Ana Frojd
Ana Frojd (nem. Anna Freud; Beč, Austrija, 3. decembar 1895 — London, UK, 9. oktobar 1982), bila je austrijska psihoanalitičarka koja je doprinela rađanju nove podvrste, dečje psihoanalize. Pored Melanije Klajn, može se smatrati osnivačicom psihoanalize dečje psihologije.[1] Bila je najmlađe dete od tri sina i tri ćerke, koliko su imali Zigmund Frojd i Marta Bernes.
Ana Frojd | |
|---|---|
 Ana Frojd, 1957. | |
| Datum rođenja | 3. decembar 1895. |
| Mesto rođenja | Beč, Austrija |
| Datum smrti | 9. oktobar 1982. (86 god.) |
| Mesto smrti | London, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Veb-sajt | www |
Detinjstvo uredi
Ana je bila živahna, vesela i nemirna do krajnosti. Njenu nestašnost Frojd je u jednom pismu prijatelju, ovako predstavio: "Ani nestašnost savršeno stoji".
Bila je u lošim odnosima sa majkom. Najmanje voljeno dete u porodici, bila je ljubomorna na svoju sestru Sofiju, majčinu mezimicu. Međutim, obožavala je svog oca i postala je njegova mezimica; imala je izuzetno prisan i dobar odnos sa njim. Izuzetna prisnost između oca i ćerke, može se opisati kao "očeva zavisnost o najmlađoj ćerki, kao o cigaretama".[traži se izvor]
Događaje iz Aninog detinjstava, njen otac je često koristio kao materijal za svoja istraživanja. Jedan od tih događaja, bio je kada je Ana imala dve godine. Bilo joj je zabranjeno da jede čitav dan, zbog povraćanja prejedanjem jagoda. A po noći u snu je pričala: "Ana Fojd, jagjode, divje jagjode, omjet, puding". Taj događaj je išao Sigmundu u prilog njegovoj tezi: Dečje želje za zabranjenim voćem, lako se mogu iščitati iz snova.
Kao veoma mlada, zainteresovala se za rad svog oca. Kada je imala četrnaest godina, sedela je na sastancima Bečkog psihoanalitičkog udruženja, a već od svoje petnaeste godine, Ana je čitala očeva dela i analizirala spise. Ponajviše je čitala Interpretaciju snova. Kako ni jedno drugo Frojdovo dete nije pokazivalo interes za očev rad, a žena Marta je smatrala njegove ideje oblikom pornografije, Sigmund bio srećan sa Anom, jer je imao sa kim iz svoje porodice da razgovora o svojim teorijama. Tako je, malo po malo, pripremao svoju najmlađu ćerku za svoju pomoćnicu.
Osnovno obrazovanje Ana Frojd završila je u Cottage Lyceumu, u Beču 1912. godine. Po završetku škole, bila je jako nesigurna u pogledu toga šta treba uraditi u budućnosti. Govorila je kako nije mnogo naučila u školi, već od oca i njegovih prijatelja kod kuće. To je bio i razlog njenog znanja hebrejskog, nemačkog, engleskog, italijanskog i francuskog jezika. Tako je 1914. godine odlučila da sama ode u Englesku, kako bi usavršila svoje znanje tog jezika. Međutim, ubrzo nakon što je stigla, morala je da se vrati kući, jer je počeo Prvi svetski rat. Bila je državljanka neprijateljske zemlje Austrije, i nije mogla ostati u Engleskoj.
Posvećivanje psihoanalizi uredi
Pri povratku u Beč, polaže ispit za pripravnika u svojoj osnovnoj školi. Od 1915. do 1917. godine, bila je na toj poziciji, a zatim je postala učiteljica od 1917. do 1920. godine. Zbog tuberkuloze, prekida svoj rad u školi. U međuvremenu, 1918. godine, sela je prvi put na kauč u očevoj ordinaciji, gde će je njen otac po prvi put podvrgnuti didaktičkoj analizi (1918—1920). Tada počinje ozbiljno da se posvećuje psihoanalizi. U školi je razvila svoju ljubav prema deci, ali i interesovanje za dečju psihoanalizu. Kako bi se više približila ocu i ojačala njihovu vezu, predano je studirala psihoanalizu. Sigmundovo psihoanaliziranje sopstvene porodice, po kodeksima struke, kasnije je proglašeno, neetičkim.
Godine 1920. pohađala je Kongres psihoanalitičara u Hagu, zajedno sa svojim ocem. Studirajući psihoanalizu, opredelila se za proučavanje Ega (svesno ja u čoveku) i njegove uloge u životu čoveka, dok je Frojd ostao da proučava Ido (podsvesno u čoveku). Bavila se dinamikom psihe, a ne njenom strukturom. Uvidela je da se ličnost čoveka najvećim delom formira u najranoj mladosti, i da se osoba kasnije sama nadgrađuje. Od 1922. do 1924. godine, otac je opet Anu podvrgnuo didaktičkoj psihoanalizi.
Godine 1922, objavila je svoj prvi analitički rad "Fantazmi i budni snovi jednog tučenog deteta".
Godine 1923. započinje praksu psihoanalize dece, i taj rad izdaje kao svoju prvu knjigu "Upoznavanje sa tehnikama dečje psihoanalize". Anina prava interesovanja bila su naklonjena praksi, pa je većinu energije posvećivala radu sa decom i adolescentima. Samo posmatranje deteta u već odraslom čoveku, od male je pomoći za samog pojedinca. Dobro ga razumete, ali mu možete i malo pomoći. Dok u radu sa decom, koja su još u primarnom okruženju, lakše je uticati na uzroke, i time kreirati željene posledice. Ana nije bila samo posmatrač, već je ulazila u život dece kao odrasla osoba, a ne kao još jedno dete, ili kao zamena za roditelja. Ta njena odluka, da bude kao još jedna odrasla osoba, pokazala se u životu i analizi dece kao najprirodnija stvar. Anina pokretačka ideja bila je rešiti problem u povoju, i ta ideja se uspešno i danas koristi u psihologiji.[2]
.jpg)
Potpuna posvećenost psihoanalizi i odanosti svom ocu, koji je bio neprikosnoveni vođa analitičkog pokreta, uvela ju je u najuži krug njegovih vernih sledbenika. Godine 1924. ulazi u tzv. Tajni komitet (Filis Groskurt, Tajni prsten: Frojdov uži krug saradnika i politika psihoanalize, 2009). Godine 1925, otvara se u Beču Institut za psihoanalizu, gde je postala direktor. Te iste godine, osnovala je i čuveni Dečji seminar. Do 1938. bila je direktorka Instituta za psihoanalizu.
Odlazak u London uredi
U periodu od 1923. do 1939, otac joj je bio teško bolestan. Cela porodica je izbegla u London 1938. iz okupiranog Beča. Zdravlje njenog oca pogoršavalo se zbog raka vilice. Ona ga je krajnje predano i požrtvovano negovala. Nije se udavala. U Londonu je nastavila svoju profesionalnu karijeru. Njen otac, Zigmund Frojd, umro je u jesen 1939. godine.
Od 1940. do 1945. godine, upravljala je klinikom "Hamsted" koju je sama osnovala. Originalni način analize dece i teoriju dečjeg razvoja izgrađivala je i dograđivala decenijama u terapeutskom radu na klinici. Godine 1947. osnovan je Kurs za terapiju dece, na čijem čelu je bila Ana Frojd. Takođe, bila je direktorka Klinike za terapiju dece Hamsted, od 1952. godine. Na toj poziciji je bila pune tri decenije.
U tom periodu su se razvile dve nepomirljive strategije i dve suprotstavljene škole dečje analize, škole Ane Frojd i Melanije Klajn.
Svoj teorijski i praktični rad Ana Frojd u oblastima psihoterapije i dečje psihologije predstavlja ubedljiv i argumentovan odgovor na kritike upućene psihoanalitičkoj teoriji da se ona isključivo bavi devijantnim, abnormalnim fenomenima i da svoje zaključke gradi na modelu neurotične ličnosti i patološkog razvoja. [3]
Ana Frojd u svojoj knjizi "Normalnost i patologija u detinjstvu" (1966/2000) ističe da psihoanalitičko obrazovanje odvlači pažnju analitičara od normalnog psihičkog života i razvoja, te ga usmerava na izopačenje karaktera, delikvenciju, perverzije, neuroze i psihoze.[3]
Svoje teorijske stavove uobličila je u okviru novonastale škole poznate kao ego psihologija.
Od 1950. godine, do kraja svog života, putovala je redovno u SAD da drži predavanja. Izabrana je za inostranog počasnog člana Američke akademije nauka i umetnosti 1959. godine.
Tokom 1970—ih godina, bavila se problemima emotivno lišenih i socijalno ugrožene dece, i proučavala je odstupanja sa kašnjenjem u razvoju kod dece.
Kraj života uredi
Ana Frojd, umrla je 9. oktobra 1982. godine u Londonu. Kremirana je u krematorijumu Golders Green Crematorium, i stavljena na mermernu policu do svojih roditelja. Njena doživotna prijateljica i ostali članovi porodice Frojd posle kremacije su takođe ostavljeni tu. Godinu dana nakon njene smrti, pojavila se publikacija njenih sabranih dela.
Godine 1984, Hamsted klinika menja ime u Centar Ane Frojd.
.jpg)
Godine 1986, njena kuća u Londonu puni četrdeset godina. Anina želja je bila, da njena kuća posle četrdeset godina, bude pretvorena u Frojdov muzej, posvećen njenom ocu i psihoanalitičkom društvu.
Reference uredi
- ^ Shapiro, Michael (2000). The Jewish 100: A Ranking of the Most Influential Jews of All Time. str. 276.
- ^ „Ana Frojd - ćerka psihoanalize - Šta žene žele”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 25. 11. 2014.
- ^ a b Ana Frojd, "Ja i mehanizmi odbrane". ISBN 978-86-86611-50-5.
