Autoput Banja Luka — Doboj

Auto-put Banja Luka — Doboj nalazi se na severu Bosne i Hercegovine. Predstavlja jednu od glavnih saobraćajnih arterija u severnom delu Republike Srpske. Zvaničan naziv je Auto-put 9. januar prema Danu Republike Srpske. Ukupna dužina auto-puta iznosi 72 km.

Auto-put

Auto-put Banja Luka — Doboj
(Auto-put 9. januar)
Osnovni podaci
Država:  Bosna i Hercegovina
 Republika Srpska
Vrsta: auto-put
Dužina: 72 km
Vreme izgradnje: 2014—2018.
Deonica
Početak: Mahovljani
Kraj: Johovac
Prikaz

Istorija

uredi

Autoput Banja Luka — Doboj povezuje Auto-put Gradiška — Banja Luka E661 sa budućim autoputem Panevropski koridor 5c[1] On je arterija tranzitnog transporta u regionu. Projektovanje i izvođenje radova vrši Integral inženjering.[2] Gradilo ga je oko 300 ljudi direktno, a nekoliko hiljada radnika bilo je indirektno uključeno na auto-putu u brojnim kompanijama zaduženim za njegovu realizaciju. Za izgradnju i finansiranje Vlada Republike Srpske dobila je kredit od evropskih banaka u iznosu od oko 180 miliona evra. Na radovima je učestvovao konzorcijum različitih kompanija, uključujući Integral inženjering, Granit Skoplje i brojne druge firme. Auto-put je izgrađen prema pravilima koje propisuje Evropska unija.

Dana 11. septembra 2016. u prisustvu tadašnjeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i ondašnjeg predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića otvorena je prva deonica auto-puta dužine 36,6 km.[3]

Drugi deo auto-puta dužine 11 km od Mahovljana (ranije izgrađene Mahovljanske petlje) do Drugovića otvoren je u septembru 2017.[4] U okviru ove sekcije izgrađen je i most preko reke Bosne. Time je ostvarena veza za Auto-put Gradiška — Banja Luka. Celi auto-put 9. januar pušten je u promet 2. oktobra 2018. godine, a vrednost investicije koštala je 402 miliona evra.[5]

Mahovljanska petlja

uredi
 
Mahovljanska petlja
 
Auto-put Banja Luka Gradiška

Mahovljanska petlja povezuje Auto-put Gradiška — Banja Luka i Auto-put Banja Luka — Doboj. Dužina saobraćajnica na petlji je 7.360 m, a njena površina u prečniku iznosi 1,5 km. Za njenu izgradnju utrošeno je 30.000 m³ betona, 40.000 tona asfalta, 3.000 tona čelika, 600.000 m³ iskopa i nasipa i 15 km ograda. Petlju je finansirala Vlada Republike Srpske, a za njenu izgradnju utrošeno je 15 miliona evra, odnosno 11,5 miliona evra za samu izgradnju i oko 3,5 miliona evra za dodatne radove na klizištu. Radove su izveli češki konzorcijum OHL ŽS iz Brna i Niskogradnja iz Laktaša.

Izgradnja petlje počela je u martu 2010, trajala je duže od dvije godine a otvorena je sredinom 2012. Mahovljanska petlja svečano je otvorena 15. jula 2012,[6] kada je ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić uručila rješenje o odobrenju za upotrebu petlje direktoru JP Auto-putevi Republike Srpske Dušanu Topiću. Otvorenju su prisustvovali i Milorad Dodik, bivši predsednik Vlade Republike Srpske Aleksandar Džombić, tadašnji ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Nedeljko Čubrilović i drugi ministri Srpske.

Vidi još

uredi

Reference

uredi

Spoljašnje veze

uredi