Википедија

Alpinum

Alpinum (ital. alpini — „alpski”) predstavlja vrt zasađen alpskim (planinskim) vrstama biljaka. Može biti i veštački kamenjar u vrtu zasađen planinskim vrstama biljaka.[1] Uobičajeni naziv, koji se kod nas može sresti za ovakve vrtove je i alpinetum,[2] a mogu se sresti i pojmovi kamenjar ili kameni vrt.

Alpinum u arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu
Alpinum u nacionalnom parku Mislecinek (Myślęcinek) u Poljskoj
Alpinum Kraljevske botaničke bašte u Edinburgu (Royal Botanic Garden of Edinburgh)
Alpinum u botaničkoj bašti u Kijevu
Alpinum u botaničkoj bašti u Lionu
Alpinum Juliana Julijskim Alpima, Slovenija
Detalj iz Alpinuma Beti Ford (Betty Ford Alpine Gardens), u Koloradu

Istorija uredi

Prvi specijalizovani alpinum (alpsku botaničku baštu) na svetu podigao je austrijski botaničar Anton Kerner (Anton Kerner von Marilaun) 1875. godine na planini Blaser u Tirolu. Alpinum se nalazio na nadmorskoj visini od 2.190 m i postao je model za izradu drugih alpinuma širom sveta. Ovaj alpinum zatvoren je 1898. godine.[3]

Namene alpinuma uredi

Alpinum se često formira u okviru postojeće botaničke bašte ili se zasnova samostalno, kao posebna zbirka planinskih biljaka. Ovakav alpinum služi za proučavanje planinske vegetacije u prirodnim uslovima.[4] Jedna takva zbirka, Alpski botanički vrt Julijana, formirana je 1951. godine u naselju Trenta, u Sloveniji (Goriška regija, opština Bovec).[5]

Isto tako alpinum se može formirati i kao dekorativni element u okviru javnih ili individualnih zelenih površina, kao cvetnjak slobodne forme u kombinaciji sa kamenom.[6]

Izrada veštačkih alpinuma uredi

Za izradu alpinuma koriste se kamene i stenske grupe između kojih se sadi alpska i druga vegetacija, uz korišćenje reljefa. Ukoliko teren na kome se alpinum formira nije kamenit, izrađuje se veštački kamenjar. Za formiranje takvih vrtnih kompozicija koriste se tvrde vrste kamena prirodnih oblika, najčešće granit, peščar i krečnjak, a često se koristi i tuf. Kamen se na površini postavlja i raspoređuje onako kako se nalazi u prirodi. Veličina i količina kamena zavise od površine same kompozicije.[6] Najprikladnije su velike i hrapave kamene gromade. Uvek je bolje koristiti manji broj velikih komada, neko mnogo sitnog kamenja.[2] Što je kamenje veće alpinum će izgledati prirodnije. Kamenovi moraju biti stabilni i dobro ukopani u tlo.[7] Lep primer veštački formiranog alpinuma je onaj u arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu.[8]

Alpinumi se uvek postavljaju na položaje izložene suncu, jer i u prirodi ova vegetacija raste na osunčanim, kamenitim terenima. Ovakvi tereni podrazumevaju najčešće dobro ocedito zemljište, kao i vegetaciju prilagođenu takvim staništima. Zato se takvi uslovi, dobrom drenažom, moraju obezbediti i u alpinumu. Sa okolnim prostorom alpinum se povezuje vegetacijom, vodenim površinama ili arhitektonskim elementima. [6] Oko alpinuma bi trebalo da postoji prazan prostor prečnika bar 10 m, bez visokog drveća koje bi iz zemljišta crplo hranu i pravilo hladovinu.[2]

Vegetacija u alpinumu uredi

U alpinumu se sade uglavnom višegodišnje biljne vrste — jastučaste perene i pojedinačne visoke trajnice i ukrasne trave.[9][7] Međutim, nadzemni delovi trajnica tokom zime uglavnom izmrznu, pa alpinumi do proleća ne deluju atraktivno. Zato se u dekorativnim alpinumima koriste i polužbunovi i niska žbunasta vegetacija[6], kao i patuljaste vrsta lišćarskog i četinarskog drveća.[2]

Posebno interesantan može biti alpinum formiran sa začinskim i lekovitim biljem. Ono se posebno dobro uklapa u ovakve kompzicije, a pri tome može imati i ekonomski značaj.[7]

Najčešće biljne vrste u alpinumima uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Vujaklija, Milan (1980). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 34. COBISS.SR 39759111
  2. ^ а б в г д Matić 1980, стр. 55−57
  3. ^ „Blaser”. AEIOU-Lexikon : Das Lexikon aus Österreich. Austria-Forum. Приступљено 7. 12. 2016. 
  4. ^ „botanički vrt”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 6. 12. 2016. 
  5. ^ „Juliana Alpine Botanical Garden in Trenta”. I Feel Slovenia. the official travel guide by slovenian tourist board. Приступљено 6. 12. 2016. 
  6. ^ а б в г д Vujković 1995, стр. 72, 215
  7. ^ а б в г Planiranje i uređenje vrta 1988, стр. 28-31
  8. ^ „Арборетум”. Шумарски факултет. Универзитет у београду. Архивирано из оригинала 04. 05. 2017. г. Приступљено 6. 12. 2016. 
  9. ^ а б Cvetnice i aromatične biljke u vašem vrtu 2005
  10. ^ Četinari, žive ograde i "zelene skulpture" 2005

Литература uredi

  • Вујаклија, Милан (1980). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 34. COBISS.SR 39759111
  • Vujković, Ljiljana (1995). Pejzažna arhitektura : planiranje i projektovanje. Beograd: Šumarski fakultet. ISBN 978-86-7299-028-7. COBISS.SR 99872775
  • Matić, Milena; Milošević, Dragana M. (1980). Projektovanje parkova i uređenje predela. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. COBISS.SR 138548487
  • Planiranje i uređenje vrta. Ljubljana-Zagreb: Mladinska knjiga. 1988. COBISS.SR 3872000
  • Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i "zelene skulpture". Niš: Film publik art. ISBN 978-86-85463-02-0. COBISS.SR 125692940
  • Buha, Milica (2005). Cvetnice i aromatične biljke u vašem vrtu. Niš: Film publik art. ISBN 978-86-85463-03-7. COBISS.SR 120104972

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Alpinum na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алпинум&oldid=27673897”