Antipapa

Antipapa (lat. antipapa) osoba je koja, kao suparnik onome ko se generalno smatra legitimno izabranim papom, iznosi u značajnoj meri prihvaćenu tvrdnju da je ona papa,^[1]^[2] biskup Rima i vođa Katoličke crkve. U periodu između 3. i 15. veka, antipape su imale podršku prilično značajnih frakcija kardinala i sekularnih kraljeva. Osobe koje tvrde da su pape, ali imaju malo sledbenika, kao što su moderne sedevakantističke antipape, ne klasifikuju se kao istorijske antipape.

U spisku papa datom u godišnjaku Annuario Pontificio koji izdaje Sveta stolica, stoji sledeća napomena uz ime pape Lava VIII (963–965):

U ovom trenutku, kao i ponovo sredinom 11. veka, nailazimo na izbore tokom kojih problemi u haramonizovanju istorijskih kriterijuma, i onih teoloških i kanonskog prava, čine nemogućim da se jasno odredi koja strana je posedovala legitimitet čija činjenična egzistencija garantuje neprekinutu zakonutu liniju nasleđivanja od Svetog Petra. Ovo je neodređenost koja u nekim slučajevima čini uputnim da se napusti dodeljivanje rednih brojeva spisku papa.^[3]

Istorija uredi

Ipolit Rimski (umro 235) obično se smatra najranijim antipapom, jer je predvodio zasebnu grupu unutar Crkve u Rimu koja se protivila papi Kalistu I. Ipolit se pomirio sa Kalistovim drugim naslednikom, papom Pontijanom, i obojica se danas slave kao sveci Rimokatoličke crkve i njihovo ime se slavi istog dana, 13. avgusta. Da li su dve ili više osoba pomešane u ovom navodu o Ipolitu^[4] i da li se Ipolit zaista proglasio rimskim biskupom, ostaje nejasno, jer nijedna takva tvrdnja nije nađena u spisima koji se pripisuju Ipolitu.

Evsevije Cezarejski citira^[5] neimenovanog starijeg pisca koji je zabeležio priču o nekom Nataliju, svešteniku iz trećeg veka, koji je prihvatio zvanje biskupa od jeretičke grupe u Rimu. Ovaj Natalije se ubrzo pokajao, i suznog lica molio papu Zefirina da ga primi nazad u crkvu.^[6]^[7]

Novatijan (umro 258), još je jedna ličnost iz 3. veka, koja je sigurno tvrdila da je papa, suprotstavljen Papi Korneliju, i ako se Natalije i Ipolit isključe zbog toga što situacija oko njih nije sasvim jasna, može se reći da je Novatijan prvi antipapa.

Period u kome su antipape bile najbrojnije je period borbi između papa i svetih rimskih careva u 11. i 12. veku. Carevi su često postavljali svoje kandidate za papu, koji bi podržavali njihove ciljeve. Sa svoje strane, pape su ponekad podržavale rivalske pretendente na presto (antikraljeve) u Nemačkoj, u borbi protiv određenih careva.

Velika Zapadna šizma, koja je nastala 1378, kada su francuski kardinali, tvrdeći da je izbor pape Urbana VI nevažeći, izabrale Klimenta VII za papu, što je dovelo do dve, i kasnije tri rivalske linije pretendenata na papski tron: rimska linija, avinjonska linija (Kliment VII je svoju rezidenciju smestio u Avinjon u Francuskoj), i linija u Pizi. U Pizi u Italiji je na Saboru izabran treći pretendent, Aleksandar V. Kako bi se okončala šizma, u maju 1415. je na Saboru u Konstanci smenjen Jovan XXIII iz Pize. Papa Grgur XII iz rimske linije se povukao u julu 1415. 1417, sabor je takođe formalno smenio Venedikta XIII iz Avinjona, ali on je odbio da se povuče. Kasnije je Martin V izabran, i on je bio prihvaćen svuda osim u sve manjim oblastima koje su ostale verne Benediktu XIII. Skandal Zapadne šizme je doveo do antipapskih osećanja, što je uticalo na Protestantsku reformaciju početkom 16. veka.

Spisak istorijskih antipapa uredi

Zvezdicama su označeni oni koji su uzeti u obzir u konvencionalnoj numeraciji kasnijih papa koje su uzele isto ime. Spisak papa i antipapa u Annuario Pontificio ne uključuje Natalija niti Klimenta VIII. Može biti da se broj Klimentovih sledbenika smatra zanemarljivim.^[8]

Silvester III, koji se ponekad navodi kao antipapa se pojavljuje u Annuario Pontificio kao papa: usled nejasnoća oko kanonskog prava tokom sredine 11. veka i istorijskih činjenica, ne daje se sud o njegovom legitimitetu. „Katolička enciklopedija“ ga navodi u svom spisku papa,^[9] ali uz napomenu: „Smatran od strane nekih za antipapu“. Neki drugi izvori ga klasifikuju kao antipapu.^[10]^[11]

Pontifikat	Ime	Ime na latinskom	Lično ime	Mesto rođenja	Starost prilikom izbora / smrti ili povlačenja	Broj godina kao antipapa	Beleške	Suprotstavljen papi
c. 200	Natalije	Natalius					kasnije se pomirio (vidi gore)	Zafirin
217–235	Ipolit Rimski	Hippolytus					kasnije se pomirio sa papom Pontijanom (vidi gore)	Kalist I
								Urban I
								Pontijan
251–258	Novatijan	Novatianus					osnivač novatijanizma	Kornelije
								Lucije I
								Stefan I
								Sikst II
355–365	Feliks II*	Felix secundus					postavljen od strane rimskog cara Konstancija II	Liberije
366–367	Ursin	Ursicinus	Ursin					Damas I
418–419	Eulalije	Papa Eulalius						Bonifacije I
498–499 501–506	Laurencije	Papa Laurentius					podržan od strane vizantijskog cara Anastasija I	Simah
530	Dioskur	Papa Dioscurus						Bonifacije II
687	Teodor	Papa Theodorus						Sergije I
687	Paskal (I)	Papa Paschalis						Sergije I
767–768	Konstantin II	Papa Constantinus secundus						Stefan III
768	Filip	Papa Philippus					postavljen od strane predstavnika langobardskog kralja Deziderija	Stefan III
844	Jovan VIII	Papa Joannes octavus					izabran aklamacijom	Sergije II
855	Anastasije Bibliotekar	Papa Anastasius tertius						Benedikt III
903–904	Kristofer	Papa Christophorus						između Lava V i Sergija III
974	Bonifacije VII	Papa Bonifacius septimus						između Benedikta VI i Benedikta VII
984–985	Bonifacije VII	Papa Bonifacius septimus						između Jovana XIV i Jovana XV
997–998	Jovan XVI*	Papa Joannes sextus decimus	Đovani Filagato				podržan od strane vizantijskog cara Vasilija II Bugaroubice	Grgur V
1012	Grgur VI	Papa Gregorius sextus						Benedikt VIII
1058–1059	Benedikt X*	Papa Benedictus decimus	Đovani Mincijus				podržan od strane grofova Tuskuluma	Nikola II
1061–1064	Honorije II	Papa Honorius secundus	Pijetro Kadalus				podržan od strane Agnese, regenta Svetog rimskog carstva	Aleksandar II
1080, 1084–1100	Klement III	Papa Clemens tertius	Gujbert od Ravene				podržan od strane Henrika IV, cara Svetog rimskog carstva	Grgur VII
								Viktor III
								Urban II
								Paskal II
1100–1101	Teodorik	Papa Theodoricus					naslednik Klementa III	Paskal II
1101	Albert	Papa Adalbertus					naslednik Teodorika
1105–1111	Silvester IV	Papa Sylvester quartus	Maginulf				podržan od strane Henrika V, cara Svetog rimskog carstva
1118–1121	Grgur VIII	Papa Gregorius octavus	Moris Burdanus					Galezije II
1118–1121	Grgur VIII	Papa Gregorius octavus	Moris Burdanus					Kalist II
1124	Selestin II	Papa Cœlestinus secundus	Tebaldus Bukapekus					Honorije II
1130–1138	Anaklet II	Papa Anacletus secundus	Pijetro Pierleoni					Inoćentije II
1138	Viktor IV	Papa Victor quartus	Gregorio Konti				naslednik Anakleta II	Inoćentije II
1159–1164	Viktor IV	Papa Victor quartus	Otavio di Montečelio				podržan od strane Fridriha I Barbarose	Aleksandar III
1164–1168	Paskal III	Papa Paschalis tertius	Gvido di Krema
1168–1178	Kalist III	Papa Callixtus tertius	Đovani od Strume
1179–1180	Inoćentije III	Papa Innocentius tertius	Lanzo od Seze
1328–1330	Nikola V	Papa Nicolaus quintus	Pijetro Rainalduči				podržan od strane Ludviga IV Bavarskog	Jovan XXII
1378–1394	Klement VII	Papa Clemens septimus	Robert od Ženeve	Ženeva	36/52	15 g, 11 m, 27 d	Avinjon	Urban VI
1378–1394	Klement VII	Papa Clemens septimus	Robert od Ženeve	Ženeva	36/52	15 g, 11 m, 27 d	Avinjon	Bonifacije IX
1394–1423	Benedikt XIII	Papa Benedictus tertius decimus	Pedro de Luna	Ilueka, Aragon	66/95	28 g, 7 m, 25 d	Avinjon	Bonifacije IX
								Inoćentije VII
								Grgur XII
								Martin V
1409–1410	Aleksandar V*	Papa Alexander quintus	Pijetro Filargi				Piza	Grgur XII
1410–1415	Jovan XXIII	Papa Joannes vicesimus tertius	Baldasare Kosa				Piza	Grgur XII
1423–1429	Klement VIII	Papa Clemens octavus	Gil Sančez Munjoz				Avinjon	Martin V
1424–1429	Benedikt XIV	Papa Benedictus quartus decimus	Bernard Garnijer
1430–1437	Benedikt XIV	Papa Benedictus quartus decimus	Žan Karije
1439–1449	Feliks V	Papa Fœlix quintus	Vojvoda Amadeo VIII od Savoje	Šamberi, Savoja	56/65 (†67)	9 g, 5 m, 2 d	izabran na Saboru u Bazelu	Eugenije IV
1439–1449	Feliks V	Papa Fœlix quintus	Vojvoda Amadeo VIII od Savoje	Šamberi, Savoja	56/65 (†67)	9 g, 5 m, 2 d	izabran na Saboru u Bazelu	Nikola V

Vidi još uredi

Spisak papa

Reference uredi

^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 56. ISBN 86-331-2075-5.
^ „Onaj ko se protivi legitimno izabranom rimskom biskupu, teži da sebi obezbedi papski tron, i koji u određenoj meri uspe da materijalizuje taj pokušaj“ (Enciklopedija Britanika: Antipapa).
^ Annuario Pontificio 2012 (Libreria Editrice Vaticana. 2008. ISBN 978-88-209-8722-0. str. 12.
^ „The catacombs the destination of the great jubilee”. Vatican City. Arhivirano iz originala 10. 9. 2007. g. Pristupljeno 3. 9. 2007.
^ Historia Ecclesiastica, V, 28
^ Dictionary of Christian Biography and Literature: Zephyrinus
^ „Monarchians – Dynamists, or Adoptionists”. Catholic Encyclopedia. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 3. 9. 2007.
^ Catholic Encyclopedia: Pope Martin V
^ CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: List of Popes}-
^ Previté-Orton 1975, str. 477.
^ -{Joseph Épiphane Darras, A General History of the Catholic Church, vol. III, pp. 58

Literatura uredi

Previté-Orton, C. W. (1975). Cambridge Medieval History, Shorter: Volume 1, The Later Roman Empire to the Twelfth Century. Cambridge University Press Archive. str. 477—. ISBN 978-0-521-09976-9.
Kelly, J.N.D (1986). The Oxford Dictionary of Popes. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-213964-1.
Raspail, Jean, "L'Anneau du pêcheur," Paris: Albin Michel, 403 pp. 1994. ISBN 978-2-226-07590-1.
Bavoux, Gérard, "Le Porteur de lumière," Paris: Pygmalion, 329 pp. 1996. ISBN 978-2-85704-488-8.

Spoljašnje veze uredi

[британика_1-1] Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 56. ISBN 86-331-2075-5.

[2] „Onaj ko se protivi legitimno izabranom rimskom biskupu, teži da sebi obezbedi papski tron, i koji u određenoj meri uspe da materijalizuje taj pokušaj“ (Enciklopedija Britanika: Antipapa).

[3] Annuario Pontificio 2012 (Libreria Editrice Vaticana. 2008. ISBN 978-88-209-8722-0. str. 12.

[4] „The catacombs the destination of the great jubilee”. Vatican City. Arhivirano iz originala 10. 9. 2007. g. Pristupljeno 3. 9. 2007.

[5] Historia Ecclesiastica, V, 28

[6] Dictionary of Christian Biography and Literature: Zephyrinus

[7] „Monarchians – Dynamists, or Adoptionists”. Catholic Encyclopedia. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 3. 9. 2007.

[8] Catholic Encyclopedia: Pope Martin V

[9] CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: List of Popes}-

[FOOTNOTEPrevité-Orton1975477-10] Previté-Orton 1975, str. 477.

[11] -{Joseph Épiphane Darras, A General History of the Catholic Church, vol. III, pp. 58

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]