Antoan Sezar Bekerel

Antoan Sezar Bekerel (franc. Antoine César Becquerel; 7. mart 1788 — 18. januar 1878) bio je francuski naučnik i pionir u proučavanju električnih i luminescentnih fenomena.

Antoan Sezar Bekerel
Antoan Sezar Bekerel
Lični podaci
Datum rođenja	(1788-03-07)7. mart 1788.
Mesto rođenja	Šatijon sir Lokrea, Francuska
Datum smrti	18. januar 1878.(1878-01-18) (89 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Obrazovanje	Politehnička škola
Naučni rad
Polje	fizika

Rođen je u gradu Šatijon sir Lokrea (danas Šatijon Kolinji). Po završetku Politehničke škole, postao je inženjer-oficir 1808. godine i služio je vojsku kada su imperijalne trupe bile u Španiji od 1810. do 1812. godine i ponovo u Francuskoj 1814. godine. Onda je otišao iz vojske i posvetio ostatak svog života naučnim proučavanjima.

Godine 1820, prateći rad Renea Žista Aija, otkrio je da pritisak može da indukuje elektricitet u svim materijalima. Taj efekat je pripisao površinskim interakcijama (ovo nije pijezoelektricitet). Godine 1825, otkrio je diferencijalni galvanometar za tačna merenja električnih otpornosti. Godine 1829, otkrio je elektrohemijsku ćeliju stalne struje, što je bio prethodnik Danijelove ćelije. Iste godine, radeći sa svojim sinom A. E. Bekerelom, otkrio je fotoelektrični efekat kod elektrode potopljene u provodnu tečnost.

Njegovi najraniji radovi ticali su se mineralogije, ali se ubrzo okrenuo proučavanju elektriciteta, a posebno elektrohemije. Godine 1837, postao je član Kraljevskog društva i dobio je Koplijevu medalju zbog raznih svojih memoara o elektricitetu, a posebno za one o pravljenju metalnih sulfata i sumpora elektrolizom. Bekerel je bio prvi koji je sastavio metalne elemente od njihovih ruda ovim metodom. Verovalo se da će ovo dovesti do boljeg saznanja u vezi sa rekompozicijom kristalizovanih tela i prirodnim procesima pravljenja takvih tela kod minerala.

U biohemiji, radio je na problemima životinjske toplote i fenomenima koji prate rast biljaka, a takođe je posvetio dosta svog vremena meteorološkim pitanjima i posmatranjima. Bio je plodan pisac, a njegove knjige uključuju Traité de l'électricité et du magnétisme (1834 -1840), Traité de physique dans ses rapports avec la chimie (1842), Elements de électro-chimie (1843), Traité complet du magnétisme (1845), Elements de physique terrestre et de meteorologié (1847) i Des climats et de l'influence qu'exercent les sols boisés et non boisés (1853). Umro je u Parizu, gde je od 1837. godine bio profesor fizike u Muzeju prirodne istorije.

Bio je otac fizičara A. E. Bekerela i deda fizičara Anrija Bekerela.

Dela

• Eléments de physique terrestre et de météorologie, Pariz, Firmen Dido, 1847.
• Des forces physico-chimiques et de leur intervention dans la production des phénomènes naturels, Pariz, Dido, 1875.

Vidi još

• Aleksandar Edmon Bekerel - njegov sin
• Anri Bekerel - njegov unuk
• Žan Bekerel - njegov praunuk

Literatura

• Rojalno društvo (kratki biografski detalji)
• Članak u katoličkoj encuklopediji
• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.