Arado Ar 65
Avion Arado Ar 65 je bio nemački dvokrilni lovac jednosed, naslednik aviona Arado Ar 64. Takođe je veoma ličio na njega. Jedina veća razlika je bilo korišćenje 12-cilindričnog motora, umesto zvezdastog kod Arada Ar 64, a povećan je i razmah krila.
| Arado Ar 65 | ||
|---|---|---|
 Arado Ar 65 | ||
| Opšte | ||
| Namena | Lovački avion dvokrilac | |
| Posada | 1 član | |
| Zemlja porekla |  Nacistička Nemačka
| |
| Proizvođač | Арадо | |
| Prvi let | 1931. | |
| Početak proizvodnje | 1933. | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 8,40 m | |
| Razmah krila | 11,20 m | |
| Visina | 3,42 m | |
| Površina krila | 23 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 1550 kg | |
| Normalna poletna | 1970 kg | |
| Pogon | ||
| Klipno-elisni motor | 1 x BMV-VI 7.3 | |
| Snaga | 750 kW | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt | 245 km/h | |
| Maks. brzina na H=0 | 298 km/h | |
| Dolet | 420 km | |
| Plafon leta | 7600 m | |
| Naoružanje | ||
| Osnovno | 2 mitraljeza 7.92 mm | |
| Bombe | 6 x 10 kg | |
Istorija
urediPočetkom tridesetih Nemačka je postala jedna od najrazvijenijih zemalja Evrope, premda je stvaranje ratnog vazduhoplovstva bilo pod zabranom. U to vreme Nemački sportski savez imao je približno 50000 članova. Jedna od nemačkih vazdušno-transportnih škola, pripremala je pored civilnih i vojne pilote. Na taj način se prikrivalo javno narušavanje Versajskog sporazuma, koji je ograničavao broj pilota i vazduhoplovnog osoblja. Ministarsvo odbrane je preko svog avijaciskog štaba obrazovalo malu ali produktivnu avio-industriju. Ona je dobila zadatak da razvija vojne avione za potrebe tajno stvorenog ratnog vazduhoplovstva. Dve avio-kompanije su aktivno uzele učešće u izradi lovačkog aviona, Arado i Hajnkel. Glavni konstruktor preduzeća Arado, Valter Rethelm već je imao iskustva radeći na jednosedima SD I i SD II. Prvi konstruisan avion, bio je školski lovac jednosed Ar 64. Bez obzira na običnu konstrukciju i slabe karakteristike, on je predstavljao osnovni korak ka izgradnji prvog serijskog lovca za Luftvafe, Ar 65.
Svoj prvi probni let, Arado Ar 65 izveo je 1931. godine. Prvi prototip novog lovca, imao je konstrukciju sličnu prethodniku (Ar 64), osim novog dvanaestocilindričnog motora sa vodenim hlađenjem, BMV-VI 7.3 snage 500/750 KS. Ispitivanja u toku leta tog i još dva prototipa, pokazala su potrebu za unošenja izmene u konstrukciji. Novi Ar 65d počeo je sa ispitivanjem 1932. godine. Imao je bolji pregled iz kabine, spušteniji zadnji deo trupa kao i dopunski držač krila. Usled tih izmena, avionu je povećana težina. Poređenja radi masa kod Ar 65a bila je 1300/1830 kilograma a kod verzije Ar 65e 1511/1930 kilograma. I pored povećane težine, letne karakteristike i upravljanje se značajno poboljšalo. Usled poboljšanja, štab Luftvafe je obavestio fabriku da se pripremi za serijsku proizvodnju lovca, za takozvanu „upravu demonstracionih letova“. Planirano je formiranje tri reklamne eskadrile i to u Berlinu, Kengigsbergu (sada Kalinjingrad) i Firtu kod Nirnberga.
Sa nekoliko drugih manjih izmena, lovac je počeo da se proizvodi u Varnemindeu pod nazivom Arado Ar 65e. Prvi avion je dodeljen reklamnoj eskadrili Berlin-Štaken, krajem 1933. godine. Ar 65e imao je naoružanje od dva mitraljeza 7,9mm MG-17. Rezervoar sa 220 litara goriva raspolagao je protiv požarnim pregradama. Konstrukcija avoina sastojala se od šipki pravougaonog oblika, zavarenih za čelične cevi. Krila su bila drvena, povezana metalnim šipkama. Konstrukcija nosnog dela, bila je obložena lakim legurama a repni deo platnom. Zvanično prva reklamna eskadrila, formirana je 01. aprila 1934. godine u Deberice. Ona je bila osnovana na bazi eskadrile Berlin-Štaken i služila kao jezgro za stvaranje treće lovačke eskadrile. 14. marta 1935. godine, ona je dobila oficijelni naziv „lovačka eskadrila 132", kasnije puk (JG-2). Međutim eskadrila je još od jula 1934. godine, počela da dobija nove lovce Hajnkel He 51a, umesto Ar 65. Do početka 1935. godine svi avioni Ar 65 predati su lovačkoj školi u Šleshemu, radi pripreme mladih pilota lovaca. U Nemačkim vojnim jedinicama ukupno je korišćeno 88 aviona, 12 je prodato Bugarskoj 1937. godine.
Proizvodnja
urediUkupno je proizvedeno 194 aviona Arado Ar 65:
- model Ar 65a - 1 (Arado)
- model Ar 65b - 1 (Arado)
- model Ar 65c - 1 (Arado)
- model Ar 65d - 10 (Arado)
- model Ar 65e - 12 (Arado)
- model Ar 65f - 109 (Arado); 36 (A. G. O.)
- model Ar 65g - 24 (Erla)
Korisnici
uredi
Varijante
uredi
- Ar 65a : Prototip, 12-cilindrični motor sa vodenim hlađenjem BMV-VI 7.3 snage 750 KS. Prvi let 1931. godine.
- Ar 65b : Prototip, sličan modelu Ar 65a sa manjim konstrukcijskim promenama.
- Ar 65c : Prototip, sličan modelu Ar 65b sa manjim konstrukcijskim promenama.
- Ar 65d : Proizvodni model.
- Ar 65e : Sličan modelu Ar 65d, ali sa skinutim vertikalnim magacinom za 6 bombe od 10 kg.
- Ar 65f : Finalni proizvodni model. Sličan modelu Ar 65e.
- Ar 65g : Model koji je prozvodila licencno fabrika Erla sa motorom BMV-VI 7.3z
Literatura
uredi- Grin, Vilijam, i Gordon Svonboro, The Complete Book of Fighters (Salamander Books, 2002)
