Arhidamov rat

Arhidamov rat
	Deo Peloponeskog rata
	; Delski i Peloponeski savez uoči rata, 431. p. n. e.
Vreme	431. p. n. e.. - 421. p. n. e..
Mesto	Grčka, Mala Azija, Sicilija, Egejsko more i Jonsko more.
Ishod	Nikijin mir
Sukobljene strane
Delski savez; na čelu sa Atinom	Peloponeski savez; na čelu sa Spartom
Komandanti i vođe
Perikle; Kleon †; Formio; Nikija; Demosten; Lamah †	Arhidam II; Brasida †; Agis II; Pleistoanakt
Jačina
27.000 hoplita, 420 trijera(Tukidid)	60.000 hoplita, 300 trijera

Arhidamov rat predstavlja prvu fazu Peloponeskog rata. Trajao je od izbijanja rata aprila 431. do zaključenja Nikijinog mira 421. godine p. n. e. Naziv je dobio po spartanskom kralju Arhidamu ΙI koji je na početku rata komandovao peloponeskim trupama.

Strategija uredi

Arhidamov plan bio je da kopnenim putem napadne Atiku. Atinska armija nije mogla da se meri sa spartanskom i po broju vojnika ni po kvalitetu. Spartanci su imali dvostruko više hoplita te je za Atinjane bilo nerazumno da prihvate otvorenu borbu. Arhidam je hteo da ih pustošenjem Atike namami da krenu u otvorenu borbu računajući na atičko seljaštvo koje bi najezdom izgubio svoja imanja. Atinsku strategiju izložio je Perikle u svom govoru. Ona se sastojala u tome da se Atinjani povuku u svoj grad koji je bio neosvojiv čak i spartanskim trupama i da flotom, koja je bila znatno jača od spartanske, preseku sve veze Peloponeza sa saveznicima onemogućivši im dovoz hrane na poluostrvo. Međutim, Perikle je time žrtvovao interese atinskog seljaštva.

Prve godine rata uredi

Sredinov juna 431. p. n. e. Arhidam upada u Atiku i nesmetano pustoši njene teritorije. Atinjani su uspeli da svu svoju imovinu prebace u Duge bedeme odakle su mogli svojim očima da posmatraju pustošenje svojih imanja, naročito oblasti Aharnjana koja se nalazila na oko 9 km udaljena od Atine. Spartanci se povlače nakon mesec dana da bi sledeće, 430. p. n. e. ponovili napad. Atika je stradala teže nego prošle godine. Godine 431. p. n. e. atinsko-korkirska flota pustoši obale Peloponeza presecajući veze Sparte sa Korintom. Mnoga ostrva prelaze na stranu Atine. Dve godine kasnije konačno pada Potideja. Tako ni jedna od strana nije postigla odlučujući uspeh.

Atinu, međutim, 429. p. n. e. pogađaju dve nesreće. Prva je bila navala izbeglica iz cele Atike u Atinu i Duge bedeme. Zbog velike prenaseljenosti u Atini izbija kuga. Sam Perikle bio je žrtva bolesti. Kuga je trajala dve godine i odnela petnaest procenata atinske vojske (oko 4.400 hoplita).

Godine 427. p. n. e. Sartanci menjaju taktiku i ne napadaju Atiku. Od tada pa do Dekelejskog rata sama Atina neće biti u opasnosti od neprijateljskog napada. Sledeće, 426. p. n. e. Spartanci osvojiše Plateju i pobiše celokupno stanovništvo. Na Lezbosu i Korkiri izbijaju ustanci pristalica oligarhije koje Atina brzo guši.

Socijalno-politička borba u Atini uredi

Nakon Periklove smrti u Atini se ističu dvojica ličnosti - Nikija i Kleon. Nikija je bio veoma bogat. Govorilo se da mu je imovina iznosila oko 100 talanata. Imao je 1000 robova, a isticao se darežljivošću što mu je donelo popularnost među Atinjanima. Zalagao se za mir sa Spartom. Kleon je bio vođa radikalne demokratije. Uživao je najveće poverenje demosa. Zalagao se za borbu na teritoriji samog Peloponeza. Dve suprotne politike Nikije i Kleona morale su dovesti do sukoba.

Atinske pobede uredi

Demosten, čuveni atinski vojskovođa 426. p. n. e. pokreće pohod na Etoliju. Etolska kampanja se završila neuspehom što navede Spartu da u Etoliji izvrši ofanzivu. U bici kod Solija Sparta je u potpunosti potučena. Bila je to prva veća pobeda Atine na kopnu. Sicilija 424. p. n. e. proglasi neutralnost. To je odlučeno na kongresu u Geli iste godine.

Atinjani se odlučiše za desant na Peloponezu. Spartanski kralj Agis upravo je pokrenuo pohod na Atiku. Za mesto desanta određen je Pil. Spartanska flota koja je došla kako bi sprečila desant potpuno je poražena. Sparta Atini ponudi "mir, savezništvo i prijateljstvo". Međutim, Atinjani postaviše uslove koje Sparta nije mogla prihvatiti. Rat se nastavio.

Atinjani zauzimaju ostrvo Sfakteriju u Etoliji. Osvajanje Pila i Sfakterije učvrstili su položaj Kleona u Atini. Zbog toga Nikija pokreće pohod na Korint. On se, i pored velike flote koju je Nikija angažovao, završio mršavim rezultatima. Međutim, sledeće, 424. p. n. e. Nikija osvaja dorsku Kiteru. Spartanci su se našli u očajnom stanju. Novembra 424. p. n. e. Atinjani od Beoćana pretrpiše najveći poraz u Arhidamovom ratu. U bici kod Delija Atina je izgubila preko 1000 hoplita.

Amfipoljska kampanja uredi

Izgubivši Pil i Sfakteriju Spartanci se nađoše u očajnom stanju. Njihov jedini cilj sada je bio sklapanje mira i razmena zarobljenika. Tada se pojavljuje novi vojskovođa - Brasida. Brasida pokreće pohod na Trakiju i osvaja Amfipolj, novoosnovanu atinsku koloniju Nikijinog sina Hagnona. Mnogi tračanski gradovi prelaze u Peloponeski savez. Kleon 423. p. n. e. kreće Brasidi u susret. U bici kod Amfipolja (oktobar 422. p. n. e.) Sparta odnosi pobedu zahvaljujući brojnijoj vojsci. U bici su poginuli i Brasida i Kleon.

Nikijin mir uredi

Kleon i Brasida bili su vođe najratobornijih partija. Nakon njihove smrti Nikija i Pleistoanakt (spartanski kralj) sklapaju tzv. Nikijin mir. Ustanovljeno je predratno stanje sem manjih izmena. Teba je dobila Plateju, a Atina Niseju. Tračanski članovi Atinskog pomorskog saveza stekli su nezavisnost uz mogućnost da ponovo, po želji, pristupe savezu. Atina je članovima saveza garantovala autonomiju. Mir je sklopljen na 50 godina. Sledeće godine sklopljen je i odbrambeni savez između Sparte i Atine. Nikijinim mirom nisu bili zadovoljni mnogi spartanski saveznici, naročito Korint.

Vidi još uredi

Izvori uredi

Stara Grčka - V. V. Struve i D. P. Kalistov, Book&Marso, 2006