Asvaran
Asvaran (jedn. Asvar), koji se takođe navodi kao Asbaran i Savaran, bio je konjička jedinica koja je činila okosnicu vojske Sasanidskog carstva.[1] Obezbeđivala ih je aristokratija, bili su oklopljeni a postrojavali su se od strelaca do katafrakata.
| Asvar | |
|---|---|
.jpg) Istorijska rekonstrukcija izgleda jednog asbarana katafrakta | |
| Vrsta | Konjička formacija |
| Poreklo | Sasanidsko carstvo |
| Upotreba | |
| Upotreba u | Sasanidskom carstvu |
Etimologija uredi
Reč dolazi od staropersijske reči asabara (od asa- i bar, često korišćeni ahemenidski vojni tehnički izraz). Slede razne druge varijante te reči; na partskom asbar, srednjepersijskom aspabarak, klasičnom persijskom suvar (سوار), usvar / isvar (اسوار), savremenom persijskom savar (سوار). Arapska reč asavira (اساورة), koja se koristi za označavanje određenog dela sasanidske konjice posle muslimanskog osvajanja, i ona je je slomljeni oblik množine srednjepersijskog asvara.[2] Međutim, reč asvar u srednjepersijskoj literaturi znači samo "konjanik", a više specijalizovano značenje ima samo kasni arapski izraz. U sasanidskim natpisima, formula asp ud mard (logografski napisan na srednjepersijski kao SVSIA V GBRA i partskom kao SVSIN V GBRIN; bukvalno "konj i čovek") obično se koristila za zajedničko pozivanje na konjicu i pešadiju vojske.[3]
Organizacija uredi
Sistem koji raspršuje vojnike na imanja izvan glavne borbene sezone usporava mobilizaciju i ograničava mogućnosti za vežbu jedinica, ali takođe pruža mogućnost da na licu mesta odgovori na lokalne ustanke, pobune ili upade. Štaviše, efikasnije koristi resurse, jer je mnogo jeftinije premestiti konjanika sa 3000 kg zrna i sena nego raditi obrnuto.[4]
Asvaran su pretežno sačinjavale iranske aristokrate iz vuzurgana i azadana, [5] a članovi osoblja su bili od ranije.[6] Nakon reformi Hozroja I, u ovu jedinicu uvršteni su i ratnici iz klase dehkan.
Asbaran je često prikazivan kao primer za postojanje feudalizma u Iranu od strane modernih naučnika, koji ih jednostavno nazivaju ili kevalier-om, vitezom ili riter-om. Prema istoričarima poput Kristensena i Videngrena, asbar je imao isti status kao vitez. Međutim, iako asbarani i vitez u mnogim delovima međusobno liče jedni na druge, ekonomska uloga i istorijska uloga viteza je veoma različita u poređenju s ulogom asbarana u Sasanidskom carstvu, zbog čega je pogrešno nazvati asbarana vitezom.[7]
Oružje, oklop i taktike uredi
Asvarani su nosili oklop od veriga i postrojavali se od strelaca do katafrakata. U opisima se kaže da su se odlikovali hrabrošću, taktikom i etikom Sasanida. Bili su izuzetno dobri u pojedinačnim borbama tokom bitaka (mard o-mard), jahali su na slonovima i konjima, a njihova hrabrost bila je prepoznata ukrasnim amblemima. Titule poput hazarmard ("čija je snaga jednaka hiljadu ljudi"), zih asbar ("superiorni jahač") i pahlavan-i gehan ("heroj / prvak sveta") bili su njihovi epiteti. Na strelama su zapisivali ime sasanidskog cara i njihovih vrednih članova porodice kao dobar znak. Oni su u streličarstvu nadmašili druge u tolikoj meri da su kasniji pisci pomislili da su uveli profesiju. Bili su superiorni i bez premca u profesiji, što su čak priznali i njihovi neprijatelji.[9] Savremeni rimski pisci, uključujući Amijan Markelin, zapazili su glavnu efikasnost sasanidske konjice, a Rimljane je navela da usvoje aspekte sasanidske konjice, uključujući oružje, oklop i tehnike.[1]
Oklop uredi
... sve čete su bile obučene u gvožđe, a svi delovi njihovih tela bili su prekriveni debelim pločama, tako nameštenim da su čvrsti zglobovi bili u skladu sa onima na njihovim udovima; a oblici ljudskih lica bili su tako vešto namešteni na njihovim glavama, da su, pošto im je celo telo prekriveno metalom, strele koje su padale na njih mogle da se smeštaju samo tamo gde su se malo videle kroz sićušne otvore nasuprot zenici oka, ili gde kroz vrh nosa mogli su malo udahnu. Od ovih koji su bili naoružani kopljima stajali su tako nepomično da bi pomislili da ih brzo drže stezaljkama od bronze. "
Amijan Markelinov opis asbarana[10]
Asbarani su tokom ovog ranog perioda imali mnogo toga zajedničkog sa njihovim patrskim (Arsakidskim) prethodnicima, od kojih bi većina nosila oklopnu haljinu sa dugim rukavima i kapama pokrivenim oklopnim krljuštima ili, ređe, natkrivenom pancirom. Njihove kacige, tipa Spangen, bile bi prilagođavane tokom čitavog sasanidskog perioda. Takođe su konji verovatno imali oklopljene grudi i glave, koji su se sastojali od pregače i glave, ili potpunu zaštitu tela koja se sastoji od pet zasebnih komada, napravljenih od kuvane kože ili oklopa od krljušti. Neke jedinice asbarana, kao što su plaćenici, možda su nosile malo ili nimalo oklopa, što im je omogućavalo da budu prilično brzi, tihi i pokretni.
Spangen uredi
Kacige Spangen koje su u borbi nosili pripadnici asbaranskih jedinica razvijale su se kroz vekove. Tokom perioda od 3. do 6. veka Sasanskog carstva, Spangen je verovatno bio napravljen od filca i stvrdnute kože. Međutim, do kraja 6. / početka 7. veka bili su ukrašeni cvećem i ljubičastom kuglicom sa mailom i malim površinama kroz koje može da se diše i gleda.
Naoružanje uredi
Konjica Asbarana bila je naoružana raznim oružjem. Koristilo su tradicionalno teško konjičko oružje, poput buzdovana, koplja i mačeva, kao i razna druga oružja, poput sekira. Konjica Asbarana nije, međutim, bila ograničena na oružje kratkog dometa, jer su često nosili oružje poput luka i strele.
Libanije je u naoružanje sasanidske konjice nabrojao strele, sablje (skimari?), koplja, mačeve i "koplje za koje su trebale obe ruke".[11]</ref> Vođica sa strelom navak korišćena je za izbacivanje strela dužine 10-40 cm.[12]
Za vreme vojnih reformi Hozroja I pod Babakom, napisan je "spisak" opreme za konjicu. Prema arapskim i persijskim izvorima iz islamskog perioda, delovi opreme (srednjepersijski: zen) za običnog sasanidskog konjanika bili su sledeći:[13][14][15][16][17][18]
| Oprema | na srednjepersijskom | na persijskom | Beleške |
|---|---|---|---|
| Šlem | tlg (targ) | ترگ (targ), خود (xōd) | |
| Goržet | glywpʾn' (grīwbān) | ||
| Nagrudnik / lamelarni oklop / cuirass | زره (zirih) | ||
| krljušni oklop / oklopna košulja | جوشن (jawšan) | ||
| Rikavica, čelična | ʾp̄dst' (abdast) | ساعدین (sā'idayn) | |
| Opasač | kml (kamar) | کمر (kamar) | |
| Oklopne ploče za noge kao štitnici za bedra | rān-band | رانبند (rān-band) | |
| Konjski oklop, metalni ili kožni | zynʾp̄cʾl (zēn-abzār), tiğfāf, bargustuwān, silī | زینافزار (zīn-afzār), برگستوان (bargustuwān) | |
| Koplje | nyck' (nēzag) | نیزه (nayza) | 1 svaki. |
| Mač | šmšyl (šamšēr) | شمشیر (šamšēr) | 1 svaki. |
| Štit | spl (spar) | سپر (sipar) | 1 svaki. |
| Bojna sekira | تبرزین (tabarzīn) | ||
| Buzdovan | wlz (warz, wazr), gt' (gad) | گرز (gurz), عمود (amūd) | |
| Buk sa tobolcem | کماندان (kamān-dān) | ||
| Persijsko-partski luk (sa tetivom) | kmʾn' (kamān) | کمان (kamān) | 2 svaki. |
| Tobolac | kntgl (kantigr) | تیردان (tīr-dān) | |
| Strele | HTYA (tigr) | تیر (tīr) | 30 svaki. |
| Tetiva za luk (rezervna) | zyh (zīh) | زه (zih) | 2 svaki. Bili su zapetljani i visili niz kacigu. |
| Koplje / koplje | sl (sel) | ||
| Laso | کمند (kamand) | Po nekim izvorima. | |
| Praćka sa kamenjem | فلاخن (falāxan) | Po nekim izvorima. |
Sasanidsko koplje bilo je zasnovano na partskom kontu dugom 12 ft (3,7 m) koji je imao čečično sečivo nalik maču.[19]
Maske za lice korišćene su najranije od IV veka nove ere.[20]
Konjski oklop prekrivao je torzo (sa ovalnim otvorom za sedište jahača), kao i glavu i vrat. Pošto uzengije još uvek nisu bile izmišljene, jahači su radi svoje stabilnosti oslanjali na sedlo sa dizajnom "četiri roga". Sasanidska konjica se više oslanjala na manevarsku sposobnost u odnosu na svoje partske prethodnike.[21]
Kasniji asvaran je navodno takođe koristio uređaj zvan pandžagan koji je navodno mogao da ispali plotun od pet strela.[22]
Zastava uredi
Svaka asbaranska jedinica imala je Drafš ili heraldički standard. Oni bi često uključivali legendarna stvorenja i životinje. Te životinje su uključivale slonove, konje, medveda, lavove, jelene (ahu); oni su takođe uključivali zoroastrijska mitološka stvorenja kao što su Baškuč i vojska asbarana je takođe imala, Derafš Kaviani kao svoju zastavu.
Neki pripadnici asvarana koji su imali vrhunsku hrabrost, karakter i konjičke veštine dobijali su počasne narukvice, evidentirane u islamskim izvorima kao suvari, a nosilac se zvao musavar.[23]
Elitni Asvaran uredi
Asvaran sardar su bili visoki oficiri koji su bili zaduženi za asvaran, njihov položaj je bio toliko visok u sasansidkom društvu da su odgovarali samo Eran-Spahbedu (vrhovni komandant) i samom šahanšahu. Dobro bi ih čuvala teška konjanica u stilu katafakta. Dužnost post asvaranskog sardara obavljao je član porodice Mihran-Pahlav. Delovi asvaranske jedinice bili su visoko rangirani, uključujući Puštigbanske telohranitelje, super tešku šok-konjicu, koji su bili kraljevski stražari samog šaha. Uticajna asvaranske konjica uglavnom se sastojala od teško oklopljene konjice, uglavnom sastavljene od aristokratije ili čak iz same carske porodice. Među njima je takođe bilo i elitnih zapovednika. Ovi delovi asvaranskih pukova čuvani su kao rezerve.
Nakon pada Sasanidskog carstva uredi
Većina asbarana raspuštena je nakon što je pretrpela poraz i osvajanje tokom muslimanskog osvajanja Persije. Međutim, nekoliko frakcija asbarana, od kojih je svaku vodilo različiti vođa, prešli su na arapsku stranu kako bi sačuvali svoj status i bogatstvo. Ove asbaranske frakcije nastanile su se na raznim mestima na novoosnovanim muslimanskim teritorijama, od kojih svaka postaje poznata po nekoliko imena, od kojih je najpoznatija i najistaknutija frakcija asavira, koja se pod njihovim vođom Sijahom nastanila u novoosnovanom naselju Basra.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Daryaee 2018, str. 303–304.
- ^ Zakeri 1995, str. 57. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFZakeri1995 (help)
- ^ „ASWĀR – Encyclopaedia Iranica”.
- ^ Kedar, Benjamin Z.; Wiesner-Hanks, Merry E. (2015). The Cambridge World History. ISBN 9780521190749.
- ^ Daryaee 2009, str. 45.
- ^ Farrokh, Karamian & Maksymiuk 2018, str. 29 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFFarrokhKaramianMaksymiuk2018 (help)
- ^ Zakeri 1995, str. 59. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFZakeri1995 (help)
- ^ electricpulp.com. „BĀBAK – Encyclopaedia Iranica”.
- ^ Zakeri 1995, str. 66. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFZakeri1995 (help)
- ^ Shapur Shahbazi 1995, str. 57.
- ^ Farrokh, Maksymiuk & Garcia 2018, str. 33.
- ^ Farrokh, Maksymiuk & Garcia 2018, str. 44.
- ^ Pūrdāvūd 1969, str. 37–38
- ^ Bivar, ADH (1972). „Cavalry equipment and tactics on the Euphrates frontier”. Dumbarton Oaks Papers. 26: 271—291. JSTOR 1291323. doi:10.2307/1291323.
- ^ Shahbazi, A. Sh. „ARMY i. Pre-Islamic Iran – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. Pristupljeno 14. 8. 2019.
- ^ Daryaee, Touraj. „BĀBAK – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. Pristupljeno 14. 8. 2019.
- ^ Mackenzie, D. N. (2014). A Concise Pahlavi Dictionary (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 9781136613968.
- ^ Dehkhoda Dictionary
- ^ Farrokh, Maksymiuk & Garcia 2018, str. 32.
- ^ Maksymiuk, Katarzyna; Syvanne, Ilkka (2018). The Military History of the Third Century Iran (na jeziku: engleski). Archeobooks. str. 59. ISBN 978-83-7051-894-3.
- ^ Farrokh, Kaveh; Karamian, Gholamreza; Maksymiuk, Katarzyna (2018). A Synopsis of Sasanian Military Organization and Combat Units (na jeziku: engleski). Publishing House of Siedlce University of Natural Sciences and Humanities. str. 30—31. ISBN 978-83-62447-22-0.
- ^ Farrokh, Kaveh (2012). Sassanian Elite Cavalry AD 224–642 (na jeziku: engleski). Bloomsbury Publishing. str. 34. ISBN 978-1-78200-848-4.
- ^ Zakeri, Mohsen (1995). Sasanid Soldiers in Early Muslim Society: The Origins of 'Ayyārān and Futuwwa (na jeziku: engleski). Otto Harrassowitz Verlag. str. 88—89. ISBN 978-3-447-03652-8.
Literatura uredi
- Mackenzie, D. N. (2014). A Concise Pahlavi Dictionary (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 9781136613968.
- Pūrdāvūd, Ibrāhīm (1969). Zin abzar [زين ابزار] (na jeziku: Persian). str. 37—38. Pristupljeno 14. 8. 2019.
- Farrokh, Kaveh; Maksymiuk, Katarzyna; Garcia, Javier Sanchez (2018). The Siege of Amida (359 CE) (na jeziku: engleski). Archeobooks. str. 33. ISBN 978-83-7051-887-5.
- Farrokh, Kaveh; Karamian, Gholamreza; Maksymiuk, Katarzyna (2018). A Synopsis of Sasanian Mi litary Organization and Combat Units (na jeziku: engleski). Publishing House of Siedlce University of Natural Sciences and Humanities. str. 29. ISBN 978-83-62447-22-0.
- Shapur Shahbazi, A. (1986). „Army i. Pre-Islamic Iran”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 5. London et al. str. 489—499.
- Daryaee, Touraj (2009). Sasanian Persia: The Rise and Fall of an Empire. I.B.Tauris. str. 1—240. ISBN 978-0857716668.
- Jalalipour, Saeid (2014). The Arab Conquest of Persia: The Khūzistān Province before and after the Muslims Triumph (PDF). Sasanika.[mrtva veza]
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Bosworth, C. E. (1987). „ASĀWERA”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 7. str. 706—707.
- Morony, Michael G. Iraq After The Muslim Conquest. Gorgias Press LLC. ISBN 978-1-59333-315-7.
- Zakeri, Mohsen (1995). Sasanid Soldiers in Early Muslim Society: The Origins of 'Ayyārān and Futuwwa. Otto Harrassowitz Verlag. str. 1—391. ISBN 3447036524.
- David Nicolle, Sassanian Armies: The Iranian Empire Early 3rd to mid-7th Centuries AD (Montvert Publishing 1996). ISBN 1-874101-08-6.
- Jane Penrose Rome and Her Enemies
- Daryaee, Touraj (2018). „cavalry, Persian”. Ur.: Nicholson, Oliver. The Oxford Dictionary of Late Antiquity. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866277-8.
- Potts, Daniel; Rezakhani, Khodadad (2018). „armies and military administration, Persian”. Ur.: Nicholson, Oliver. The Oxford Dictionary of Late Antiquity. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866277-8.
- McDonough, Scott (2013). „Military and Society in Sasanian Iran”. Ur.: Campbell, Brian; Tritle, Lawrence A. The Oxford Handbook of Warfare in the Classical World. Oxford University Press. str. 600—620. ISBN 9780195304657. doi:10.1093/oxfordhb/9780195304657.013.0031.
Spoljašnje veze uredi
- https://books.google.com/books?id=aQspOf291_cC&pg=PA3&dq=sassanid+elite+cavalry+Sav%C4%81r%C4%81n
- http://www.iranchamber.com/history/sassanids/sassanian_army.php
- https://books.google.com/books?q=Sav%C4%81r%C4%81n
- https://books.google.com/books?id=qNxLidZpVjgC&pg=PA258&dq=savaran+cavalry#v=onepage&q=savaran%20cavalry&f=false[mrtva veza]