alen Rene Lesaž (fr. Alan-Rene Lesage; Sarzo, 6. maj 1667 — Bulonj sir Mer, 17. novembar 1747) je bio francuski književnik, začetnik modernog realističkog romana.

Alen Rene Lesaž
Lični podaci
Datum rođenja	(1667-05-06)6. maj 1667.
Mesto rođenja	Sarzo, Francuska
Datum smrti	17. novembar 1747.(1747-11-17) (80 god.)
Mesto smrti	Bulonj sir Mer, Francuska

Biografija

Lesaž je rođen u Bretanji, gde mu je otac bio beležnik. U devetoj godini ostaje bez majke, a u četrnaestoj i bez oca. Staratelji, njegovi ujaci, upisuju ga u jezuitski kolež u Vanu i lišavaju roditeljskog imetka. U Parizu studira pravo, postaje advokat (1692), ali se ne bavi advokaturom. Godine 1694. ženi se devojkom iz građanske porodice, u koju je dugo bio zaljubljen. Njegov prijatelj i zaštitnik, opat Lion, čiji je otac bio ambasador u Španiji, pomaže mu materijalno i otkriva mu bogatu špansku literaturu. Izdržavajući brojnu porodicu svojim književnim radom, Lesaž je mnogo pisao, prevodio, adaptirao. Široj javnosti postaje poznat svojom komedijom Krispen, suparnik svoga gospodara i romanom Hromi đavo. Nakon smrti najstarijeg sina, glumca, povlači se u Bulonj-sir-mer, gde mu je drugi sin bio kanonik, i tamo umire.

Književni rad

Prevodi i adaptacije

Lesaž je najviše prevodio i adaptirao pozorišne komade i romane iz španske književnosti, veoma popularne u Francuskoj sedamnaestog veka. Ona je služila kao izvor inspiracije mnogim Lesažovim savremenicima.

Njegovo najpoznatije delo ovog perioda stvaralaštva je adaptacija romana Veleza de Gevare, objavljena pod naslovom Hromi đavo (fr. Le diable boiteux), 1707. godine.

Kopmozicija romana je labava i sastoji se od niza, međusobno nepovezanih, slika. Demon raskoši i bluda, Asmodej, otkriva svom spasiocu Don Kleofasu Leandru krovove madridskih kuća, omogućava mu da vidi šta se u njima događa i da shvati prave motive ljudskih akcija i njihove skrivene misli. Ovakvim postupkom pisac može da uvodi i napušta različite junake, pa se roman svodi na defile slikovitih osoba koje nisu ni u kakvoj realnoj vezi. Tu je škrtac koji požudno broji svoj novac, siromašni pesnik, užurbani doktor, kockari u krčmi, zatvorenici u tamnici, ludaci (jedni u ludnici, drugi na slobodi), laskavci, kokete, nestrpljivi i pohlepni naslednici i mnogi drugi. U taj španski ambijent Lesaž unosi i portrete svojih savremenika, Parižana. Publika ih je prepoznala, a roman je doživeo veliki uspeh. U definitivnom izdanju (1726) Lesaž je delo znatno proširio i promenio. Slika sveta je otužna. Niski su i motivi ljudskih akcija i sredstva za njihovo ostvarenje. Ali o takvom svetu Lesaž priča bez ogorčenja jednog moraliste: on ga posmatra hladnokrvno, sa humorom lišenim nade filozofa-reformatora u mogućnost njegovog poboljšanja. On prihvata život takav kakav je, što doprinosi realističnosti ovog romana.

Originalna dela

U španski ambijent smeštena je radnja i najboljeg i najpoznatijeg Lesažovog dela, Istorija Žil Blasa od Santijane (fr. Histoire de Gil Blas de Santillane). Lesaž je ovaj roman dugo pisao i objavljivao u velikim vremenskim razmacima (1715, 1724, 1735).

Kompozicija romana - Delo je organizovano oko jedne centralne ličnosti i njenog životnog puta, što pokazuje Lesažovu težnju ka čvrstoj kompoziciji. Trajanje romana poklapa se sa trajanjem junakovog života. Na svom dugom putovanju kroz život Žil Blas postepeno otkriva svet, stiče životno iskustvo i formira se kao ličnost. Ipak, Lesaž nije u potpunosti napustio kompozicioni manir baroknog romana. Brojne, ponekad i obimne epizode, prekidaju kontinuitet osnovne linije romana. Ali uprkos ovim skretanjima i zaustavljanjima osnovni tok je čvrsto održan do kraja knjige. Žil Blasova egzistencija ne gubi se u neredu društvenog života i njegovih peripetija, ona se odvija jednom postepenom uzlaznom linijom.

Tip romana - S obzirom na odlike kompozicije roman o Žil Blacu spada u roman razvoja i obrazovanja pojedinca gurnutog u nepoznati i raznoliki svet, pojedinca koji se bori za svoje mesto u tom svetu. To je takozvani „Bildungsroman“, roman razvoja ličnosti i njenog društvenog uspona, koji će tokom 18. veka doživeti veliki uspeh.

Sadržaj - Prvi deo romana (knjige 1-6), najobimniji je i pravi avanturistički roman. Odlikuju ga brojne epizode, vezane za česte promene Žil Blasove službe i njegovog kruga poznanika. On je tu pomalo skitnica, pomalo lopov, a najčešće lakej. Nošen mladalačkom bezbrižnošću, on se probija kroz život prepušten igri slučaja i okolnosti. U drugom delu (knjige 7-9) Žil Blas postiže vrtoglavi uspeh postavši sekretar ministra vojvode od Lerme, ali spušta se i do najniže tačke moralnog pada. U trećem delu ton romana je opet promenjen. Izašavši iz zatvora, Žil Blas proživljava moralni preobražaj. On doživljava kratkotrajnu bračnu idilu, časno služi poštenog prvog ministra Olivaresa i prati ga u izgnanstvo. Roman se završava u građanskoj porodičnoj idili, u povlačenju iz sveta i posla, kao preduslovu za srećan i miran život.

Bogatstvo likova - Lesaž uvodi svog junaka u najrazličitije društvene sredine otkrivajući jednu raznovrsnu paletu profesija i karaktera. Kroz roman defiluju drumski razbojnici, seljaci, ministri, kraljevi, tamničari, sudije, crkvena lica, lekari, pisci, plemići. Iako predstavljena u kratkim skicama, ova brojna lica se jasno razlikuju svojim individualnim crtama, ponašanjem, govorom, gestovima, shvatanjem života. Njihovi portreti često su dovršeni kratkim i ironičnim autorovim komentarom.

Lik Žil Blasa - Glavni junak se razvija u svetu bespoštedne životne borbe, koja nagriza međuljudske veze, prijateljstvo i porodicu. Žil Blas je prosečan junak i nije obdaren ni snagom volje, ni karaktera, ni duha. On se ne uzda u lične zasluge, o kojima su pisali moralisti njegovog vremena, već pre svega računa na moćne zaštitnike. Prema njima pokazuje veliku uslužnost, snishodljivost i odano im služi. Lišen ličnog integriteta, pomalo siv i bezbojan, on se lako prilagođava najrazličitijim situacijama. Sposoban je za plemenita dela, ali i za niskosti i lopovluke. Ipak, on nije vulgarni skorojević, koji se beskrupulozno probija kroz život. Otkrivajuću postepeno „ljudsku komediju“, on formira svoj moralni sud, njegova savest evoluira u traženju jednog prihvatljivog načina života. Takav život je pronašao u povlačenju u samoću ladanjskog dvorca i u porodičnim vrlinama. U jasno određenom liku svog junaka Lesaž ostavlja malo mesta za njegov afektivni život. Blasovi retki trenuci elana zaustavljeni su kratkim ciničnim formulama i poentama. Njegova lucidnost završava u skepticizmu i u rezigniranom epikurejstvu.

Literatura

Francuska književnost, knjiga druga, u okviru Edicije strane književnosti, Izdavačko preduzeće „Nolit“, Beograd, 1976.