Википедија

Apolonije sa Rodosa

Apolonije sa Rodosa ili Apolonije Rođanin (jez-gr Ἀπολλώνιος Ῥόδιος, oko 295–215. p. n. e. [1], odnosno oko 300–230. p. n. e. [2]) bio je grčki helenistički pesnik, koji je najpoznatiji kao autor epa u četiri knjige pod naslovom Pesma o Argonautima [1], u kome je opevao doživljaje Jasona i njegovih Argonauta tokom potrage za zlatnim runom. Ta je pesma uvela nove obrasce u antičku književnost i izvršila snažan uticaj na kasnije pesnike, pri čemu je Ptolemejskom Egiptu obezbedila "kulturnu mnemoniku", odnosno nacionalnu "arhivu slika",[3] a rimskim pesnicima, kao što su Vergilije i Valerije Flak, poslužila je kao uzor za sastavljanje vlastitih dela.

Njegove druge pesme, od kojih su sačuvani samo kratki fragmenti, opisivale su početke ili osnivanje gradova, na primer Aleksandrije i Knida, koji su bili naročito zanimljivi Ptolemeidima, u čijoj se službi Apolonije nalazio kao gramatičar i upravnik Aleksandrijske biblioteke.

Moderni filolozi su mnogo raspravljali o sporu oko književno-teorijskih gledišta Apolonija i Kalimaha, koji je takođe bio aleksandrijski pesnik i radio u Biblioteci, budući da se smatra kako taj spor omogućava određeni uvid u njihovo pesništvo, premda u primarnim izvorima postoji vrlo malo dokaza za to da je takav spor između njih dvojice ikada uopšte postojao. U stvari, o Apoloniju se ne zna gotovo ništa, a čak je i njegova veza s ostrvom Rodosom predmet rasprave [4]. Apolonije se ranije smatrao pukim imitatorom Homera i time neuspešnim pesnikom, ali je njegova reputacija popravljena novijim istraživanjima, koja su se usredsredila na posebna obeležja helenističkih pesnika kao učenih izdanaka jedne dugotrajne književne tradicije koji su delovali u okviru jednog posebnog istorijskog razdoblja [5].

Život uredi

Izvori uredi

U svojim delima Apolonije ne daje nikakve informacije o sebi [6]. Podaci o njegovom životu većinom potiču iz četiri izvora: dva su životopisi pod naslovom Apolonijev život, pronađeni na sholijama uz njegova dela (obeležavaju se kao Vita A i B); treći je odrednica u Sudi, vizantijskoj enciklopediji iz 10. veka; četvrti je izvor jedan papirus iz 2. veka p. n. e.., P.Oxy. 1241, na kome su zabeležena imena nekoliko upravnika Aleksandrijske biblioteke. Neki detalji o Apolonijevom životu nalaze se i u raznim drugim tekstovima. Informacije koje donose svi ovi izvori uglavnom su oskudne i neretko međusobno protivrečne.

Osnovni podaci

Oba životopisa i Suda navode da se Apolonijev otac zvao Silej ili Ilej, no oba su imena vrlo retka i možda potiču od reči σίλλος (= "satira"), što bi ukazivalo na to da je navodno ime Apolonijevog oca preuzeto od nekog komediografa [6]. U drugom životopisu piše se da mu se majka zvala Roda, no to je malo verovatno; reč Rhodē znači "Rođanka" i gotovo je sigurno uvedena kao pokušaj da se objasni Apolonijev epitet "Rođanski". Dva životopisa, Suda i geograf Strabon kažu da se Apolonije rodio u Aleksandriji [7]; Atenej i Elijan navode da je možda poticao iz Naukratije, grada koji ležao na reci Nilu nekih 70 km južno od Aleksandrije, tj. obojica ga nazivaju "Rođaninom ili Naukraćaninom" (Ἀπολλώνιος ὁ Ῥόδιος ἢ Ναυκρατίτης) [8].Ni u jednom postojećem izvoru ne navodi se godina njegovog rođenja.

I životopisi i Suda slažu se u tome da je Apolonije bio učenik pesnika i filologa Kalimaha. Vita A navodi da je Kalimah bio njegov učitelj retorike (γραμματικός), no ta je terminologija anahrona. Štaviše, u antičkim se biografijama izrazi "učenik" i "učitelj" upotrebljavaju metaforički i označavaju da je jedan pesnik svojim delom uticao na drugog pesnika [9]. U stvari, njihovo pesništvo ukazuje na neki bliski odnos između njih dvojice, makar samo kao dva pesnika, budući da se zapažaju sličnosti u tematici i kompozicionoj tehnici, stilu i izražajnim sredstvima, ali nije lako doći do zaključka o tome ko je uticao na koga i ko je na koga reagovao, naročito zato što je "objavljivanje" knjiga u to doba bio dugotrajan i postepen proces, u koji je spadala distribucija svojih nacrta i čitanje tuđih: "U tim okolnostima međusobni odnos pisaca koji se često pozivaju ili aludiraju jedan na drugog svakako je morao biti složen" .

Vita B, Suda i P.Oxy. 1241 kažu da je Apolonije bio upravnik Aleksandrijske biblioteke. Štaviše, P.Oxy. 1241 navodi da je Apolonija na toj dužnosti nasledio Eratosten; to je moralo biti nakon 247/246. p. n. e., kad je na presto stupio Ptolemej III Euerget, koji je verovatno bio Apolonijev učenik i koji je Eratostena postavio za upravnika Biblioteke. Nažalost, izgleda da je hronologija koja je zabeležena u P.Oxy. 1241 pomalo zbrkana, budući da Apolonija navodi u vreme Ptolemeja I Sotera (koji je umro 283. p. n. e.) ili Ptolemeja V Epifana (koji se rodio 210. p. n. e.). Suda kaže da je Apolonije nasledio Eratostena, ali ni to se ne slaže s raspoloživim podacima. Postojao je i jedan drugi Apolonije, s nadimkom "Idograf", koji je takođe bio upravnik Aleksandrijske biblioteke i na tom je položaju nasledio Aristofana Bizantinca, što je mogao biti jedan od uzroka ove zabune [10].

Nadimak "Rođanin" ukazuje na neku Apolonijevu povezanost s ostrvom Rodosom. Dva životopisa i Suda kažu da se on tamo preselio iz Aleksandrijue, no podaci se u tim izvorima razlikuju oko toga da li je on umro na Rodosu ili se vratio u Aleksandriju da bi preuzeo dužnost upravnika Biblioteke. Prema prvom životopisu (A), Apolonije je na Rodosu bio znameniti učitelj, no i tu je možda on pobrkan s jednim drugim Apolonijem (Apolonijem Malakom), koji je predavao retoriku na Rodosu. Zapravo, epitet "Rođanin" ne mora označavati nikakvu fizičku povezanost s tim ostrvom, već može jdnostavno ukazivati na to da je Apolonije jednom prilikom napisao neku pesmu o Rodosu [11]. Atenej ga naziva "Rođaninom ili Naukraćaninom", no neki moderni filolozi sumnjaju u to da je Apolonije ikada imao takav nadimak, a ako i jeste, da je to zato što je sastavio neku pesmu o osnivanju Naukratije [12].

Informacije o Apolonijevoj smrti navode se jedino u dva životopisa i međusobno se razlikuju. U prvom se navodi da je umro na Rodosu, a drugi kaže da je umro nakon što se vratio u Aleksandriju i dodaje da "neki kažu" da je pokopan s Kalimahom.

Sukob s Kalimahom uredi

Antički životopisi često pišu kako su znameniti pesnici morali napustiti domovinu da bi pobegli od svojih nezahvalnih sugrađana. Tako je, na primer, Homer morao otići iz Kume jer ga tamošnja vlada nije htela izdržavati na javni trošak (Herodotov životopis, 13‒14), Eshil je iz Atine otišao na Siciliju jer su ga Atinjani cenili manje nego neke druge pesnike (Eshilov životopis), a Euripid je od napada atinskih komičkih pesnika pobegao u Makedoniju (Euripidov životopis). Slično tome, Apolonijevi životopisi A i B navode da se Apolonije preselio na Rodos jer njegovo delo nije naišlo na dobar prijem u Aleksandriji. Prema drugom životopisu, na Rodosu je Povest o Argonautima preradio u tako dobrom stilu da se potom mogao trijumfalno vratiti u Aleksandriju, gde je nagrađen položajem upravnika Biblioteke, a nakon smrti i bio pokopan uz Kalimaha. Te su priče verovatno izmišljene da bi se objasnilo postojanje jednog ranijeg izdanja Pesme o Argonautima, na koje ukazuju dvojaka čitanja u starim rukopisima [13]; sholije uz šest mesta u prvom pevanju spominju "starije izdanje" Pesme u kojem se tekst na tim mestima neznatno razlikovao od teksta koji danas postoji.

Sve do nedavno filolozi su dosta ozbiljno gledali na sukob o književnoteorijskim pitanjima između Kalimaha i Apolonija. Teza o postojanju tog sukoba zasniva se delimično na jednom elegijskom epigramu u Palatinskoj antologiji, koji je tu pripisan "gramatičaru Apoloniju" i u kome se Kalimahu prebacuje neka uvreda, koja nije specificirana, i potom se ismevaju i on i njegova najpoznatija pesma, Uzroci:

Καλλίμαχος, τὸ κάθαρμα, τὸ παίγνιον, ὁ ξυλινὸς νοῦς,

αἴτιος, ὁ γράψας Αἴτια Καλλίμαχος.

Kalimah, smeće ono, ugursuz s mozgom od drva,

Kriv je Kalimah taj, Uzrokâ autor baš sam [14].

Prema antičkim izvorima, Kalimahova pesma Ibis, koja nije sačuvana, bila je polemičkog karaktera, a neki su izvori kao njenu glavnu metu označili upravo Apolonija [15]. Ova kazivanja daju sliku jednog senzacionalnog književnog sukoba između dvojice pesnika, koji je u skladu s onim što se zna o Kalimahovoj sklonosti ka učenim polemikama [10], a može čak i objasniti Apolonijev odlazak na Rodos. Tako je nastala "romantična vizija naučnog rata u kojem je pobedonosni Kalimah naposletku oterao Apolonija iz Aleksandrije" [16]. Međutim, u oba Apolonijeva životopisa naglašava se prijateljstvo između dvojice pesnika, a u drugom se životopisu čak navodi da su bili zajedno pokopani; štaviše, zna se da je Kalimahova pesma Ibis namerno napisana teško razumljivim stilom i neki moderni filolozi smatraju da nikada nije postojala namera da se njena meta identifikuje [17].O ovom sporu još uvek nema saglasnosti među ispitivačima, ali većina danas veruje da je taj spor, ako je i postojao, silno uveličan i da su mu neopravdano date senzacionalističke crte [18].

Dela uredi

Proučavanje Homera uredi

Apolonije je bio jedan od najznačajnijih aleksandrijskih filologa koji su se bavili proučavanje homerskih pesama. U tom je razdoblju napisao prvi filološki spis o Homeru, u kojem je kritikovao izdanja Ilijade i Odiseje koje je objavio Zenodot, njegov prethodnik na položaju glavnog knjižničara Aleksandrijske biblioteke. Čini se da je Pesmu o Argonautima bar jednim delom napisao i kao svojevrsno eksperimentalno sredstvo za saopštavanje rezultata vlastitih istraživanja o Homerovoj poeziji. Ta je pesma čak nazvana i "nekom vrstom pesničkog rečnika Homera", bez ikakvog umanjivanja njene vlastite pesničke vrednosti [19]. Apoloniju se pripisuju i prozni spisi o Arhilohu i Hesiodovoj poeziji [20]. Smatra se i jednim od najznačanijih autora tog doba na polju geografije, premda je toj temi pristupio na drugačiji način nego Eratosten, njegov naslednik u Biblioteci i radikalni kritičar Homerove geografije. To je bilo doba kad je akumulacija naučnog znanja omogućila napredak u geografskim istraživanjima, kao što se vidi po delatnosti Timostena, vojnog zapovednika u službi Ptolemeida, koji je istovremeno bio i vrlo plodan pisac. Apolonijeva je namera bila integrisati nova znanja o fizičkom svetu s mitološkom geografskom predajom, pa je, u tom smislu, njegova Pesma o Argonautima predstavljala didaktični geografski ep, opet bez umanjivanja njenih vrednosti kao pesničkog dela [21].

Pesništvo uredi

Pesma o Argonautima uredi

Glavno je Apolonijevo delo Pesma o Argonautima (Ἀργοναυτικά), ep u četiri pevanja, pisan u daktilskim heksametrima i u celini sačuvan. U njemu se opeva odlazak grčkih junaka preko Propontide i Crnog mora u Kolhidu po zlatno runo na lađi Argi, po kojoj su ti junaci i nazvani Argonautima (1. i. 2. pevanje), ljubav Jasona i Medeje te dobijanje zlatnog runa uz Medejinu pomoć (3. knjiga) i, naposletku, povratak Argonautâ u Jolk (u Tesaliji preko Dunava, Pada, Rone, Jadrana, Sredozemlja i severne Afrike [22]. Prva dva pevanja međusobno su tesno povezana kad opisuju lađu, genealogiju junaka i sam put u Kolhidu; tu se priča kako su se Argonauti iskrcali na ostrvu Lemnu, gde su žene nedavno pobile sve muškarce i gde Hipsipila, kći Toantova, postaje Jasonova ljubavnica, zatim se pripoveda o Lernejskoj Hidri, Harpijama, Simplegadima itd., pri čemu se sve to prikazuje dosta opsežno, tako da, na primer, povest o Lemnjankama zauzima dve trećine drugog pevanja. U 3. pevanju opisuje se kako je Jason osvojio Medeju i pridobio njenu pomoć za izvršenje teškog zadatka, pri čemu se vešto slika Medejina unutrašnja borba i tako prvi put u epsko pesništvo unose iskrena i snažna osećanja i ljubavna strast. Četvrto je pevanje najduže i opeva Jasonov povratak u Jolk.

U prvom pevanju Jason, sin Esona, kralja Jolka, dobija gotovo nemogući zadatak, da ode iza granica poznatog sveta, u čudesnu Kolhidu, i odande donese skupoceno zlatno runo. S pedeset plemenitih junaka Jason putuje Egejskim morem do Bosfora, pri čemu se na putu zadrži na Lemnu kod kraljice Hipsipile i njenih Lemnjanki, koje su nedavno pobile sve muškarce na ostrvu, a potom posećuje Kizik i bori se s tamošnjim divovima, da bi naposletku stigao do Mizije, gde mladog Hilu ugrabi jedna nimfa, pa Herakle tu odustaje od daljeg učešća u pohodu i ostaje tu da očajnički traži svog štićenika. Na početku drugog pevanja Argonauti se još uvek nalaze na Bosforu, gde ih napadne okrutni kralj Amik, ali ga Polideuk pobedi u borbi šaketanjem; zatim Argonauti posećuju proroka Fineja, koga spase od strašnih Harpije, pa im on zauzvrat naširoko predskazuje događaje koji im predstoje u nastavku pohoda. Uz Ateninu pomoć Argo uspešno prolazi kroz Simplegade ("sudarajuće stene") na ulazu u Crno more i ond plovi duž severne obale Male Azije do Kolhide, prolazeći usput kraj Marijandinaca, Amazonki i Aresovog ostrva, gde se Argonauti susretnu sa sinovima Friksa, koji je nekada i doneo zlatno runo u Kolhidu. U trećem pevanju Afrodita, na Atenin i Herin nagovor, udesi da se Medeja, kći kolhidskog kralja Ejeta, zaljubi u Jasona, a njena ljubav postaje od presudne važnosti u trenutku kad kralj ne samo odbije Argonautima dati zaltno runo, nego im još zada i naizgled nemogući zadatak da ukrote bronzane bikove koji bljuju vatru i poraze ratnike rođene od zemlje te čak stane smerati na potpuno uništenje Argonauta. Kao prorčica, Medeja ima moć učiniti Jasona nepobedivim i tako mu pomoći u izvršenju zadatka; iako isprva razdirana osećajem strasti prema Jasonu, s jedne strane, i kćerinske odanosti prema ocu, s druge, Medeja naposletku podlegne i Jason, nakon što joj je obećao čak i brak, dobije od nje magičnu mast pomoću koje uspe savladati bikove i ubiti bezbrojne ratnike koji su iznikli iz zmajevih zubâ koje, kao deo svog zadatka, mora posejati. U četvrtoj knjizi Medeja se pridružuje Argonautima i vodi ih u šumu gde se čuva zlatno runo, pri čemu zmaja-čuvara savlada pomoću magije; Argonauti potom beže od Kolhiđana koji ih gone, ploveći Dunavom do Jadranskog mora, gde Jason i Medeja namame u zasedu njenog brata Apsirta, vođu Kolhiđana koji ih slede, te ga ubiju kako bi demoralisali njegove borce; na putu kući sretnu Kirku, koja ih očisti od greha zbog prolivene krvi, a potom prolaze raznim oblastima koje se spominju u Odiseji, preko zemlje Feačana, gde se Jason i Medeja pod prisilom venčaju, zatim preko Libije, čudnovate zemlje maglovitih plićaka, gde Argonauti izgubljeni lutaju i kopnom nose svoju lađu do Tritonovog jezera (Tritonide) i naposletku, preko Krita, gde ubiju bronzanog diva Tala, te preko Anafe, gde im se ukaže Apolon, stižu do Egine i odatle konačno kući, u Tesaliju [23]

Izvori uredi

  1. ^ a b Đurić, Miloš N. (1990). Istorija helenske književnosti. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 86-17-01560-8. OCLC 456510923. 
  2. ^ Pavlović, Cvijeta (2016-01-01). „NOV POGLED NA POVIJEST HRVATSKE KNJIŽEVNOSTI Vinko Brešić, Hrvatska književnost 19. stoljeća, Alfa, Zagreb, 2015.”. Croatica et Slavica Iadertina. 12 (2): 650—654. ISSN 1849-0131. doi:10.15291/csi.1150. 
  3. ^ Ptolemaic Epic, BRILL, 2008-01-01, str. 95—114, Pristupljeno 2022-07-10 
  4. ^ Apollonius of Rhodes (2009). „Argonautica”. Digital Loeb Classical Library. Pristupljeno 2022-07-10. 
  5. ^ Papanghelis, Theodore D.; Rengakos, Antonios, ur. (2008-10-29). „Brill's Companion to Apollonius Rhodius”. doi:10.1163/9789004217140. 
  6. ^ a b Myth and History in the Biography of Apollonius, BRILL, 2008-01-01, str. 51—71, Pristupljeno 2022-07-10 
  7. ^ „Strabo, Geography, Book 14, chapter 2, section 13”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2022-07-10. 
  8. ^ „Athenaeus, The Deipnosophists, book 7, chapter 19”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2022-07-10. 
  9. ^ Lefkowitz, Eva S.; Vukman, Shelley N.; Loken, Eric (2011-11-15), Young Adults in a Wireless World, Springer New York, str. 45—56, ISBN 978-1-4614-1435-3, Pristupljeno 2022-07-10 
  10. ^ a b Jeng-Bulloch, Kathlie S.; Rogers, Jerry; Bulloch, Jr., William P. (2003-11-21). „Large Water System Planning and Operation”. Watershed Management. Reston, VA: American Society of Civil Engineers. doi:10.1061/40706(266)17. 
  11. ^ Lefkowitz, D.L.; Mills, K.; Lefkowitz, S.S.; Bollen, A.; Moguilevsky, N. (1995). „Neutrophil-macrophage Interaction: a paradigm for chronic inflammation”. Medical Hypotheses. 44 (1): 58—62. ISSN 0306-9877. doi:10.1016/0306-9877(95)90303-8. 
  12. ^ Sistakou, Evina (2017-11-09). „Introduction”. Trends in Classics. 9 (2). ISSN 1866-7473. doi:10.1515/tc-2017-0010. 
  13. ^ Lefkowitz, Ken (2022-02-15), Summary, Routledge, str. 59—59, Pristupljeno 2022-07-10 
  14. ^ Prva antologija slovenske lirike na Slovaškem, Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani (Ljubljana University Press, Faculty of Arts), 2021-11-22, Pristupljeno 2022-07-10 
  15. ^ Suda, N. (1989), THE ROLE OF COMPUTERS IN ENGINEERING EDUCATION IN ZIMBABWE, Elsevier, str. 227—233, Pristupljeno 2022-07-10 
  16. ^ Colbassani, H J; Barrow, D L; Sweeney, K M; Bakay, R A; Check, I J; Hunter, R L (1989). „Modification of acute focal ischemia in rabbits by poloxamer 188.”. Stroke. 20 (9): 1241—1246. ISSN 0039-2499. doi:10.1161/01.str.20.9.1241. 
  17. ^ Cameron, Peter J. (1995). „Sequence operators from groups”. Linear Algebra and its Applications. 226-228: 109—113. ISSN 0024-3795. doi:10.1016/0024-3795(95)00352-r. 
  18. ^ Hodzic, Alija (2017). „On rurality - Sreten Vujovic: Rural development sociology, Zavod za udzbenike, Beograd, 2016”. Socioloski pregled. 51 (3): 477—486. ISSN 0085-6320. doi:10.5937/socpreg51-15312. 
  19. ^ Rengakos, Antonios; Zimmermann, Bernhard, ur. (2011). „Homer Handbuch”. doi:10.1007/978-3-476-05318-3. 
  20. ^ Acknowledgments, Princeton University Press, 2008-12-31, str. xi—xiv, Pristupljeno 2022-07-10 
  21. ^ „Editorial Board”. Stroke. 42 (2): 277—277. 2011. ISSN 0039-2499. doi:10.1161/str.0b013e31820de1f6. 
  22. ^ „Problem of Apollonius”. Spectrum: 21—22. 1997. ISSN 2638-6909. doi:10.1090/spec/012/10. 
  23. ^ Hill, Michael D.; Newcommon, Nancy J. (2003). „Diurnal Variance in Stroke Onset”. Stroke. 34 (3): 589—590. ISSN 0039-2499. doi:10.1161/01.str.0000059754.58771.19. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аполоније_са_Родоса&oldid=27689438”