Antenatalna zaštita
Antenatalna zaštita oblik je zdravstvene zaštite koju žena prima od početka trudnoće do porođaja kako bi se obezbedio zdravi ishod trudnoće kako za porodilju tako i za novorođenče. Ona se zasniva na ciljanim pregledima koji su sve vreme trudnoće individualno prilagođeni stanju svake trudnice. Antenatalna zaštita ne samo da pravovremeno otkriva, već i proučava, sprečava i otklanja uzroke koji mogu ugroziti zdravlje i život majke i deteta. U većini zemalja sprovodi se kroz oko 9 pregleda u intervalima od 2 do 4 nedelje, koji obuhvataju: 2 do 3 ultrazvučna pregleda, redovnog merenja krvnog pritiska, telesne težine, određivanja proteina u mokraći, određivanje krvne grupe i Rh-faktora i obavljanje drugih laboratorijskih analiza i testova.[1]
Prema tom njen glavni cilj je da osigura normalan tok trudnoće, porođaj i period nakon porođaja, kroz rano (pravovremeno) otkrivanje i zbrinjavanje komplikacija, otkrivanje hroničnih stanja koja mogu uticati na majku i dete, i omogući individualno savetovanje i edukaciju trudnica.[2][3]
Opšta razmatranja uredi
Trudnoća u velikoj meri utiče na organizam žene i dovodi do značajnih promena kako na fizičkom, tako i na psihičkom nivou. Fiziološke promene tokom trudnoće imaju cilj da prilagode organizam trudnice na novonastalo stanje, ili da omoguće tolerisanje ploda genetski različitog od same majke, obezbede ishranu, rast i razvoj ploda, pripreme majku na optimalno završavanje trudnoće porođajem, kao i da pripreme dojke za dojenje.
Trudnoća je normalan, fiziološki proces a bolesti u trudnoći su retke i u mnogim slučajevima ne utiču na rast i razvoj deteta i ni najmanje ne narušavaju zdravlje majke. Međutim, tokom dinamičnog perioda trudnoće nastaju brojne i brze promene u telu trudnice koje se neminovno odražavaju na njen život, svakodnevne aktivnosti i indirektno utiču na nju i njoj bliske ljude. Stoga, trudnica treba da prilagodi svoj životni stil ovim promenama i da se za njih pripremi kako bi pravilno prihvatila dolazak na svet svog deteta. Sve što trudnica radi tokom trudnoće ona to čini ne samo u korist sopstvenog zdravlja, već i u cilju zdravlja svog budućeg deteta.[4]
Faktori rizika uredi
U sredini u kojoj trudnica i buduća majka živi, značajno mogu uticati na razvoj i tok trudnoće budućeg deteta u razvoju različiti faktori rizika. Faktori rizika su karakteristike ili događaji čija prisutnost u antinatalnom periodu statističkui ukazuju na verovatnoću da može doći do razvoja poremećaj u rastu i razvoju deteta, odnosno da će nastati nepovoljni ishod po zdravlje majke i deteta.[5]
U medicinskoj literaturi navode se brojni faktori rizika vezani za perinatalni period, koji počinje sa navršene 22 nedelje trudnoće i završava se sa navršenih sedam dana života novorođenčeta. Tu spadaju:[5]
- intrauterusne infekcije ploda,
- intrauterusni zastoj u rastu,
- hronična ili akutno nastala patnja ploda,
- patološki poremećaji u placenti i/ili pupčanoj vrpci,
- kongenitalne anomalije u razvoju centralnog nervnog istema (ali i drugih organa i sistema koje mogu da prouzrokuju i oštećenje CNS-a),
- značajni poremećaji metabolizma, ishrane i drugo,
- prevremen porođaj (pre 37. nedelje gestacije),
- prenesenost (posle 42. nedelje gestacije),
- mala telesna masa deteta na rođenju,
- razvojne anomalije centralnog nervnog istema,
- intrauterina ili intrapartalna asfiksija,
- intrakranijalna krvarenja i edem,
- hipoksično-ishemična encefalopatija,
- niska vrednost Apgar skora (manje od 5),
- hiperbilirubinemija (preko 300 mikromol/l),
- genetski poremećaji i teški poremećaji metabolizma,
- neonatalne infekcije (sepsa, meningoencefalitis),
- neonatalne konvulzije, apnoične i cijanotične krize,
- postnatalna hipoksija.
Cilj uredi
Glavni cilj antinatalne zaštite je da osigura normalan tok trudnoće, porođaj i period nakon porođaja, kroz rano (pravovremeno) otkrivanje i zbrinjavanje komplikacija, otkrivanje hroničnih stanja koja mogu uticati na majku i dete, i omogući individualno savetovanje i edukacija trudnica.[2][3] Ranim otkrivanjem i pravilnom selekcijom ugroženih trudnoća te intenzivnim nadzorom trudnice i ploda doprinosi se da se svaki plod razvija prema svom maksimalnom genetskom potencijalu.[2]
Zadaci uredi
Glavni zadaci zdravstvenih radnika i drugih subjekta društva u zaštite zdravlja u trudnoći su:[3]
- praćenje zdravstvenog stanja trudne žene i ploda,
- pravovremeno identifikovnje trudnoće sa visokim rizikom (koja zahteva posebnu brigu za majku i plod),
- svim trudnim ženama pružiti podršku, dati odgovarajuće savete i informacije o promenama u trudnoći.
Značaj uredi
Planirana i sistematična primena mera prevencije u antenatalnom životnom razdoblju žene u velikom procentu smanjuje incidencu morbiditeta u trudnoći i značajno povećava broj uspešno završenih trudnoća. Inmajući ovo u vidu značaj antenatalna zaštite ogleda se u tome što omogućava:[6]
- rano otkrivanje neželjenih stanja u trudnoći,
- pravilnu selekciji ugroženih trudnoća,
- intenzivniji nadzoro nad trudnice i plodom,
- da se svaki plod razvija prema svom maksimalnom genetičkom potencijalu.
Uloga sistema zdravstvene zaštite u antenatalnoj zaštiti je da obezbedi dostupnu i kvalitetnu zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja žena, koja je zasnovana na dokazima, bilo da se radi o obezbeđivanju dostupne i kvalitetne zdravstvene zaštite za trudnice i porodilje, prevenciji polno prenosivih infekcija i slično.[7]
Nivoi prevencije nastanka poremećaja zdravlja u trudnoći uredi
Prevencija nastanka poremećaja zdravlja u trudnoći sprovodi se na sva tri nivoa prevencije: primarnom, sekundarnom i tercijarnom.
Primarna prevencija nastanka poremećaja u trudnoći uredi
Mere primarne prevencije nastanka poremećaja u trudnoći najvećim delom čine aktivnosti koje se sprovode u okviru sistema primarne zdravstvene zaštite. Primarna prevencija u trudnoći podrazumeva primenu mera za unapređenje i očuvanje zdravlja trudnice koje se sprovode putem zdravstveno vaspitnog rada u okviru savetovališta za trudnice nadležnog doma zdravlja. Zdravstveno vaspitni rad sprovodi strukovna medicinska sestra sa ciljem prevencije nastanka patološke trudnoće, koristeći očigledna vaspitna sredstva u maloj grupi.
Organizovana primena zdravstveno vaspitnih intervencija sa trudnicom ima sledeće ciljeve:
- usvajanje pozitivnih i suzbijanje negativnih navika i ponašanja,
- upoznavanje sa značajem pravilne ishrane i higijene,
- upoznavanje sa specifičnostima života i rada u trudnoći,
- pripremu za zdravo roditeljstvo,
- ukazivanje na značaj kontrole zdravstvenog stanja.
Sekundarna prevencija nastanka poremećaja u trudnoći uredi
Mere sekundarne prevencije nastanka poremećaja u trudnoći imaju za cilj ranu detekciju rizika i poremećaja koji mogu ugroziti zdravlje žene i ploda, i upućivanje trudnice sa rizičnom trudnoćom na viši nivo zdravstvene zaštite. Rana detekcija poremećaja zdravlja u trudnoći se vrši na osnovu:
- uzimanja detaljne lične i porodične anamneze, naročito kod starijih prvorotki,
- procene faktora rizika,
- redovnih ginekoloških pregleda,
- laboratorijske dijagnostike, ultrazvučne dijagnostike.
Primena mera rane detekcije (sekundarne prevencije) i preduzimanje adekvatnog pristupa u rešavanju nastalih problema, u većini slučajeva dovodi do normalizacije zdravstvenog stanja trudnice ili svođenja problema na minimum, i stvaranja uslova za povoljan ishod trudnoće (za majku i za dete).
Tercijarna prevencija nastanka poremećaja u trudnoći uredi
Mere tercijarne prevencije u populaciji trudnica imaju za cilj lečenje i rehabilitaciju nastalih poremećaja u trudnoći, koje se jednim imenom nazivaju gestoze. Kako većina nastalih poremećaja može u znatnoj meri negativno uticati na razvoj i ishod trudnoće, iskustvo i preporuke nalažu da se mere tercijarne prevencije poremećaja u trudnoći zbrinjavaju od strane bolničkog zdravstvenog tima referentne ustanove, jer su istraživanja pokazala da uključivanje bolničkog tima u ovim slučajevima znatno doprinosi povoljnom ishodu rizične trudnoće.
Subjekti uključeni u antenatalnu zaštitu uredi
Zdravstvena zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja u u mnogim zemljama organizovana je kroz tri nivoa zdravstvene zaštite:[8]
- Primarna - na nivou primarne zdravstvene zaštite,
- Sekundarna - u okviru timova porodične medicine i specijalističkih ambulanti ginekologije i akušerstva,
- Tercijarna - u vidu specijalističkih ambulanti ginekologije i akušerstva, bolničkih odeljenja ili klinika za ginekologiju i akušerstvo
U okviru sva tri nivoa zdravstvena zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja žena ukljućeni su:
Nivoi prevencija nastanka poremećaja zdravlja u trudnoći uredi
Prevencija nastanka poremećaja zdravlja u trudnoći sprovodi se na sva tri nivoa prevencije: primarnom, sekundarnom i tercijarnom.[10][11]
Primarna prevencija nastanka poremećaja u trudnoći uredi
Mere primarne prevencije nastanka poremećaja u trudnoći najvećim delom čine aktivnosti koje se sprovode u okviru sistema primarne zdravstvene zaštite. Primarna prevencija u trudnoći podrazumeva primenu mera za unapređenje i očuvanje zdravlja trudnice koje se sprovode putem zdravstveno vaspitnog rada u okviru savetovališta za trudnice nadležnog doma zdravlja. Zdravstveno vaspitni rad sprovodi strukovna medicinska sestra sa ciljem prevencije nastanka patološke trudnoće, koristeći očigledna vaspitna sredstva u maloj grupi.[12]
Organizovana primena zdravstveno vaspitnih intervencija sa trudnicom ima sledeće ciljeve:
- usvajanje pozitivnih i suzbijanje negativnih navika i ponašanja,
- upoznavanje sa značajem pravilne ishrane i higijene,
- upoznavanje sa specifičnostima života i rada u trudnoći,
- pripremu za zdravo roditeljstvo,
- ukazivanje na značaj kontrole zdravstvenog stanja.
Sekundarna prevencija nastanka poremećaja u trudnoći uredi
Mere sekundarne prevencije nastanka poremećaja u trudnoći imaju za cilj ranu detekciju rizika i poremećaja koji mogu ugroziti zdravlje žene i ploda, i upućivanje trudnice sa rizičnom trudnoćom na viši nivo zdravstvene zaštite. Rana detekcija poremećaja zdravlja u trudnoći se vrši na osnovu:[13]
- uzimanja detaljne lične i porodične anamneze, naročito kod starijih prvorotki,
- procene faktora rizika,
- redovnih ginekoloških pregleda,
- laboratorijske dijagnostike, ultrazvučne dijagnostike.
Primena mera rane detekcije (sekundarne prevencije) i preduzimanje adekvatnog pristupa u rešavanju nastalih problema, u većini slučajeva dovodi do normalizacije zdravstvenog stanja trudnice ili svođenja problema na minimum, i stvaranja uslova za povoljan ishod trudnoće (za majku i za dete).
Tercijarna prevencija nastanka poremećaja u trudnoći uredi
Mere tercijarne prevencije u populaciji trudnica imaju za cilj lečenje i rehabilitaciju nastalih poremećaja u trudnoći, koje se jednim imenom nazivaju gestoze. Kako većina nastalih poremećaja može u znatnoj meri negativno uticati na razvoj i ishod trudnoće, iskustvo i preporuke nalažu da se mere tercijarne prevencije poremećaja u trudnoći zbrinjavaju od strane bolničkog zdravstvenog tima referentne ustanove, jer su istraživanja pokazala da uključivanje bolničkog tima u ovim slučajevima znatno doprinosi povoljnom ishodu rizične trudnoće.
Antenatalni obrazovni programi uredi
Antenatalni obrazovni program je posebno koncipiran efukativni program za buduće roditelje, koji se može pružati pojedinačno ili u grupama (npr časovi za trudnice, radionice za parove) mogu da organizuju sledeći davaoci usluga zdravstvene zaštite za majke, uključujući:
- zdravstvene ustanove,
- bolnice,
- privatne agencije i dobrotvorne organizacije,
- udruženja opstetričara
- udruženja babica.
Antenatalni obrazovni programi imaju veći broj ciljeva koji uključuju:
- uticaj na zdravstveno ponašanje
- pripremu trudnica i njihovih partnera za porođaj, uzimajući u obzir i izgradnju samopouzdanja trudnica u njihovu sposobnost da rode
- pripremu trudnica na bol prilikom porođaja i podršku rađanju bez olakšanja bolova
- razgovore o dojenju
- učvršćivanje odnosa majke i ploda
- pripremu za roditeljstvo[b]
- razvoj mreža socijalne podrške
- doprinos smanjenju perinatalnog morbiditeta i smrtnosti.
Značaj uredi
Iako su niskog nivoa dokazi ukazuju da antenatalna edukacija može poboljšati zdravstveno ponašanje:[2]
- tokom trudnoće (npr ishrana, fizička aktivnost)
- u ranom roditeljstvu (npr sprečavanje iznenadne neočekivane smrti u novorođenčadi).
Savetovanje trudnica o upotrebi lekova u trudnoći uredi
Tokom antenatalnih poseta trudnice o upoztebi lekova mogu svetovati medicinska sestra/tehničar ginekološko-akušerskog smera, doktor medicine – specijalista porodične medicine, doktor medicine – specijalista ginekologije i akušerstva, farmaceut.
Tokom ovih posta sa trudnicom bi trebalo:
- Raspravite o upotrebi lekova i ukazati na mogućnosti da mnogi lekovi nisu bezbedni u trudnoći, ali da ipak mogu biti potrebni u nekim situacijama (npr za liječenje visokog krvnog pritiska, epilepsije, depresije) ili za ublažavanje nekih simptoma trudnoće.
- Dati savet trudnicama da kažu farmaceutu da su trudne prilikom kupovine lekova bez recepta.
- Raspravite o rizicima i prednostima lekova, i da ukoliko se propisuju lekovi, treba ukazati na rizike po plod i prednosti lečenja za nju lično kako bi mogla doneti odluku o lečenju zasnovanu na dobijenim informacijama.
Pružanje informacija i podrške trudnicama u donošenju odluka uredi
Trudnicama u okviru antenatalne zaštite treba pružiti informacije zasnovane na dokazima i ohrabriti ih da učestvuju u donošenju odluka u vezi sa negom. Zdravstveni radnici i trudniceu ovoj oblasti treba da komuniciraju i sarađuju kao tim. Doprinos trudnice (i njene porodice ukoliko ona tako izabere) važan je dieo ovog procesa. Doslednost informacija, posebno ako to pružaju različiti profesionalci, vrlo je važna.[14]
U bilo kojoj zdravstvenoj interakciji, na osnovu dobijenih informacija,trudnica ima pravo da:
- odluči koji tretman prihvata ili koji ne prihvata
- dobije lako razumljiva objašnjenja na svom maternjem jeziku o problemima specifičnim za njeno zdravlje, o bilo kojim predloženim tretmanima ili postupcima i rezultatima svih izvršenih testova
- ima pristup svim zdravstvenim podacima vezanim za nju i njeno novorođenče
- bude lečena s poštovanjem i dostojanstvom, da zna da je njena medicinska dokumentacija poverljiva i da će se njena privatnost poštovati.
Izbor ili pristanak bi trebalo da bude kontinuirani proces razgovora između trudnice i zdravstvenih radnika koji su uključeni u njenunegu. Faktori koji mogu pomoći trudnicama u donošenju odluka uključuju sledeće:
- utvrđivanje koliko prethodnog znanja ima trudnica
- postavljanje otvorenih pitanja i preslušavanje odgovora
- korišćenje verbalnih i neverbalnih znakova
- pojašnjenje informacija koje je pružila trudnica
- pojašnjenje informacija koje su date trudnici
- pružanje lako razumljivog usmenog objašnjenja i pisanih ili audio-vizuelnih informacija na jeziku koji trudnica preferira (ako je dostupno)
- prema potrebi, korišćenje ovlašćenih prevodioca da se osigura efikasna komunikacija.
Trudnice imaju pravo da odbiju negu ili savet ako žele ili da povuku pristanak u bilo kojem trenutku, kao i pravo da se njihovi izbori poštuju. Važno je da se nivo pružanja nege zbog toga ne menja.
Napomene uredi
- ^ Svaku trudnicu treba pitati koga bi ona želela da bude uključen u njenu negu; neke trudnice žele da bude uključen samo njihov bračni odnosno vanbračni supružnik, dok druge možda žele da uključe širu porodici ili društvo u celini. Manji broj trudnica može imati ograničenu kontrolu nad članovima porodice koji su uključeni u antenatalnu negu ili na društveno okruženje u kojem novorođenče odrasta (npr izloženost pasivnom pušenju ili nasilju u porodici).
- ^ Na primer: promene u odnosima, fizičke i emocionalne potrebe novorođenčeta, uravnoteženje potreba novorođenčeta i potreba druge dece) i promociju samopouzdanog roditeljstva
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ „Antenatalna zaštita | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Pristupljeno 2023-04-04.
- ^ a b v g 7.2.1 Znanje i zdravstvena ponašanja„ Klinički vodič za antenatalnu zaštitu“ Ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske, Banjaluka, 2021 str. 55 Pristupljeno 3.4.2023
- ^ a b v „Antenatal care”. UNICEF DATA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-03.
- ^ Mojsović Z. Sestrinstvo u zajednici. 2. Dio. Korisnici u zajednici. Zdravstveno veleučilište, Zagreb, 2006.
- ^ a b „Uredba o Nacionalnom programu za unapređenje razvoja u ranom detinjstvu: 22/2016-17”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 2023-04-03.
- ^ Arora, Anshana (2019-06-02). „Healthy Mothers, Healthy Babies”. UNICEF DATA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-03.
- ^ Habek D. Ginekologija i porodništvo. Medicinska naklada, Zagreb 2013.
- ^ Ministarstvo zdravlja Republike Srbije: Vodič za babice i lekare „Opšti principi komunikacije sa trudnicama, porodiljama i njihovim porodicama“, Beograd, 2009.
- ^ Vodič dobre prakse za rad polivalentne patronažne sestre u porodici. Ministarstvo zdravlja RS: Gradski zavod za zaštitu zdravlja Beograd, Kanadska asocijacija javnog zdravlja,Unicef. Beograd. 2004.
- ^ Ministarstvo zdravlja Republike Srbije: Vodič za babice i lekare „Fiziološki porođaj“, Beograd, 2009.
- ^ Ministarstvo zdravlja Republike Srbije: Vodič za babice i lekare „Opšti principi nege i lečenja u porodilištu“, Beograd, 2009.
- ^ Ministarstvo zdravlja Republike Srbije: Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti „Zdravstvenazaštita žena u toku trudnoće“, Beograd, 2006.
- ^ Miloš Banićević, Miodrag Ignjatović, Oliver Petrović (urednici): Primarna zdravstvena zaštita majke i deteta. UNICEF, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, Centar za kontinuiranu medicinsku edukaciju Medicinskog fakulteta; 2004
- ^ Uredba o Nacionalnom programu zdravstvene zaštite žena, dece i omladine, Službeni glasnik RS, br. 28/2009.
Literatura uredi
- Hajnal-Avramović L, Janković B. Otpust zdravog novorođenčeta iz porodilišta. U: Zdravković D ured. Problemi u pedijatriji 2009. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2009; 51–60.
- American academy of pediatrics, American College of obstetricians and gynecologists. In: Lockwood CJ, Lemons JA eds. Guidelines for perinatal care. 6 th ed. Elk Grove Village, Il: American academy of pediatrics, 2007.
- Hay Jr, W. W. (2008). „Strategies for feeding the preterm infant”. Neonatology. 94 (4): 245—54. PMC 2912291
. PMID 18836284. doi:10.1159/000151643.. - Rano otkrivanje dijagnostika i tretman poremećaja psihomotornog razvoja. Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju, Beograd, 2002.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
