BM-24

BM-24 je višecevni bacač raketa proizveden u Sovjetskom Savezu. Sposoban je da ispaljuje rakete kalibra 240 mm iz 12 lansirnih cevi. Različite verzije sistema BM-24 monitrane su na 6x6 šasiju kamiona ZIL-151 i AT-S artiljerijskom traktoru, od koga je kasnije stvoren model BM-24T. Sa proizvodnjom je započeto u jednoj fabrici automobila 1947. godine u Moskvi.

BM-24
Borbeno vozilo 8U31 u tehničkom muzeju AD "AVTOVAZ" u Toljatiju.
Klasifikacija	višecevni bacač raketa
Šasija	ZIS-151
Istorija
Zemlja razvoja	SSSR
Period proizvodnje	od 1951
Period upotrebe	od 1951
Broj proizvedenih jedinica	više od 700 komada
Dimenzije
Težina bez municije i proračuna	7140 kg
Težina u borbenom položaju	8910 kg
Dužina u marševom položaju	6930 mm
Širina u marševom položaju	2320 mm
Visina u marševom položaju	2800 mm
Klirens	260 mm
Naoružanje
Kalibar	240,9 mm
Broj cevi	12
Maksimalni domet paljbe	17 500 m
Maksimalni ugao gađanja	50 °
Nišanski uređaj	51-OP-211
Posada	8 ljudi
Prelazak sistema iz marševog u borbni položaj	1,5—2 min
Trajanje plotuna	6—8 s
Pogon
Tip motora	karburatorski
Snaga motora	95 KS
Maksimalna brzina na autoputu	do 60 km/č
Doseg vozila	600 km
Vrsta pogonskog sistema	na točkovima 6×6

Istorija razvoja

BM-24 je razvijen od strane GSKB Ministarstva odbrane radi serijske proizvodnje pod rukovodstvom V. P. Barmina. Prva ispitivanja su dovela do stvaranja eksperimentalnog modela M-31A (kasnije M24) koja su bila sprovedena tokom leta 1950. godine. da bi 22. marta 1951. godine ukazom Saveta Ministara Sovjetskog Saveza №875-441ss bio uveden u naoružanje Sovjetske vojske.

Opis sistema

Osnovni zadaci borbenog sistema BM-24 bili su suzbijanje i uništavanje protivničkih punktova, žive sile, utvrđenja, artiljerijskih i minobacačkih baterija. U organizacionom smislu ulazio je u sastav brigadne artiljerije u okviru korpusa. U svakom korpusu se nalazilo po 54 borbena sistema BM-24.

BM-24 bio je razvijen na bazi teretnog vozila ZIS-151, na koji se postavljao artiljerijski deo sistema(lansirni uređaj). Sastavni elementi ovog sistema su:

1. 12 držača lansirnih cevi
2. Kućišta raketa
3. Rotirajućeg rama
4. Kasete
5. Mehanizma za balansiranje
6. Elektronske opreme
7. Nišana
8. Mehanizma za vertikalno usmeravanje
9. Mehanizma za horizontalno usmeravanje

Tokom ispaljivanja raketa one se usmeravaju pomoću lansirnih cevi koje su fiksirane za ostatak konstrukcije. Metalna konstrukcija(kućište raketa) koja se nalazi na vrhu predstavlja spoj metalnih elemenata koji je zavaren, čime je stvorena prostrana konstrukcija, i čime su sprečeni ljuljanje i oscilacije konstrukcije tokom lansiranja projektila. Radi bolje pokretljivosti, poseduje okretni ram, koji je smešten na oscilirajući deo.

Borbeni sistem BM-24 na poziciji. Podešavanje punjenja prilikom dejstva.

Uzdužnom delu nosača motora po površini šasije vozila fiksirano je postolje na čijem rotirajućem delu je smešteno kućište u kome se nalaze rakete. Mehanizam za podizanje pomoću uređaja u obliku šrafa omogućava vertikalno podizanje radi usmeravanja raketa pod uglom od +10° do +50° i u horizontalnom sektoru ±70° pri čemu se horizontalni ugao navođenja može kretati na više od ±25° a vertikalno u cilju zaštite sektora u rasponu od 0 do + 50°.

Kako bi se smanjilo naprezanje prilikom rukovanja mehanizmom za navođenja raketa, rotirajući deo je opremljen balansirajućim mehanizmom koji ga gura. Horizontalno navođenje momogućeno je putem pužnog mehanizma koji omogućava rotiranje u horizontalnom seru. Paljenje barutanog punjenja u raketnom projektilu omogućava kontakt- svećice koja prima struju iz akumulatora borbenog vozila. Strujni imnpuls kojim se vrši napajanje može se aktivirati iz kabine vozila, a takođe se može aktivirati i sa rastojanja iz nekog skloništa, koje može biti na udaljenosti od 80 m od vozila. Kabina je u potpunosti pokrivena kako bi zaštitila posadu od spoljnih uticaja i izduvnih gasova vozila i raketa prilikom njihovog lansiranja. Kako pi se pružila stabilnost sistemu tokom paljbe, i kako bi se omogućilo rasterećenje zadnjeg dela, na prednjem i zadnjem kraju vozila bili su postavljeni stabilizatori za podizanje vozila.

Oružje

Model na gusenicama BM-24T

Kvalitet ovog oružja zasniva se pre svega, na mlaznom motoru koji koriste njegove rakete. Pored fugasne bojeve glave, po nomenklaturi oružja za sistem BM-24 koriste se rakete sa hemijskim bojevim glavama. Površina koju prekriva kada ispali jedan plotun može iznisiti i nekoliko hektara.

Tablica TTH municije, koju koristi BM-24
Oznaka	Indeks	Dužina projektila, mm	Masa projektila, kg	Masa bojeve glave, kg	Masa vis. eksploziv., kg	Masa baruta u motoru, kg	Vreme rada motora, s	Maksimalna daljina, m	br. rotacija u, min
Fugasna bojeva glava
M-24F	53-F-961	1124	112,25	60,8	27,4	16,2	0,5..1	6 575	7 000
M-24FUD	53-F-961U	1245	109,0	46,5	18,4	23,96	0,9..2,2	10 600	9 500
MD-24F	3F1	1684	155,0	48,4	19,8	44,3	2,3..4,9	17 500	15 000
Hemijska bojeva glava
MS-24	3H1	1240	109,0	44,3	8,0	16,2	0,5..1,0	6 500	7 000
MS-24UD		1240	109,0			44,3	2,3..4,9	16 000	15 000

Municija

Kalibar: 240 mm Težina:112,5kg Težina bojeve glave:46,9 kg Domet: 11 km

Modifikacii

• BM-24 (8U31) — baziran na šasiji ZIS-151
• BM-24M (2B3) — modernizovana verzija na šasiji ZIL-157.

Modeli razvijeni po uzoru na njega

• BM-24T — modifikacija na bazi guseničnog traktora AT-S
• BM-24P — opitna modifikacija na bazi borbenog transportera BTR-50
• BMD-24B — projekat borbenog vozila s mogućnošću korišćenja kako starih raketa M-24, tako i novih MD-24F i MB-24. A razvijeni su na bazi traktorskih vozila GT-L, AT-S, a objekt 408 na osnoveu AT-T i teretnjaka ZIS-375.

Korisnici

Mapa korisnika BM-24 koji su opbeleženi palavom, dok su bivši obeleženi crvenom

Trenutni korisnici

• SSSR
• Alžir -30 BM-24, prema podacima iz 2012 godine.
• Angola – nepoznata količina BM-24, prema podacima iz 2012 godine
• Istočna Nemačka – 72 sistema BM-24, isporučeno je iz Sovjetskog Saveza u periodu od 1963. do 1964. godine.
• Egipat — 48 BM-24 na čuvanju, prema podacima iz 2012. godine.
• Izrael — 36 BM-24, prema podacima iz 2012. godine.
• Severna Koreja — 200 jedinica BM-24, isporučeno je iz Sovjetskog Saveza u periodu od 1956. do 1959. godine.
• Kuba - 20 jedinica BM-24, isporučeno je iz Sovjetskog Saveza u periodu od 1961. do 1962. godine.
• Mozambik količina i status nepoznati.
• Poljska - 50 jedinica BM-24, isporučeno je iz Sovjetskog Saveza u periodu od 1961. do 1965. godine.
• Sirija - 300 jedinica BM-24, isporučeno je iz Sovjetskog Saveza u periodu od 1967. do 1969.
• Somalija količina i status nepoznati.

Vidi još

• Kaćuša
• BM-14
• BM-21 Grad

Literatura

• 1. Širokorad. Otečestvennыe minometы i reaktivnaя artilleriя 04
• 2. Boevaя mašina BM-24 (rus.). Raketnaя tehnika. Provereno 19 dekabrя 2011. Arhivirovano iz pervoistočnika 6 sentяbrя 2012.
• 3. Boevaя mašina BM-24 (Indeks 8U31). Rukovodstvo službы. str. 3—6
• 4.↑ Эnciklopediя XXI vek. Oružie i tehnologii Rossii. Častь 18. Himičeskie boepripasы. Gruppa 13. Boepripasы, boevыe časti raket i vzrыvčatыe veщestva. Klass 1320. Boepripasы i artilleriйskie vыstrelы kalibrom svыše 125-mm. Golovnaя častь 240-mm reaktivnogo himičeskogo snarяda. — M.: Izdatelьskiй dom «Oružie i tehnologii» — T. Tom 12. — S. 444. — 848 s. 2006. ISBN 978-5-93799-023-5.
• 5.↑ Fedorov L. A. Glava 8. Zakat himičeskoй voйnы. Tipы himičeskih boepripasov, kotorыe imelisь u Sovetskoй Armii k 1987 g. // Himičeskoe vooruženie — voйna s sobstvennыm narodom (tragičeskiй rossiйskiй opыt) v trёh tomah. — M.: Lesnaя strana, — T. 1. Dolgiй putь k himičeskoй voйne. — S. 307. — 848 s. 2009. ISBN 978-5-91505-013-5.
• 6.↑ https://web.archive.org/web/20160429174451/http://rbase.new-factoria.ru/gallery/predeskiznaya-prorabotka-boevoy-mashiny-bmd-24b/
• 7.↑ The Military Balance 2012. — P. 316.
• 8.↑ The Military Balance 2012. — P. 421.
• 9.Stockholm Internation Peace Research Institute — Arms Transfers Database
• 10.↑ The Military Balance 2012. — P. 320.
• 11.↑ The Military Balance 2012. — P. 329.