Balista

древно ракетно оружје

Balista (lat. ballista od grč. βαλλιστης= bacati) je antička ratna sprava, bacač kamenja (teškog do 50 kg), okovanih balvana, buradi sa zapaljivom smolom i slično lučnom ubacnom putanjom.[2][3] Upotrebljavao se kod napada ili opsade na kopnu i moru. Sastojao se od metalnog luka s tetivom, načinjenom od elastičnih svežnjeva žila ili životinjskih creva na drvenom postolju. Domet mu je bio do 400 m. Vodilica projektila bila je postavljena pod stalnim nagibnim uglom od 45°, te se ispravljanje gađanja izvodilo pomicanjem sprave ili promenom mase kamena. Kadšto se balista izvodio s dodatkom drvenog ili metalnoga luka, dok se laki prenosni balista zvao škorpion.[4]

Balista
Balista koji je koristio projektile od 26 kilograma. Najveći balista je imao projektil od 78 kilograma, a možda i više.[1]
Laki prenosni balista zvao se škorpion.
Vrhovi strela koje su se koristile za balistu.
Balista koji je izbacivao kamene kugle.

Po konstrukciji poznat je još Asircima. Rimljani su ga preuzeli od Grka. Grčka verzija je u osnovi veliki samostrel pričvršćen na postolje. Rimska balista je imala ojačanje u vidu dve upredene debele strune uvrnutih konopaca. Kroz njih su provučene dve odvojene ručke spojene žicom na krajevima koja je davala impuls projektilu.[5]

U srednjem veku bile su u upotrebi do pronalaska vatrenog oružja, uglavnom jednake konstrukcije kao i u starom veku.

Katapult

uredi

Katapult (njem. katapult < lat. catapulta < grč. ϰαταπέλτης: bacalo, bacač), u vojnoj tehnici, je naziv kojim su stari Grci tokom antike označavali sve svoje ratne bacačke sprave koje su se upotrebljavale na kopnu i na brodovima. Preuzeli su ga Rimljani, ali su oni od 1. veka p. n. e. počeli da razlikuju bacač kamenja, odnosno spravu koja je izbacivala projektil u luku – balista, od bacača za strele, odnosno sprave koja je izbacivala projektile, katapult. U 3. veku pojavio se novi, delotvorniji bacač kamenja – onager, te se pojmom balista počeo da označava bacač strela. Ipak, obe su se sprave i dalje generalno nazivale katapultima. Katapult su poznavali i drugi stari narodi, a upotrebljavali su ga i u srednjem veku.[6]

Katapult je oružje koji služi za opsadu. Naziv je za ratnu mašinu za izbacivanje projektila na veliku udaljenost. Reč „katapult” ima poreklo u grčkom jeziku i prvotno je značenje bilo da je to mašina koja izbacuje strele, dok je balista bio naziv za mašinu koja izbacuje kamenje. Tokom vremena ta su dva naziva zamenila značenje. Katapult se obično sastavljao od drva na mestu gde se i koristio, te ga vojska nije morala vući sa sobom. Danas je katapult uređaj za katapultiranje (izbacivanje) vazduhoplova (na nosačima vazduhoplova) ili projektila u vazduh.[7]

Istorija

uredi

Prvi su se katapulti pojavili u staroj Grčkoj oko 400. godine p. n. e. Među izumitelje se ubraja Dionizije Sirakuški i Onomarh. Aleksandar Veliki ih je koristio i kao podršku trupama na bojištu. Katapulti su još više došli u upotrebu tokom rimskih osvajanja i srednjeg veka. Izum baruta u 14. veku je potpuno izbacio katapult iz upotrebe. Tokom srednjeg veka katapulti su se koristili i kao prva biološka oružja. Njima su se na neprijatelja izbacivali leševi stoke ili leševi ljudi umrlih od kuge. Zadnja zabeležena upotreba katapulta kao oružje bila je tokom Prvog svetskog rata, kada su ga vojnici koristili za izbacivanje granata prema neprijatelju.

Počevši od izmena običnog luka, bila su smišljana sve delotvornija oružja, pogotovo ona temeljena na uvijanju ili torziji (snaga spleta zasukanih konapa).[8]

Antika

uredi

Rekonstrukcije nekih od antičkih oružja omogućile su da se procene granice njihove efikasnosti. Zaključeno je da je krajnje efikasan domet katapulta bio oko 350 metara. Napredak je bio relativno brz tokom nekih 150 godina od početka 4. veka p. n. e. (koliko je poznato, artiljerija je u opsadi prvi put korišćena kod Motoje, 397. p. n. e.), a poboljšanja se opažaju sve do 1. veka.[9] Jedan Filonov tekst pomaže da se objasne delovi tog razvoja. Filon Aleksandrijski kaže da su inženjerska istraživanja plaćali Ptolemejidi u Egiptu i ukazuje na narav tih istraživanja:


Dobar primer je antički torzijski katapult. Razvoj oružja nije novost u antici i postojalo je nešto nalik tehničkoj utrci u naoružanju između zanatlija i njihovih pokrovitelja da se izgradi najveći brod na vesla. Filip II Makedonski i grčki kraljevi u Sirakuzi, Rodosu i drugdje, su podupirali programe razvoja i poboljšanja katapulta i raznih drugih balističkih naprava. U Aleksandriji su sprovođena istančana inženjerska istraživanja u obliku sistemskih testiranja, koja je sponzorisao vladar, a s ciljem otkrivanja činilaca (varijabli) koje imaju učinka na rad katapulta i izgradnje najefikasnijeg katapulta.

Uglavnom, čini se da su istraživanja bila zasnovana na iskustvu. Verovatno su ih sprovodili naučnici-inženjeri, ali bez primene bilo kakve naučne teorije ili korišćenja teorijskih znanja. Nakon decenija strpljivih napora i beleženja naučnici-inženjeri u Aleksandriji su došli do praktične i matematički tačne „jednačine katapulta”, koja je sadržavala treći koren i davala najpovoljnije mere za bilo koju balističku mašinu i njen projektil. Pomoću te jednačine je Arhimed navodno izgradio najveći katapult za izbacivanje kamena. Međutim jednačina je bila naprosto iskustveno pravilo izraženo matematički. Razvoj katapulta je bio rezultat inženjerskog istraživanja, pre nego primenjene nauke.

Reference

uredi
  1. ^ Illmensee, K.; Stevens, L. C. (mart 1979). „Teratomas and chimeras”. Scientific American. 240 (3): 120—128. Bibcode:1979SciAm.240d.120I. PMID 451528. doi:10.1038/scientificamerican0479-120. 
  2. ^ Liddell, Henry George; Scott, Robert (1901). „Ballistra”. A Greek-English Lexicon — preko Perseus Tufts. 
  3. ^ Liddell, Henry George; Scott, Robert (1901). „Ballo”. A Greek-English Lexicon — preko Perseus Tufts. 
  4. ^ Warry, John (1995). Warfare in the Classical World: War and the Ancient Civilisations of Greece and Rome. London, United Kingdom: Salamander Books Ltd. str. 178. ISBN 0-8061-2794-5. 
  5. ^ balista, [1], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.
  6. ^ katapult, [2], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.
  7. ^ Proleksis enciklopedija (pristupljeno 28.6.2013)
  8. ^ G.E.R. Lloyd: "Greek Science After Aristotle", W.W.Norton, New York, 1973.
  9. ^ James, P. i N. Thorpe: "Drevni izumi", Mozaik knjiga, Zagreb, 2007.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Spoljašnje slike
  Reenactor with manuballista, Retrieved 6 February 2008
  Trigger of the polybolos, retrieved 6 February 2008
  Side elevation of the polybolos, retrieved 6 February 2008
  From above with magazin removed, retrieved 6 February 2008
  Another view of the trigger, retrieved 6 February 2008