Ana Moskovska

Ana Moskovska
Ana Moskovska
Lični podaci
Puno ime	Ana Vasiljevna
Datum rođenja	1393.
Mesto rođenja	Moskva, Velika moskovska kneževina
Datum smrti	avgust 1417.
Mesto smrti	Carigrad, Vizantijsko carstvo
Porodica
Supružnik	Jovan VIII Paleolog
Roditelji	Vasilij I Moskovski; Sofija Litvanska
Dinastija	Rjurikoviči
Vizantijska carica
Period	1416—1417.
Prethodnik	Jelena Dragaš
Naslednik	Sofija od Monferata

Ana Vasiljevna (rus. Анна Васильевна; 1393 — avgust 1417) bila je vizantijska carica, odnosno prva supruga cara - savladara Jovana VΙΙΙ Paleologa, venčali su se 1411. godine,^[1] najstarija ćerka moskovskog velikog kneza Vasilija I Dimitrijeviča Rjurikoviča i velike kneginje Sofije Gedimin od Litvanije. Od 1416. godine, nosila je titulu „mlađe carice“, umrla je posle tri godine braka, pre nego što je njen muž preuzeo nezavisnu vlast.

Biografija

O venčanju pišu ovako: jačanjem Moskovske kneževine „počele su najbliže političke veze između Moskve i Vizantije, po uzoru na jedinstvo koje je vladalo između patrijaraha i ruskih mitropolita.Oduševljen oživljavanjem jake državne vlasti u Rusiji, car Manojlo II Paleolog je želeo da obnovi bračne veze između Konstantinopolja i ruskih vladara, prekinute tatarskim pogromom, i 1414. godine, verio je svog sina Jovana i kneginju Anu. (Prema drugim indicijama, na primer, Lična hronika, brak je sklopljen 1411. godine).

"Veliki knez Vasilije Dimitrijevič dao je svoju kćer Anu u Carigrad za kneza Ivana Manojloviča".

Istoričari ističu: „Uoči pada Rimskog carstva, Grcima je bilo drago da pojačaju svoj uticaj u najvećoj i najbogatijoj metropoli Carigradske patrijaršije i drže je pod kontrolom. Već je ranije primećeno da je u to vreme ne samo Carigradska patrijaršija, već i carski dvor postojao skoro isključivo na sredstvima koji je slala Rusija“^[2].

Anin brak sa carem - savladarom Jovanom VIII Paleologom, koji je tada bio naslednik vizantijskog prestola, obavljen je uz učešće mitropolita Fotija, koji je 1408. godine postavljen iz Carigrada na Kijevski mitropolitski tron^[3]. Godine 1414. kneginja Ana je stigla u Carigrad u pratnji jeromonaha Zosima.

Umrla je, prema zapisima Duke (Vizantijska istorija Mihaila Duke Nepotisa)^[4], od kuge nekoliko godina posle venčanja. Brak je bio bez dece.

Tokom njihovog kratkog braka, njen muž je često bio odsutan, a u vreme njene smrti je bio u misiji na Peloponezu. Prema rečima istoričara Duke, Anina smrt je potresla ceo Carigrad, jer su građani voleli mladu rusku princezu.

Ana je sahranjena u manastiru Lips u Carigradu.

Na „Velikom” sakosu kijevskog mitropolita Fotija (Palata oružja, Moskva) sačuvana je Anina portretna slika: „Ovde su predstavljeni moskovski knez Vasilij Dimitrijevič, njegova žena Sofija Vitovtovna, njihova ćerka Ana Vasiljevna i njen muž Jovan Paleolog. Tu je i Fotijev portret. U blizini ruskog kneževskog para nalaze se prateći ruski natpisi, dok sve ostale slike imaju grčke natpise. U prvom planu je vizantijski par; oreoli oko njihovih glava takođe naglašavaju prevashodnu važnost koju su vizantijski vladari imali u očima gospodara“^[5].

Bratanac carice Ane Vasiljevne, veliki knez Ivan III, kasnije će se oženiti bratanicom njenog muža, Sofijom (Zoja) Paleolog.

Brak

Ana je bila ćerka moskovskog velikog kneza Vasilija Ι i Sofije, ćerke litvanskog kneza Vitolda. Veliki knez Vasilije I Rjurikovič je obećao caru - savladaru Jovanu VIII ruku svoje kćeri već 1411. godine, ali je ona tada bila isuviše mlada. Zbog toga su sačekali da napuni četrnaest godina. U Carigrad je stigla 1414. godine. Vizantijski istoričar Duka navodi da je ruska princeza dobila ime Ana tek prilikom udaje za cara - savladara Jovana VIII što znači da se do tada drugačije zvala. Međutim, u istorijskim izvorima nije navedeno njeno prvo ime. U Vizantiji je postojao običaj da strane princeze prilikom udaje za vizantijskog cara dobiju i vizantijsko ime.

Carica Ana Vasiljevna Paleolog, vez na sakosu.

Brak cara - savladara Jovana VIII Paleologa i velike kneginje Ane Rjurikovič dozvolio je Vizantincima da već u proleće sledeće godine zatraže pomoć u žitu od poljskog kralja Vladislava I Jagelonca, (kralj Vaclav III Pšemisl od Češke). Kralj Vladislav I je bio rođak litvanskog kneza tj. Aninog dede po majci. Vizantijski izvori nazivali su caricu Anu „Carica Ruskinja“.

Smrt

Brak carice Ane i cara - savladara Jovana VIII nije dugo potrajao. Carica Ana Rjurikovič je avgusta 1417. godine preminula od posledica kuge. Imala je oko dvadeset i četiri godine. Sahranjena je u manastiru Konstantina Lipsa. U vreme Anine smrti car - savladar Jovan VIII nije bio u Carigradu već se nalazio u misiji na Peloponezu. Tokom njihovog kratkog braka car - savladar Jovan VIII Paleolog je često bio odsutan te supružnici nisu proveli puno vremena zajedno. Prema rečima istoričara Duke, Anina smrt potresla je ceo Carigrad čiji su građani zavoleli mladu rusku princezu. Car - savladar Jovan VIII je bio udovac tri godine nakon čega se oženio markizom Sofijom od Monferata.

Porodično stablo

16. Ivan I

8. Ivan II Ivanovič

17. Helena

4. Dmitrij Donski

18. Vasily Velyaminov, mayor of Moscow

9. Alexandra Ivanovna Velyaminova

2. Vasilij I Moskovski

20. Konstantin Vasilyevich of Suzdal

10. Dmitrij od Suzdalja

21. Helena

5. Eudoxia Dmitriyevna of Suzdal

22. Konstantin III of Rostov

11. Vasilisa-Anna Konstantinova of Rostov

23. Maria Ivanovna of Moscow

1. Ana Moskovska

24. Gedimin

12. Kejstut

25. Jevna

6. Vitold

13. Birutė

3. Sofija od Litvanije

28. Ivan Aleksandrovich of Smolensk

14. Svyatoslav II Ivanovich of Smolensk

7. Ana, velika kneginja Litvanije

Reference

^ Boguslavskiй V.V. Slavяnskaя эnciklopediя. Kievskaя Rusь - Moskoviя: v 2-h tomah. Tom 1 A-M.. — Moskva: Olma-Press, 2003. — S. 37. — 791 s.
^ Petruško V. I. Kurs lekciй po istorii Russkoй Cerkvi. Data obraщeniя: 15 dekabrя 2008. Arhivirovano 17 dekabrя 2008 goda.
^ Petruško V. I. Kurs lekciй po istorii Russkoй Cerkvi
^ Ducæ Michælis Nepotis, 20, p. 98.
^ Istoriя Vizantii. Prikladnoe iskusstvo. Data obraщeniя: 17 oktяbrя 2008. Arhivirovano 22 iюnя 2008 goda.

Literatura

Politikin zabavnik broj 2758

[1] Boguslavskiй V.V. Slavяnskaя эnciklopediя. Kievskaя Rusь - Moskoviя: v 2-h tomah. Tom 1 A-M.. — Moskva: Olma-Press, 2003. — S. 37. — 791 s.

[2] Petruško V. I. Kurs lekciй po istorii Russkoй Cerkvi. Data obraщeniя: 15 dekabrя 2008. Arhivirovano 17 dekabrя 2008 goda.

[3] Petruško V. I. Kurs lekciй po istorii Russkoй Cerkvi

[4] Ducæ Michælis Nepotis, 20, p. 98.

[5] Istoriя Vizantii. Prikladnoe iskusstvo. Data obraщeniя: 17 oktяbrя 2008. Arhivirovano 22 iюnя 2008 goda.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]