Anaksagora

Anaksagora (grč. Ἀναξαγόρας; rođen oko 500. p. n. e. u Klazomeniji blizu Smirne (Turska); umro 428. p. n. e. u Lampsaku) je bio grčki filozof predsokratovac, ili kako ih je prvi nazvao Aristotel, fizičar (prirodoslovac) za kojeg Sekst Empirik kaže da je najprirodnoslovniji (phisikotatos).

Anaksagora
Anaksagora
Lični podaci
Puno ime	Anaksagora
Datum rođenja	oko 500. p. n. e.
Mesto rođenja	Klazomenija,
Datum smrti	428. p. n. e.
Mesto smrti	Lampsak,
Filozofski rad
Epoha	Antička filozofija

Za njega se kaže da je on prvi čovek koji je filozofiju doneo u Atinu, koja kasnije, postepeno postaje središte filozofskog proučavanja (vidi Milet, Eleja i Jonija). Kada se Anaksagora 464. p. n. e. naselio u Atinu, imao je 36 godina isto koliko i njegov prijatelj Perikle, čiji je on prisan prijatelj, učitelj i savetnik preko trideset godina bio. Uvodi pojam Um (νους) u filozofska razmatranja, što će prema Platonovim riječima biti jedan od razloga za Sokratovo interesovanje za Anaksagorinu misao (vidi dijalog „Odbrana Sokratova)“. Svoju filozofiju je izložio u jednoj knjizi od koje su ostali samo fragmenti, za čije je očuvanje zaslužan Simplikije (VI vijek)

Jedan od vodećih filozofa petog veka pre nove ere, Anaksagora je nastavio kosmološku tradiciju filozofije koja je počela na Miletu u prethodnom veku. Rođen u Klazomeni u Maloj Aziji oko 500. p. n. e., u Atini će provesti trideset godina, krećući se u intelektualnim krugovima i održavajući blisko prijateljstvo sa Periklom. Postoje dva alternativna datuma njegovog dolaska i boravka u Atini; u jednom se kaže da je stigao 480 i ostao do 450, a u drugom da je stigao 460 i ostao do 430. Pošto je njegovo ime u istorijskim zapisima vezano za pad jednog meteora u Aegospotami, oko 467. p. n. e., a i njegova teorija o izlivanju Nila bila poznata Aeskilu (oko 456), izgleda da je njegovo delo već bilo dobro poznato u deceniji 460ih.

Biografija

Anaksagora je rođen u Klazomeniji u Maloj Aziji između god. 500. i 497.godine pre nove ere Neki izvori govore da je u Atinu došao sa persijskom vojskom, za vrijeme bitke na Salamini. Perikle, atinski reformator, je bio Anaksagorin učenik (Platon, Fedar), što će kasnije filozofa uvući u nevolje, jer ga politički protivnici 450. p. n. e. izvode pred sud pod optužbama za bezbožnost (vidi ateizam)! Optužba se temeljila na činjenici, prenosi nam Platon, da je Anaksagora učio da je Sunce usijan kamen i da je veće od Peloponeza, a ne kao njegovi savremenici da je sunce božanstvo, i da je Mjesec napravljen od zemlje. (Sa time je Anaksagora bio jedan od prvih predstavnika materijalizma). Da li je tako svjedočanstva nemamo, ali su optužbe očigledno namjenjene zadavanju političkog udarca Periklu (Damon, njegov drugi učitelj, biva prognan, ostrakizam). Osuđen je i prognan iz Atine oko 434. godine pre nove ere, a tada je prešao u Joniju, grad Lampsaku u kome je umro oko 428. godine pre nove ere. U Lampsaku je vjerovatno osnovao i svoju školu. Građani ovog grada mu podižu spomenik na trgu (oltar posvećen Umu i Istini).

Filozofija

Anaksagora, poslednji veliki predstavnik jonske kosmologije. Aristotel kaže za njega da je godinama bio stariji, a delima mlađi od Empedokla. Kao njegov neposredan učitelj dolazio bi u obzir pitagorovac Hermotim iz Klazomena. Oko 464. p. n. e. on se preselio u Atinu, koja je posle pobede nad Persijancima postala ne samo političko središte nego i duhovno ognjište svega helenskoga sveta. Njegov dolazak u taj grad ima po svojim posledicama mnogo veći značaj nego Pitagorino preseljenje u Kroton ili Ksenofanovo u Eleju: on nije imao samo u tome što je pod njegovim uticajem i atinska filozofska misao zamahnula svojim krilima nego i u tome što je svojom teorijom uma izvršio jak uticaj na državnika Perikla, kao i na druge Atinjane, naročito na tragičara Euripida. Ako je napredna Atina i dala zemljišta Klazomenjaninovu semenu, ipak je on od Periklovih protivnika optužen za bezbožništvo, ali mu je Perikle pomogao da se spase iz opasnosti, te se on, posle tridesetogodišnjeg boravka u Atini, sklonio u Lampsak, gde je posle dve godine i umro, oko 428. godine, pa je tu i sahranjen.

Dela

Napisao je u prozi spis o prirodi, od koga su sačuvana samo dvadeset i dva odlomka. I Anaksagora smatra da je promena u stvari spajanje i razdvajanje prvobitnih materija, koje on zove „stvari“ (χρήματα) ili „semena“ (σπέρματα). Pri konstruisanju materije kao panspermije (Arist. De gen. et corr. 314 a 28) on je sigurno imao na umu sliku panspermije ili pankarpije, tj. žrtve u svima plodovima koja je spremana za pojedine praznike. Njegova semena sastavljene su od veoma mnogo sitnih, čulima neopažljivih, istovrsnih čestica, koje svagda imaju isti kvalitet, na primer: kad se čestice zlata spajaju ili razdvajaju, one opet ostaju zlato, čestice mesa opet meso, itd.; i zato ih Aristotel zove (τά όμοιομερή), tj. materijama kojima su čestice slične, a docnije su dobile ime (όμοιομέρεαι). Takvih homeomerija ima neograničeno mnogo, različite su po obliku, boji i ukusu, a po trajanju večne i nepromenljive. Prvobitno su sve semena bila zajedno, pomešana; a kad su se razdelila na manje hrpe, postala su pojedini predmeti, i oni su dobili ime i osobinu po onom semenu kojeg u njima ima najviše.

Anaksagora ide dublje od Empedokla time što postavlja neizmeran broj stihija, jer mu se očevidno činilo da se iz mešanja samo četiriju stihija ne mogu objasniti osobine svih tako različnih empirijskih stvari. Prvobitna materija kao panspermija podseća ne samo na mitski haos i na Anaksimandrovo (άπειρον) nego i na Parmenidov i Empedoklov (σφαϊρος). Iz takvih ontoloških principa izvodi Anaksagora svoju kosmologiju, biologiju itd. Iz panspermije kao prvobitnog stanja sveta, u kome je vladao potpun mir, počinje u jednom datom trenutku izdvajanje semena rotacionim kretanjem u jednoj tački, i otuda se kretanje sve dalje širilo, u sve većim krugovima. U tom kretanju počele su da deluju i na deobu semena utiču dve sile: teža i centrifugalna sila. Tako sve postaje prirodno i pod uticajem tih dveju sila; nema bogova ni njihova uticaja na stvaranje sveta. Sunce, na primer, nije božanstvo nego samo usjali grumen; Mesec je druga Zemlja, ima brda, doline, stanovnike. Početak rotacionom kretanju učinio je um (νους), a dalje se sve dešava mehanički.

Mišljenje drugih

Mnogi, na primer E. Zeller, Μ. Heinze, Ε. Arleth, smatraju Anaksagorin um za nešto nematerijalno; po tome bi Anaksagora, kao Empedokle, razlikovao materiju i silu; ali drugi, na primer W. Windelband, smatraju ga za nešto materijalno, za najsavršeniju od svih neizmernih homeomerija.

Izreke

Sam Anaksagora kaže ο umu ovo:

Ostalo ima deo u svemu, a um je neograničen i sam svoj gospodar i nije pomešan ni s jednom stvari, nego je jedini sam za sebe. Jer kad ne bi bio sam za sebe, nego pomešan s nečim drugim, imao bi deo u svima stvarima kad bi bio pomešan s nečim. Jer, u svemu je deo svega. .. On je najtanja od svih stvari i najčistija i ima sve znanje ο svemu i najveću snagu, te i svim što ima dušu, bilo veliko ili malo, svim tim upravlja um. I celokupnim okretanjem zavladao je um, tako da je okretanju dao poredak.

— frg. 112

Spoljašnje veze

• Milan Uzelac, Istorija filozofije I (Pristupljeno 27.1.2021)