Википедија

Antares

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Antares (višeznačna odrednica).

Antares ili α Škorpije (lat. α Scorpii, α Sco) je najsjajnija zvezda sazvežđa Škorpija. Od Sunca je udaljena oko 604 svetlosne godine (paralaksa 0,005”). Antares je crveni superdžin, prečnika 400 puta većeg od prečnika Sunca i više od 10.000 puta luminozniji od Sunca. Spektralna klasa Antaresa je M1 Ib, a apsolutna magnituda -5,3. Prividna magnituda iznosi 1,06, sa oscilacijama između 0,9 i 1,2.[15][16]

Antares
Položaj Antaresa (zaokruženo)
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Škorpija
Izgovor /ænˈtɛəriːz/ an-TAIR-eez),[1][2]
Rektascenzija 16h 29m 24.45970s[3]
Deklinacija −26° 25′ 55.2094″[3]
Prividna magnituda (V) 0.6 - 1.6[4] + 5.5[5]
Karakteristike
Evolucioni stupanj Crveni superdžin
Spektralni tip M1.5Iab-Ib[6] + B2.5V[7]
U−B indeks boja +1.34[5]
B−V indeks boja +1.83[5]
Varijabilni tip Lc[4]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−3.4[8] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: −12.11[3] mas/g
Dek.: −23.30[3] mas/g
Paralaksa (π)5.89 ± 1.00[3] mas
Rastojanjeapprox. 550 ly
(approx. 170 ps)
Apsolutna magnituda (MV)−5.28[9] (promenljiv)
Detalji
A
Masa11 - 14.3[10] M☉
Poluprečnik680[10] (varira za 19%)[11] R☉
Luminoznost75,900+53,000
−31,200[11] L☉
Površinska gravitacija (log g)−0.1 - −0.2[10] cgs
Temperatura3,660±120[10] K
Rotaciona brzina (v sin i)20[5] km/s
Starost15±5[10] Myr
B
Masa7.2[12] M☉
Poluprečnik5.2[12] R☉
Luminoznost2,754[12] L☉
Površinska gravitacija (log g)3.9[12] cgs
Temperatura18,500[13] K
Rotaciona brzina (v sin i)250[12] km/s
Druge oznake
Cor Scorpii, K0alb al Akrab, Scorpion's Heart, Vespertilio[14], Alpha Sco, α Sco, 21 Sco, CD−26°11359, FK5 616, HIP 80763, HR 6134, SAO 184415, CCDM J16294-2626, WDS 16294-2626
A: HD 148478, AAVSO 1623-26
B: HD 148479
Referentne baze podataka
SIMBADAntares
α Scorpii A
α Scorpii B
Poređenje veličine Antaresa, Arkturusa i Sunca.
Da se Antares nalazi na mestu Sunca, obuhvatio bi i orbitu Marsa.
Antares (desno) i Antares B (levo).
Veličina zvezda nije u srazmeri, slika samo predstavlja odnos boja Antaresa i njegovog pratioca.

Antares je dvojna zvezda, čiji je pratilac magnitude 5,3, spektralne klase B2.5V i perioda revolucije između 900 i 1000 godina.[15][16]

Ime Antares znači „rival Marsa“, jer bojom i sjajem podseća na izgled Marsa. Predstavlja srce škorpije.[15][16]

U filmu Melanholija Larsa fon Trira Antares je prikazan u uvodnim scenama filma, a kasnije glavna junakinja vidi okultaciju Antaresa fiktivnom planetom Melanholijom.[17]

Nomenklatura uredi

 
Antares između τ (dole levo) i σ Škorpije. Antares izgleda beo na ovoj infracrvenoj slici WISE lažne boje.

α Škorpija (latinizirano u Alpha Scorpii) je Bajerova oznaka zvezde. Antares ima Flamstid oznaku 21 Scorpii, kao i kataloške oznake kao što su HR 6134 u Svetlozvezdanom katalogu i HD 148478 u Henri Draperovom katalogu. Kao istaknuti infracrveni izvor, pojavljuje se u katalogu Dvomikronskog svezvezdanog pregleda kao 2MASS J16292443-2625549 i u Infracrvenom astronomskom satelitskom (IRAS) katalogu Atlasa nebeskog pregleda kao IRAS 16262–2619. Takođe je katalogizovan kao dvostruka zvezda WDS J16294-2626 i CCDM J16294-2626. Antares je promenljiva zvezda i naveden je u Opštem katalogu promenljivih zvezda, ali kao zvezda koju je Bajer odredio nema posebnu oznaku promenljive zvezde.[18]

Njegovo tradicionalno ime Antares potiče od starogrčkog Ἀντάρης,[19] što znači „suparnik Aresu“ („protivnik Marsu“), zbog sličnosti njegove crvenkaste nijanse sa izgledom planete Mars.[20] Poređenje Antaresa sa Marsom možda je nastalo od ranih mesopotamskih astronoma[14] što se smatra zastarelom spekulacijom, jer je ime ove zvezde u mesopotamskoj astronomiji oduvek bilo „srce Škorpiona“ i povezivalo se sa boginjom Lisi(n).[21] Neki naučnici spekulišu da je zvezda možda dobila ime po Antaru, ili Antarah ibn Šadadu, arapskom ratniku-heroju koji se slavi u predislamskim pesmama Mualakat.[14] Međutim, naziv „Antares“ je već dokazan u grčkoj kulturi, npr. u Ptolomejevom Almagestu i Tetrabiblosu. U 2016. godini, Međunarodna astronomska unija organizovala je Radnu grupu za imena zvezda (WGSN)[22] za katalogizaciju i standardizaciju sopstvenih imena za zvezde. Prvi bilten WGSN-a iz jula 2016.[23] uključivao je tabelu prve dve grupe imena koja je odobrila WGSN, koji je uključivao Antares za zvezdu α Škorpion A. Sada je tako uneta u IAU Katalog imena zvezda.[24]

Istorija uredi

Varijacije radijalnih brzina primećene su u spektru Antaresa početkom 20. veka[25] i bilo je pokušaja da se izvedu spektroskopske orbite.[26] Postalo je očigledno da male varijacije ne mogu biti posledica orbitalnog kretanja, već su zapravo uzrokovane pulsiranjem atmosfere zvezde. Još 1928. je izračunato da veličina zvezde mora da varira za oko 20%.[27]

Johan Tobajas Birg je prvi prijavio da Antares ima zvezdu pratioca tokom okultacije 13. aprila 1819.[28] iako to nije bilo široko prihvaćeno i odbačeno kao mogući atmosferski efekat.[29] Zatim ga je posmatrao škotski astronom Džejms Vilijam Grant FRSE dok je bio u Indiji 23. jula 1844. godine.[30] Ponovo ga je otkrio Ormsbi M. Mičel 1846,[31] a izmerio ga je Vilijam Rater Doz u aprilu 1847. godine.[32][33]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Antares”. Merriam-Webster Dictionary. 
  2. ^ Kunitzsch, P. (1959). Arabische Sternnamen in Europa. Wiesbaden: Otto Harrasowitz. str. 169. 
  3. ^ a b v g d van Leeuwen, F. (novembar 2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752  . doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  4. ^ a b Kiss, L. L.; Szabo, G. M.; Bedding, T. R. (2006). „Variability in red supergiant stars: pulsations, long secondary periods and convection noise”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 372 (4): 1721—1734. Bibcode:2006MNRAS.372.1721K. ISSN 0035-8711. S2CID 5203133. arXiv:astro-ph/0608438  . doi:10.1111/j.1365-2966.2006.10973.x. 
  5. ^ a b v g Hoffleit, D.; Warren, W. H. (1995). „VizieR Online Data Catalog: Bright Star Catalogue, 5th Revised Ed. (Hoffleit+, 1991)”. VizieR On-line Data Catalog: V/50. Originally Published in: 1964BS....C......0H. 5050. Bibcode:1995yCat.5050....0H.  Vizier database entry CDS. Accessed on line September 07, 2012
  6. ^ Keenan, Philip C; McNeil, Raymond C (1989). „The Perkins catalog of revised MK types for the cooler stars”. Astrophysical Journal Supplement Series. 71: 245. Bibcode:1989ApJS...71..245K. doi:10.1086/191373. 
  7. ^ Baade, R.; Reimers, D. (oktobar 2007). „Multi-component absorption lines in the HST spectra of α Scorpii B”. Astronomy and Astrophysics. 474 (1): 229—237. Bibcode:2007A&A...474..229B. doi:10.1051/0004-6361:20077308  . 
  8. ^ Evans, D. S. (20—24. 6. 1966). „The Revision of the General Catalogue of Radial Velocities”. Ur.: Batten, Alan Henry; Heard, John Frederick. Determination of Radial Velocities and their Applications, Proceedings from IAU Symposium no. 30. Determination of Radial Velocities and Their Applications. 30. University of Toronto: International Astronomical Union. str. 57. Bibcode:1967IAUS...30...57E. 
  9. ^ Buick, Tony (2010). „Classification of the Stars”. The Rainbow Sky. Patrick Moore's Practical Astronomy Series. str. 43—71. ISBN 978-1-4419-1052-3. ISSN 1431-9756. doi:10.1007/978-1-4419-1053-0_4. 
  10. ^ a b v g d Ohnaka, K; Hofmann, K.-H; Schertl, D; Weigelt, G; Baffa, C; Chelli, A; Petrov, R; Robbe-Dubois, S (2013). „High spectral resolution imaging of the dynamical atmosphere of the red supergiant Antares in the CO first overtone lines with VLTI/AMBER”. Astronomy & Astrophysics. 555: A24. Bibcode:2013A&A...555A..24O. S2CID 56396587. arXiv:1304.4800  . doi:10.1051/0004-6361/201321063. 
  11. ^ a b Mark J. Pecaut; Eric E. Mamajek; Eric J. Bubar (februar 2012). „A Revised Age for Upper Scorpius and the Star Formation History among the F-type Members of the Scorpius-Centaurus OB Association”. Astrophysical Journal. 746 (2): 154. Bibcode:2012ApJ...746..154P. S2CID 118461108. arXiv:1112.1695  . doi:10.1088/0004-637X/746/2/154. 
  12. ^ a b v g d Kudritzki, R. P.; Reimers, D. (1978). „On the absolute scale of mass-loss in red giants. II. Circumstellar absorption lines in the spectrum of alpha Sco B and mass-loss of alpha Sco A”. Astronomy and Astrophysics. 70: 227. Bibcode:1978A&A....70..227K. 
  13. ^ Schröder, K.-P.; Cuntz, M. (april 2007). „A critical test of empirical mass loss formulas applied to individual giants and supergiants”. Astronomy and Astrophysics. 465 (2): 593—601. Bibcode:2007A&A...465..593S. S2CID 55901104. arXiv:astro-ph/0702172  . doi:10.1051/0004-6361:20066633. 
  14. ^ a b v Allen, R.H. (1963). Star Names: Their Lore and Meaning (Reprint izd.). New York, NY: Dover Publications Inc. str. 364–366. ISBN 978-0-486-21079-7. 
  15. ^ a b v Moore, Patrick, ur. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (na jeziku: (jezik: engleski)). Philip's. str. 19. ISBN 978-0-540-07863-9. 
  16. ^ a b v Murdin, Paul, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (jezik: engleski)). Institure of Physics Publishing. str. 132. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  17. ^ „Synopsis for Melancholia”. IMDb. Pristupljeno 5. 1. 2013. 
  18. ^ Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007-2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1. Bibcode:2009yCat....102025S. 
  19. ^ ἀντάρης in Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940) A Greek–English Lexicon, revised and augmented throughout by Jones, Sir Henry Stuart, with the assistance of McKenzie, Roderick. Oxford: Clarendon Press. In the Perseus Digital Library, Tufts University.
  20. ^ Fred Gettings (1990). The Arkana Dictionary of Astrology. Penguin Publishing Group. ISBN 978-0-14-019287-2. 
  21. ^ Hunger, Hermann (2019). The Babylonian astronomical compendium MUL. APIN. ISBN 978-1-138-05047-1. OCLC 1054505486. 
  22. ^ „IAU Working Group on Star Names (WGSN)”. Pristupljeno 22. 5. 2016. 
  23. ^ „Bulletin of the IAU Working Group on Star Names, No. 1” (PDF). Pristupljeno 28. 7. 2016. 
  24. ^ „IAU Catalog of Star Names”. Pristupljeno 28. 7. 2016. 
  25. ^ Wright, W. H. (1907). „The variable radial velocity of Antares”. The Astrophysical Journal. 25: 58. Bibcode:1907ApJ....25...58W. doi:10.1086/141419. 
  26. ^ Lunt, J. (1916). „On the orbits of the spectroscopic binaries alpha Orionis and alpha Scorpii”. The Astrophysical Journal. 44: 250. Bibcode:1916ApJ....44..250L. doi:10.1086/142291. 
  27. ^ Spencer Jones, H. (1928). „The Radial Velocity Variations of a Orionis and a Scorpii”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 88 (8): 660—679. doi:10.1093/mnras/88.8.660  . 
  28. ^ Burnham, Robert, Jr. (1978). Burnham's Celestial Handbook. New York: Dover Publications. str. 1666. 
  29. ^ Johnson, S. J. (1879). „Occultation of Antares”. The Observatory. 3: 84. Bibcode:1879Obs.....3...84J. 
  30. ^ William Arthur Darby (1864). The astronomical observer. Hardwicker. str. 85–. 
  31. ^ Edward Crossley; Joseph Gledhill; J. M. Wilson (6. 2. 2018). A Handbook of Double Stars, with a Catalogue of Twelve Hundred Double Stars and Extensive Lists of Measures. with Additional Notes Bringing the Measur. Creative Media Partners, LLC. str. 329. ISBN 978-1-376-84608-9. 
  32. ^ Reference Catalogue of Southern Double Stars. H. M. Stationery Office. 1899. str. 161A. 
  33. ^ Dawes, W. R. (1856). „On an Occultation of Antares by the Moon”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 16: 143. Bibcode:1856MNRAS..16..143D. doi:10.1093/mnras/16.6.143  . 

Literatura uredi

{{refbegin|}

Spoljašnje veze uredi

 
Antares na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антарес&oldid=26005714”