Bad Ausze
Bad Ausze (nem. Bad Aussee) je grad u austrijskoj državi Štajerskoj, u okrugu Lizen smešten na ušću tri izvora koji prave reku Traun u regionu Auszerland. Bad Auszi je ekonomsko i kulturno središte štajerskog dela Salckamerguta. Sa 4.862 stanovnika,[1] grad je geografska sredina Austrije, koja je simbolizovana kamenim spomenikom u centru grada.[2]
| Bad Ausze nem. Bad Aussee | |
|---|---|
 Mercedesov most | |
 | |
| Administrativni podaci | |
| Država | Austrija |
| Savezna država | Štajerska |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2019. | 4.862 |
| — gustina | 59,27 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 47° 21′ 49″ S; 13° 27′ 57″ I / 47.3636° S; 13.4658° I |
| Vremenska zona | UTC+1, leti UTC+2 |
| Aps. visina | 659 m |
| Površina | 82,03 km2 |
  Bad Ausze Bad Ausze na karti Austrije | |
| Poštanski broj | 8990 |
| Pozivni broj | 03622 |
| Registarska oznaka | LI |
| Veb-sajt | |
| www.badaussee.at | |
Zajedno s ostalim alpskim gradovima Bad Auszi je angažovan u Udruženju alpskog grada godine radi implementacije Alpske konvencije za postizanje održivog razvoja u alpskom luku. Bad Auszi je proglašen „Alpskim gradom godine” 2010. godine.[3]
Istorija
uredi
U obližnjoj pećini Salzofen otkriveni su praistorijski artefakti. Grad je počeo cvetati u srednjem veku, kada su rudnici soli započeli sa radom u kasnom trinaestom veku. Bad Auszi proglašen je trgovačkim gradom 1295. godine. Romanička i kasnogotska crkva St. Pola Štadfarkihe (župna crkva) datira iz trinaestog veka i sadrži gotsku Madonu iz 1420. godine. Kuća sakramenta datira iz 1523. Špitalkihe (bolnička crkva) na Trgu Meranplac podignut je pre 1395. godine i sadrži dve gotske oltarne slike s pokretnim krilima iz petnaestog veka i freske.[4]
Ostale važne istorijske zgrade su Kamerhof, koji je izgrađen pre 1200. godine. Do 1926. godine u njemu je bila smeštena uprava soli za region. Šarmantne kuće koje potiču iz petnaestog veka okružuju Kurpark i skladno središte grada.[5] Bad Auszi je rodno mesto Ane Plohl, kćer poštara koja je postala supruga nadvojvode Johana Austrijskog, čiji se ekonomski, kulturni i obrazovni uticaj na Štajersku i Salckamergut, i koga narod i danas pamti. U središtu Kurparka u Bad Ausziju nalazi se statua voljenog nadvojvode.[6]
Grad je izgrađen i oko industrije soli.
Turizam
uredi
Danas je glavni fokus grada na kulturi i turizmu. Bad Auszi ima sjajan regionalni muzej, Kamerhofmuseum [7], koji ima eksponate o lokalnoj tradiciji i običajima, trgovini soli i kolekciju fosila koji su pronađeni u regionu. U centru grada se nalazi i spa centar, Vital Bad Auszi [8], koji nudi lekovite kupke sa slanom vodom i terapiju Knejp Kjur, koju je izumio nemački sveštenik Sebastian Knejp.[9] Ova terapija kombinuje lečenje hladnom vodom, dijetu i vežbanje na otvorenom. Grad takođe sponzoriše muzički festival koji se organizuje u proleće svake godine i traje nekoliko nedelja, pod nazivom Auszer Džezfruhling.[10]
Postoje dve skijaške regije dostupne iz Bad Auszija: Loser[11] i Tauplic.[12] Skijaški region Loser ima neverovatan pogled na glečer Dašten i nedavno je modernizovan. U skijaškom regionu Tauplic možete da idete i na kros kantri skijanje ili noćno sankanje.
Jezera
urediU blizini Bad Auszea nalazi se pet jezera.
Jezero Altauszerze (Altausseer See) je živopisno jezero koje se nalazi u podnožju planine Loser. Postoji uređena pešačka staza koja okružuje jezero, a selo Altausze počiva na njenim obalama.[13]
Jezero Zomersbergerze (Sommersbergersee) je manje jezero koje nije toliko duboko kao ostala vodena područja u regionu i kao takvo je pogodno za kupanje mnogo ranijeg datuma tokom godine od ostalih.[14]
Jezero Grundze (Grundlsee), koje se ponekad naziva i das Štajersko more, je najveće jezero u državi Štajerskoja. U Grundlzeu možete unajmiti električni čamac na sat, a oko njega su raspoređene javne plaže. Grundlze se napaja sa dva manja jezera, Toplitze i Kamerze.[15]
Toplitze, (Toplitzsee) gde su nacisti i testirali oružje i navodno bacili falsifikovanu valutu, izvor je mnogih lokalnih znanja u regionu. Jedinstven je po tome što ima dva sloja vode, gornji koji je sastavljen od slatke vode i jedan ispod njega od slane vode.[16]
Kamarze (Kammersee) je označen kao izvor reke Traun i do njega se zapravo može doći samo brodom iz Toplitzea. Malo preduzeće nudi ture do Kamerzea u takozvanom Plätten, brodovima ravnog dna jedinstvenim za ovaaj region, koji su se nekada koristili u trgovini soli. Za vreme vladavine Marije Terezije, osuđenici su isklesali otvor u kamenu koji je razdvajao Kamerze od Toplitzea kako bi pomogli u transportu drva.[17]
Kultura i tradicija
uredi
Karneval
urediNajveći godišnji događaj u Bad Auszeu je karneval (Fasching)[18], koji se događa na Mardi Gras (masni ili pokladni utorak), kada se „Flinserln” oblači u kostime okićene draguljima i paradira kroz grad kako bi najavio dolazak proleća. Deca recituju stare rime Flinserlnu koji ih nagrađujese orasima ili slatkišima. Flinserlna prati Zaharin, koji drži gledaoce pod kontrolom mašući svinjskim bešikama na krajevima štapova i povremeno ih čvrknuvši po glavi. Proslavu zaokružuje „Žene sa bubnjevima” (Trommelweiber). Tromelvejber su grupa muškaraca obučenih u spavaćice koje idu iz gostionice u gostionicu lupajući po bubnjevima, loncima i tavama i uživaju u besplatnoj hrani i pivu.[19][20] Prema priči, tradicija Tromelvejbera bila je pokrenuta u 20. veku kao način da muškarci koji su posećivali u pabove šale se svojim ženama. U to vreme ženama nije bilo dopušteno da posećuju takve ustanove i često su pribegavale udaranju po loncima i tavama izvan prostorija kako bi njihovi muževi izašli, došli kući i otreznili. Gostionice, pabove i restoranei često posećuju tokom Heilige Drei Faschingstage (tri sveta dana karnevala) kostimirani mangupi poznati kao Maschgera.[21]
Festival narcisa
uredi
Drugi veliki godišnji događaj u Bad Auszeu je „Festival narcisa” (Narzissenfest). Svakog proleća, poslednjeg vikenda u maju, učesnici grade ogromne cvetne skulpture napravljene od cvetova narcisa i paradiraju kroz grad uz pratnju regionalne narodne muzike. Neke od ovih cvetnih kasnije su izložene duž obala Grundlzea ili Altauserzea, naizmenično od jedne do druge godine.[22] Festival narcis godišnje privlači oko 25 000 posetilaca.[23]
Glöckler i Berigeln
urediJoš jedan lokalni običaj odvija se 5. januara. Tokom dana, deca zvana Glöckler, odlaze od vrata do vrata sa malim zvončićima i vrećama i dobijaju Faschingskrapfen (krofne), pomonarandže, čokoladu ili orahe. Uveče je red na odrasle. Oni izlaze na ulice obučeni kao Berigeln, u neuglednoj tradicionalnoj haljini, lica prekrivenih crnom platnenom maskom. Sa sobom nose velika kravlja zvona, s kojima najavljuju svoj dolazak onima koji otvaraju svoje domove Berigelnu. Jednom kada Berigeln uđe u dom, oni se suzdrže od govora kako bi prikrili svoj identitet. Obično domaćin pokušava da pogodi njihov identitet, dok ih gosti domaćim šnapsom, pivom, krofnama i drugom hranom.[24]
| Bad Ausze | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Klimatogram | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Traht
urediBad Ausze je jedinstven u Austriji jer stanovnici svakodnevno nose traht (Tracht) odnosno tradicionalnu nošnju. Za žene kosim se sastoji od haljine dirndl (Dirndl) sa uskim gornjnjim delom i punom suknjom. Mnoge žene odlučuju da nose Ausseerdirndl koji ima zeleni bodi, suknju ružičaste boje i ljubičastu kecelju.[25]
Reference
uredi- ^ „Klassifikationen”. statistik.at. Pristupljeno 28. 5. 2020.
- ^ „About the Region”. villaliechtenstein.estate. Arhivirano iz originala 10. 08. 2020. g. Pristupljeno 28. 5. 2020.
- ^ „Bad Aussee is the Alpine City of the Year 2010”. irealp.it. Arhivirano iz originala 01. 11. 2020. g. Pristupljeno 28. 5. 2020.
- ^ „Bad Aussee”. euroguides.uk. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Bad Aussee”. relaxos.eu. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Steiermark, Austria”. vymaps.com. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Kammerhofmuseum Bad Aussee”. steirischemuseen.at. Pristupljeno 28. 5. 2020.
- ^ „Narzissen VITAL RESORT”. vitalresort.at. Pristupljeno 28. 5. 2020.
- ^ „Bad Aussee”. aeiou.at. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Ausseer Jazz Frühling”. ausseerjazz.at. Arhivirano iz originala 08. 08. 2020. g. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Ausseerland - Salzkammergut: Wandern am Loser in Altaussee”. loser.at. Pristupljeno 28. 5. 2020.
- ^ „Spazieren, Wandern & Klettern auf der Tauplitzalm”. dietauplitz.com. Pristupljeno 28. 5. 2020.
- ^ „Lake Altaussee”. salzkammergut.at. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Spa town in Austria Bad Aussee”. travelshelper.com. Arhivirano iz originala 19. 09. 2020. g. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Grundlsee, Styria, Austria”. lakelubbers.com. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Altausee Salt Mines Map and Guide”. mappingeurope.com. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Bad Aussee: A Cultural And Traditional Town In Austria”. austriahotelstay.com. Arhivirano iz originala 26. 08. 2020. g. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Carneval season in the Salzkammergut”. im-salzkammergut.at. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ Bousfield, Jonathan; Humphreys, Rob (2001). The Rough Guide to Austria. Rough Guides. str. 451. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Traditions In The Salzkammergut”. seevilla.at. Arhivirano iz originala 09. 08. 2020. g. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Fasching im Ausseerland – Die Heiligen Drei Faschingstage”. besserlaengerleben.at. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „The history of the festival”. narzissenfest.at. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Bad Aussee”. alpenstaedte.org. Arhivirano iz originala 24. 08. 2020. g. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „Bad Aussee - Culture and Traditions - Glöckler Und Berigeln”. liquisearch.com. Pristupljeno 29. 5. 2020.
- ^ „The Salzkammergut”. gosauapartment.com. Arhivirano iz originala 26. 09. 2020. g. Pristupljeno 29. 5. 2020.
Literatura
uredi- Pollner, M. Das Salz-Kammergut, 1993.
- Bad AUSSEE. Kapitel in: Andreas Lippert (Hrsg.): Reclams Archäologieführer Österreich und Südtirol. Philipp Reclam jun., Stuttgart 1985, ISBN 3-15-010333-9.
- Stephen Sokoloff: „Goldene Wege“, Kultur- und Naturschätze im Inneren und Steirischen Salzkammergut, Verlag Neumedia, 2008.
- Migros-Genossenschafts-Bund (Hrsg.): Feste im Alpenraum. Migros-Presse, Zürich, 1997. ISBN 3-9521210-0-2, S. 103.
