Bankarski skandal u Moldaviji

U 2014. godini, milijarda dolara je nestala iz tri moldavske banke: Banca de Economii, Unibank i Banca Socială. Bankarska prevara u Moldaviji bila je koordinisana akcija u kojem su sve tri banke radile zajedno kako bi izvukle što više kreditnog finansiranja od banaka bez ikakvog očiglednog poslovnog obrazloženja. Ilan Šor, moldavski biznismen, „osmislio” je prevaru. Šor je bio predsednik odbora Banca de Economii do 28. novembra 2014. godine.

Sedište moldavske banke Banca de Economii, korišćena za pranje novca

Sredstva u vrednosti od milijardu dolara prebačena su na lažne kompanije iz Ujedinjenog Kraljevstva i Hong Konga koje su korišćene za prikrivanje stvarnih vlasnika imovine, zatim deponovane na bankovne račune Letonije pod imenima raznih stranaca.

Ukupan gubitak od šeme bio je ekvivalentan 12% BDP-a Moldavije.

Zamenik direktora Moldavske službe za informisanje i bezbednost Vadim Vrabije je tokom saslušanja o prevari banke izjavio da je predsednik Nikolae Timofti od 2013. znao za pljačku Banca de Economii, Banca Socială i Unibank .

Primenjena je šema zaduživanja na karusel, krediti u jednoj banci su otplaćivani kreditima druge. Ogromna ekspanzija bankarskog kreditiranja finansirana je velikim pozajmicama od ruskih kompanija.

Pre 2012

Oleg Reidman

U periodu 2007–2009, Banca de Economii je proširila svoje kreditne aktivnosti, pri čemu značajan broj kredita koji su tada dati nisu bili vraćeni kasnije u 2011.Teren za sve akcije, šeme pranja novca, za pljačku milijardi kroz loše kredite, pripremljen je godine. 2005. od komuniste Olega Reidmana, ekonomskog savetnika bivšeg predsednika Voronjina. Reidman je taj koji je u tom periodu nezvanično vodio Banca de Economii i promovisao je neke zakone koji su oslabili bankarski sistem. Sve nezakonitosti Banca de Economii počinjene su uz direktan doprinos Narodne banke Moldavije (MNB).

Avgust 2012 – Novembar 2014

Ilan Šor

U avgustu 2012, vlasništvo nad Unibank-om je preneto na nominovane, kao i političke ličnosti i pojedince bliske Ilanu Šoru. Ilan Šor je 2013. godine kupio u vlasništvo Banca de Economii.

U junu 2012, da bi olakšale povećanje kreditiranja moldavskih subjekata, iskorišćen je i novac Državnog zdravstvenog osiguranja, na čijem je čelu Mirčea Buga, oko 140 miliona MDL(Moldavskih leja) na račune Unibanke. Državno zdravstveno osiguranje nije bilo u mogućnosti da povuče depozite od 115 miliona MDL iz Unibanke do januara 2015. To je kasnije izazvalo dug od 102 miliona MDL prema bolnicama i akutnu nestašicu lekova u zimu 2014–2015.

Banke su masovno proširile svoje kreditiranje, daleko više nego što su njihove kapitalne rezerve trebalo da dozvole. 2012, prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, normativni kapital Banca de Economii je smanjen deset puta, dok je učešće kredita u kašnjenju povećano za oko milijardu leja. Tržišna vrednost njenih akcija se prepolovila sa 30 na 14 leja godišnje.

Novembar 2014

Uoči izbora 2014. godine, između 24. i 26. novembra je iz banaka Banca de Economii, Banca Socială i Unibank uzeto je po prvim proračunima preko 750 miliona dolara. Zapisi o mnogim transakcijama su izbrisani sa kompjutera banaka a kombi koji je prevozio 12 džakova bankovnih podataka je ukraden i spaljen. Banke su bakrotirale, i stavljene su pod posebnu upravu Narodne banke Moldavije. Međutim 27. novembra vlada Moldavije na čelu sa premijerom Jurijem Leankom je tajno odlučila da spase banke sa 870 miliona dolara hitnih zajmova iz državnih rezervi. Ovo je stvorilo deficit u javnim finansijama Moldavije koji je ekvivalentan osmini BDP-a zemlje. Prema kasnijim istraživanjima gubitak je prešao milijardu dolara. Ilan Šor je optužen za korupciju i stavljen u kućni pritvor.

Logo američke kompanije Krol

Krolov izveštaj

U januaru 2015. godine Narodna banka Moldavije je angažovala američku istraživačku kuću Krol da sprovede istragu prevare poznate kao Projekat Tenor.

Izveštaj dokumentuje kako su kompanije povezane sa Šorom postepeno preuzele kontrolu nad tri banke, a zatim navodno izdavale ogromne kredite povezanim kompanijama. Zaključeno je da su tri banke između 24. i 26. novembra prebacile najmanje 13,5 milijardi leja na pet moldavskih kompanija povezanih sa grupom Šor, koju kontroliše Ilan Šor.

Iako poverljiv, Krol izveštaj Projekat Tenor, procurio je u javnost od strane Andrijana Kandua, predsednika parlamenta Moldavije, u maju 2015. godine.

Kompanija Krol objavila je svoj drugi izveštaj moldavskoj vladi 22. marta 2018. I ostala je u tajnosti više od godinu dana. Vlada Demokratske stranke (PDM) nije bila voljna da podeli drugi izveštaj zbog toga ko je umešan u prevaru. Ali nakon što je PDM svrgnut u korist koalicione vlade, parlamentarna komisija odlučila je da objavi inkriminišući dokument.

Izveštaj Krol-2 od 154 stranice objavljen je 4. jula 2019. U njemu je opisan proces prevare bankarskog sistema, kao i kompanija koje su uključene i neke od njihovih predstavnika. Iako su detalji poput imena određenih kompanija i konkretnih ljudi umešanih u bankovnu prevaru često izostavljani, on je sadržao spisak 77 kompanija Šor grupe i kredite koje su dobijali od glavne tri moldavske banke umešane u krađu.

Vladimir Plahotnjuk

Iako je Ilan Šor već bio umešan u krađu, novi podaci otkrivaju da je bivši lider Demokratske partije (PDM), oligarh Vladimir Plahotnjuk, takođe umešan u bankovnu šemu, kao i bivši premijer Moldavije Vlad Filat.

Najveći deo novca od kredita je potom preusmeren na račune u inostranstvu i pran preko banaka u nizu drugih zemalja. Većina (oko 2,6 milijardi prema Krolu) otišla je preko letonskih banaka. Činilo se da su ovi računi otvoreni u tu svrhu – nisu evidentirali nikakve druge transakcije. Ostala sredstva su prebačena u banke u Rusiji i drugim jurisdikcijama u inostranstvu, dok su neki iznosi prošli kroz koordinirani proces pranja novca u Moldaviji, a zatim nestali na nekoliko različitih bankovnih računa.

U međuvremenu, manji deo (otprilike 220 miliona dolara) ostao je u Moldaviji i korišćen je za otplatu kredita od banaka i drugih bankarskih institucija, za otplatu dodatnih dugova ili je pomešan sa drugim sredstvima kako bi se onemogućilo praćenje novca.

Protesti protiv vlade u septembru 2015.

Demonstracije u Kišinjevu

U septembru 2015. godine izbili su masovni protesti protiv vlasti zbog sveopšteg siromaštva. U Kišinjevu je na ulice izašlo oko 100000 demonstranata (u zemlji sa oko 3,5 miliona stanovnika). Radnici, državni službenici, studenti i penzioneri protestvovali su zbog povećanja cena i tarifa za komunalije, kao i protiv korupcije i siromaštva. Demonstranti, u sukobima sa policijom, pokušavali su da upadnu u administrativne zgrade i postavili su šatorski kamp u centru prestonice.

Velika bankarska prevara koju su počinili članovi vlade — pronevera ekvivalenta od milijardu dolara (otprilike mesečnog BDP-a Moldavije) i njen transfer u inostranstvo, praćeno spasavanjem bankarskog sistema što je dovelo do rasta cena i carine, kolaps nacionalne valute i pokušaji vlasti da brane i obele počinioce — sve je to dovelo do društvene eksplozije. Ogorčenje je raslo u Moldaviji — jednoj od najsiromašnijih zemalja u Evropi — već dugi niz godina.

Učešće moldavskih banaka i biznismena

Viceslav Platon, moldavski bankar i biznismen

Moldavske banke su dugo bile ozloglašene po tome što su bile umešane u najveće šeme pranja novca u regionu, poznate kao Ruska praonica novca. Među najzaslužnijim ljudima uz pomoć kojih su uspele ove prevare bio je moldavski bankar Viceslav Platon. Tužioci kažu da je Platon povezan sa zloglasnom krađom od oko milijardu dolara iz 2014. kroz korumpirane kreditne poslove u koje su bile uključene tri moldavske banke: Banca de Economii, Unibank i Banca Socială. Platon je uspevao preko ofšor kompanija da prebaci novac iz banaka nad kojima je imao vlasništvo, velike zasluge je imao za prebacivanje od oko 20 milijardi dolara iz Rusije u Evropu u periodu između 2010-2014 kroz mrežu banaka u Moldaviji i Letoniji. U ovom procesu prebacivanja novca, veliki uticaj imali su ruski biznismeni (oligarsi) i ljudi bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Pre hapšenja, Platon je bio u borbi sa državom kako bi preko ofšor kompanija preuzeo banke Victoriabank i Moldova-Agroindbank (MAIB) ali nije uspeo. Moldavske banke su poznate po tome što svoje pravo vlasništvo kriju iza tajnih struktura u kojima akcije drže mračne ofšor kompanije. Moldavski zakon zahteva da svako ko poseduje više od jednog procenta akcijskog kapitala banke bude identifikovan i odobren od strane Narodne banke Moldavije (MNB). Neke moldavske banke to zaobilaze tako što zapošljavaju „konzorcijume“ anonimnih ofšor kompanija, od kojih svaka drži 0,99 posto akcija ili manje.

Učešće letonskih banaka

U prevari je učestvovao veliki broj banaka iz Letonije, neke od tih banaka su: Aizkraukles Bank, Baltic International Bank, Baltic Trust Bank, PrivatBank, Rietumu Bank and Trasta Komercbank.

Tokom 2012. i 2013. godine novootvorene ofšor kompanije povezane sa moldavskim biznismenom Ilanom Šorom preuzimaju kontrolu nad tri banke u Moldaviji kupovinom većinskog dela akcija tih banaka. Novi vlasnici su pozajmili novčana sredstva iz ofšor kompanija preko računa u letonijskim bankama(ABLV, Latvijas Pasta banka).

Novembra 2014. godine u toku dva dana, preko 900 miliona američkih dolara je prebačeno preko letonske banke Privatbank na račune anonimnih ofšor kompanija registrovanih u Hong Kongu i Velikoj Britaniji.

U maju 2015. nakon Krolovog izveštaja letonski bankarski supervizori počeli su istragu o transkacijama letonskih banaka u periodu između 2012. i 2014. godine.

Novembra 2015. godine, letonski bankarski regulator je doneo najstrožu kaznu za pranje novca do tog momenta: kazna od 2.016.830 evra za banku PrivatBank, razrešenje njenog generalnog direktora i odgovornog člana odbora, kao i pojedinačne kazne za članove odbora.

Nakon istrage šest letonskih banaka, letonski regulator finansijskih tržišta, komisija za finansije i tržište kapitala, izrekao je kaznu od 100 hiljada lata (oko 191.000 dolara), što je maksimalna moguća kazna za jednu letonsku banku zbog njene uloge u pranju 230 miliona dolara ukradenih iz ruske vlade se direktno povezala sa slučajem Magnitskog.

Istraga je zasnovana na žalbi koju je kompanija Hermitage Capital Management podnela letonskim vlastima u julu 2012. godine, navodeći šest banaka (Aizkraukles Bank, Baltic International Bank, Baltic Trust Bank, PrivatBank, Rietumu Bank and Trasta Komercbank) koje su dobile sredstva direktno ili indirektno vrednosti od 230 miliona američkih dolara nezakonitog povraćaja poreza koji je razotkrio Sergej Magnitski.

• 
  Logo banke PrivatBank, umešane u pranje novca u periodu između 2012. i 2014. godine.

Šef FKTK 2012-2016 Kristaps Zakulis

Političke implikacije u Letoniji

Kristaps Zakulis, koji je bio na čelu finansijskog regulatora Letonije, Komisije za finansije i tržišta kapitala (FKTK), četiri godine, podneo je ostavku zbog sve veće kritike da nije bio dovoljno strog u pogledu pranja novca u butik bankarskom sektoru zemlje u januaru 2016.

Krivična gonjenja

Krajem oktobra 2015. godine pokrenuta su najmanje 44 krivična slučaja u vezi sa nenaplativim kreditima koje su odobrile tri banke, a 20 njih je trenutno u fazi revizije.

Za „zloupotrebu položaja tokom upravljanja bankom“, optužen je Ilan Šor koji je 6. maja 2015. stavljen u kućni pritvor. Međutim, to ga nije sprečilo da se u junu kandiduje za javnu funkciju gradonačelnika Orheja. 2015, dok je krajem februaru 2019. Ilan Šor izabran za poslanika.

Vladu Filatu je 15. oktobra 2015. u parlamentu oduzet imunitet i stavljene mu lisice na ruke. Filatu je 18. oktobra 2015. određen istražni pritvor od 30 dana, a 11. novembra mu je pritvor produžen za još 30 dana. Dana 22. oktobra 2015. godine Denis Ureči, direktor ProAcvaCom, proglašen je krivim za podnošenje Banka de Economii (Štedionica) je lažirala procenu zemljišta da bi dobila zajam od 1,9 miliona dolara još u oktobru 2011.

Direktor kompanije Caravita Co Jon Rusu, osuđen je na pet godina zatvora zbog korišćenja kompanija za pranje sredstava i vršenje prevare. Priznao je da je sa namerom da sakrije poreklo 3,12 miliona dolara ukradenih iz Moldavske štedionice izvršio fiktivne transakcije.

Rusu je zet Vlada Filata, bivšeg premijera Moldavije, i tvrdi da je Filat pravi vlasnik dve kompanije.

Dana 27. juna sud u Kišinjevu je proglasio Vlada Filata krivim za korupciju i zloupotrebu službenog položaja. Dobio je 5 godina zabrane obavljanja javnih funkcija, kao i 9 godina zatvora, ali mu je i oduzeta državna nagrada.

Bivši poslanik parlamenta Moldavije, Veaceslav Platon,optužen je za krađu više od 40 miliona dolara od Banca de Economii, kao i za učešće u šemi za prevaru moldavskih banaka u iznosu od milijardu dolara.

U septembru 2016. godine službenici Nacionalnog centra za borbu protiv korupcije uhapsili su 15 bivših ili vršilaca dužnosti sudija i 3 sudska izvršitelja, optuženi da su umešani u šemu Ruske praonice rublja. Jedan sudija i jedan sudski izvršitelj su pretreseni kod kuće.

Bivši premijer Vlad Filat, uhapšen je 15. oktobra 2015. zbog umešanosti u skandal bankovne prevare.

Reakcije i posledice

Petras Auštrevičijus, poslanik Evropskog parlamenta, prokomentarisao je krizu poverenja koja pogađa Moldaviju: „Da ukradeš milijardu dolara!... Treba vam dosta kesa da premestite taj novac... Nadam se da će imena umešanih osoba biti javno objavljena. ... Korupcija u Moldaviji je politička bolest, bolest koja je postala sistemska i koja pogađa sve nivoe vlasti ... nagriza zemlju iznutra".

Pirka Tapiola, ambasador Evropske unije u Moldaviji, rekao je na konferenciji za novinare u Kišinjevu: „Nemam odgovor za vas kako je moguće ukrasti toliki novac od male zemlje.

Kongresmenka Šila Džekson Li je rekla: „Pozivam administraciju i Kongres da istraže da li se sredstva nacionalnih banaka zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza ne pljačkaju i koriste, svesno ili nesvesno, u korist terorističkih organizacija.

Rumunija je Moldaviji ponudila hitnu ekonomsku pomoć i zajam od 65 miliona dolara. Rumunski premijer Dačijan Čološ rekao je da će Moldavija, da bi dobila novac, morati da reformiše svoj pravosudni sistem, bori se protiv korupcije, potpiše nacrt sporazuma o zajmu od Međunarodnog monetarnog fonda i imenuje novog guvernera centralne banke.

Kao odgovor na bankovnu prevaru od milijardu dolara, EU, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka zamrznuli su svoju finansijsku pomoć Moldaviji.

Moldavija s 3,5 miliona stanovnika, između Rumunije i Ukrajine, smatra se najsiromašnijom zemljom Evrope. Njena vlada je 2014. godine potpisala sporazum o pridruživanju EU, uprkos negodovanju Rusije.