Atanasije Gereski
Atanasije Petrov Gereski (Čerević, 1810 — Novi Sad, 30. mart 1885) bio je srpski trgovac i dobrotvor.
| Atanasije Gereski | |
|---|---|
 Atanasije Petrov Gereski | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1810. |
| Mesto rođenja | Čerević, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 30. mart 1885. (74/75 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad, Austrougarska |
Biografija uredi
Rodio se u Čereviću, u Sremu od roditelja Petra i Marte. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a trgovački zanat u Dunafeldvaru i Beču, gde je u jednoj većoj trgovačkoj radnji proveo šest godina.
Jedno vreme radio je kao trgovac u Trstu, odakle se javio bratu sa molbom za pomoć i nešto novca, koji mu brat nije mogao poslati. Tada mu je pomogao srpski učitelj u Trstu, Dimitrije Vladisavljević, koji ga je odveo jednom tutoru srpske crkve i od koga je dobio, iz rkvenog fonda, šest španskih talira.[1] Atanasije nije bio jedini Srbin koji je na ovaj način dobio pomoć, a tutor mu je tom prilikom rekao: „Ako Vam Bog pomogne, Vi ćete nam taj novac vratiti” i Atanasije je to zaista uradio i crkvi poslao dragocene poklone.[1] Tada se našao na brodu za Carigrad, ali ga je kapetan broda ubeđivao da je najbolje da ode u Rusiju. Tada ga je kapetan besplatno poveo u Odesu, gde je Atanasije proveo pedeset godina. Prvih nekoliko godina radio je u tuđim trgovinskim radnjama, da bi kasnije otvorio sopstvenu radnju kada je stekao dovoljan imetak.
Uživao je veliki ugled i zauzimao značajan položaj u ruskom visokom društvu. Za zasluge u Rusiji odlikovan je sa dve zlatne i jednom srebrnom kolajnom. Svoje prezime Grčki prilagodio je duhu ruskog jezika u Gereski.
U starosti se vratio u Čerević, a odatle je 1880, nakon smrti supruge Jelene Spiridonove, prešao u Novi Sad.[2]
Dobrotvor uredi
Pošto su mu sva deca pomrla Gereski je odlučio da svoj imetak zavešta prosvetnim ustanovama i ustanovama kulture.[3]
Godine 1878. 21.000 ruskih rubalja namenio je za osnivanje đačkog konvikta uz Srpsku pravoslavnu gimnaziju, pod nazivom „Atanaseum Gereski”, tako da se od kamate godišnje moglo pomoći školovanje osmorice siromašnih učenika. Konvikt nije otvoren, ali su đaci iz ovog fonda dobijali stipendije. Imanje je zaveštao 1883. Srpskoj devojačkoj školi u Novom Sadu, a najveći deo Matici srpskoj. Nakon njegove smrti uprava Matice je od 1891. prihode iz „Fonda Atanasije Gereski” koristila za pomoć „zaslužnih i sirotih književnika srpskih”. Prema njegovoj želji fond je u slučaju Matičinog preseljenja ili ukidanja trebalo predati na upravljanje srodnoj instituciji u Novom Sadu ili upravi Srpskih narodno-crkvenih fondova u Sremskim Karlovcima.
Sahranjen je u porti crkve Svetog Save u Čereviću.[2]
