Википедија

Baobab

jeaдрво које потиче са Мадагаскара, из Африке и са Блиског Истока

Baobab (lat. Adansonia), je drvo koje potiče sa Madagaskara, iz Afrike i sa Bliskog istoka.[2] Ovo drveće je takođe uvedeno u druge regione kao što je Azija.[3][4] Postoji osam vrsta baobaba od kojih je šest sa Madagaskara. Interesantan je po tome što pravi rezerve vode unutar stabla. Neki botaničari tvrde da je starost koju može doživeti baobab, nekoliko hiljada godina. Nacionalni je simbol Madagaskara.

Baobab
Adansonia digitata u Tanzaniji
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Malvales
Porodica: Malvaceae
Potporodica: Bombacoideae
Rod: Adansonia
L.[1]
Vrste

Pogledajte sekciju o vrstama

Oni su smešteni u porodicu Malvaceae, potporodicu Bombacoideae. Generičko ime odaje počast Mišelu Adansonu, francuskom prirodnjaku i istraživaču koji je prvi opisao Adansonia digitata.[5] Baobab je poznat i kao „naopako drvo“, ime koje potiče iz nekoliko mitova.[6] Baobai su među najdugovečnijim vaskularnim biljkama[7] i imaju velike cvetove koji su reproduktivni najviše 15 sati.[8] Cvetovi se otvaraju oko sumraka; otvaraju se tako brzo da se pokret može otkriti golim okom i venu do sledećeg jutra.[8] Plodovi su veliki, ovalni do okrugli, nalik bobicama i sadrže seme u obliku bubrega u suvom, kašastom matriksu.

Početkom 21. veka, baobabi u južnoj Africi počeli su brzo da umiru zbog uzroka koji tek treba da se utvrdi. Naučnici veruju da je malo verovatno da su bolesti ili štetočine uspele da tako brzo usmrte mnoga stabla, a neki su spekulisali da je odumiranje rezultat dehidracije.[9][10]

Poreklo imena uredi

Naziv baobab potiče iz arapskog jezika u kojem se biljka naziva bu bibab ili "mnogozrna voćka". Ime roda kojem pripadaju baobabi "Adansonia" izvedeno je iz imena francuskog botaničara M. Adansona (1727-1806) koji je većinu života posvetio ovoj neobičnoj biljci. Pojedini narodi koji žive u zemljama gde raste baobab nazivaju ga i drvo majmunskog hleba. Baobab je biljka koju odlikuje široko i visoko, drvenasto stablo.

Karakteristike uredi

U Južnoafričkoj Republici postojao je primerak obima 47 m i prečnika od 15,9 m. Drvo se u međuvremenu rascepilo na dva dela usled posledica starosti. Trenutno najveći primerak je baobab iz Južnoafričke Republike obima 34 m i prečnika 9,3 m. Starost primerka A. digitata poznatog kao Grootboom procenjena je na najmanje 1275 godina, što ga čini jednim od najstarijih primeraka skrivenosemenica. Ovo drvo je važno kao stanište za neke vrste ptica koje na njemu prave svoja gnezda, poput vrste Mottled spinetail (iz reda Čiopa) ili nekih vrsta ptica Tkalja. Džinovsko stablo služi mu i kao rezervoar vode. Unutar stabla često se skuplja voda te se zato koristi kao rezervoar vode u sušnim područjima. U Africi se lišće i jezgra plodova koriste za ishranu. Njegovo stablo može biti u potpunosti šuplje.

Taksonomija uredi

Najraniji pisani izveštaji o baobabu potiču iz putopisa iz 14. veka arapskog putnika Ibn Batute.[8] Prvi botanički opis dao je Alpino (1592) posmatrajući plodove koje je zapazio u Egiptu iz nepoznatog izvora. Zvali su se bahobab, verovatno od arapskog „bu hibab“, što znači „voće sa mnogo semena“.[8] Francuski istraživač i botaničar Mišel Adanson (1727–1806) posmatrao je drvo baobaba 1749. na ostrvu Sor u Senegalu i napisao prvi detaljni botanički opis celog drveta, praćen ilustracijama. Prepoznajući vezu sa plodom koji je opisao Alpino, on je nazvao rod Baobab. Line je kasnije preimenovao rod Adansonia u čast Adasona, ali upotreba baobaba kao jednog od uobičajenih imena je i dalje prisutna.[8]

Rod Adansonia je u potfamiliji Bombacoideae, u okviru porodice Malvaceae u redu Malvales. Potfamilija Bombacoideae je ranije tretirana kao porodica Bombacaceae, ali se više ne priznaje na rangu porodice od strane Angiospermske filogenske grupe I 1998, II 2003 ili Kubickovog sistema 2003. Postoji osam prihvaćenih vrsta roda Adansonia. Nova vrsta (Adansonia kilima Pettigrew, et al.), opisana je 2012. godine, a pronađena je na visokim nadmorskim visinama u istočnoj i južnoj Africi.[11] Ona se, međutim, više ne priznaje kao posebna vrsta,[12] već se smatra sinonimom za A. digitata. Neko drveća na visokim nadmorskim visinama u Tanzaniji pokazuje različitu genetiku i morfologiju, ali je potrebno dalje proučavanje da bi se utvrdilo da li je opravdano njihovo prepoznavanje kao zasebne vrste.[12] Rod Adansonia je dalje podeljen na tri odeljka. Odeljak Adansonia obuhvata samo A. digitata. Ova vrsta ima viseće cveće i plodove, postavljene na duge cvetne stabljike. Ovo je tipska vrsta za rod Adansonia.[8] Sve vrste roda Adansonia osim A. digitata su diploidne; A. digitata je tetraploidna.[11] Sekcija Brevitubae obuhvata A. grandidieri i A. suarexensis. To su vrste sa cvetnim pupoljcima koji se postavljaju na kratke peteljke i koji su približno duplo duži od svoje širine. Sve ostale vrste su klasifikovane u odeljak Longitubae. Takođe imaju cvetove/plodove postavljene na kratkim pedikama, ali su cvetni pupoljci 5 ili više puta duži od širine.

Vrste uredi

 
Adansonia grandidieri, Madagaskar
 
Adansonia digitata, Niger

Prema podadmia iz jula 2020, postoji osam priznatih vrsta roda Adansonia, od kojih je šest endemno za Madagaskar, jedna je poreklom iz kontinentalne Afrike i Arabijskog poluostrva, i jedna je iz Australije. Na Madagaskaru se takođe javlja i kopnenoafrička vrsta (Adansonia digitata), ali nije poreklom sa tog ostrva. Baobabi su uvedeni u davna vremena u južnu Aziju i tokom kolonijalne ere. Oni su takođe prisutni u ostrvskoj državi Zelenortskih Ostrva.[6] Deveta vrsta je opisana 2012. (Adansonia kilima Pettigrew, et al.),[11] ali više nije priznata kao posebna vrsta.[12] Afrički i australijski baobabi su skoro identični uprkos tome što su se razdvojili pre više od 100 miliona godina, verovatno su dospeli u Australiju iz Afrike okeanskim širenjem.[13]

Spisak vrsta roda Adansonia.[14]

  • Adansonia digitata - afrički baobab (severoistočna, centralna i južna Afrika)[15]
  • Adansonia grandidieri - grandidijeov baobab (Madagaskar)[16]
  • Adansonia gregorii (syn. A. gibbosa) - australijski baobab (severozapadna Australija)[17]
  • Adansonia madagascariensis - madagaskarski baobab (Madagaskar)[18]
  • Adansonia perrieri - perijeov baobab (Madagaskar)[18]
  • Adansonia rubrostipa (syn. A. fony) - foni-baobab (Madagaskar)[18]
  • Adansonia suarezensis - suareski baobab (Madagaskar)[18]
  • Adansonia za - za-baobab (Madagaskar)[18]
 
Baobab stariji od 1000 godina, Viktorijini vodopadi, Zimbabve

Ekologija uredi

Baobabi čuvaju vodu u deblu (do 120.000 l (32.000 US gal)) da bi izdržali teške uslove suše.[19] Svi se javljaju u sezonski sušnim područjima, i listopadni su, osipajući lišće tokom sušne sezone. Širom Afrike, najstariji i najveći baobabi počeli su da umiru početkom 21. veka, verovatno zbog kombinacije suše i porasta temperatura.[9] Smatra se da drveće ne dobija dovoljno vode, zatim postaje dehidrirano i ne može da podržava svoja masivna stabla.[10]

Baobabi su važni kao gnezda za ptice, posebno za šareni rep[20] i četiri vrste tkalja.[21]

Zanimljivosti uredi

U eritrejskom gradu Kerenu nalazi se kapela Sv. Marije uređena unutar stabla baobaba. Sličan primer nalazi se u Južnoj Africi, gde je sagrađen kafić unutar jednog baobaba. Baobab u kojem se nalazi kafić zove se "Sunland baobab". Stablo baobaba je veoma široko i potrebno je najmanje dvadeset ljudi da bi ga opasali. Baobab se smatra jednim od svetskih čuda prirode pored sekvoje General Šerman i eukaliptusa. On je jedan od neverovatnih biljaka koje postoje na svetu.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Genus: Adansonia L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 12. 11. 2008. Arhivirano iz originala 30. 5. 2010. g. Pristupljeno 14. 1. 2011. 
  2. ^ Tropicos.org. Missouri Botanical Garden. 8 Jul 2020 http://www.tropicos.org Arhivirano 23 april 2011 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ „The Baobab: Fun Facts About Africa's Tree of Life”. 
  4. ^ „The baobab, a Malagasy tree – Voyage Tourisme Madagascar”. Arhivirano iz originala 9. 2. 2021. g. Pristupljeno 1. 5. 2020. 
  5. ^ Eggli, U.; Newton, L.E. (2004). Etymological Dictionary of Succulent Plant Names. Springer Berlin Heidelberg. str. 3. ISBN 978-3-540-00489-9. Arhivirano iz originala 1. 3. 2020. g. Pristupljeno 25. 9. 2018. 
  6. ^ a b Wickens, G. E.; Lowe, P. (2008). The Baobabs: Pachycauls of Africa, Madagascar and Australia. Springer Verlag. ISBN 978-1-4020-6430-2. OCLC 166358049. 
  7. ^ Patrut, Adrian; Woodborne, Stephan; Patrut, Roxana T.; Rakosy, Laszlo; Lowy, Daniel A.; Hall, Grant; von Reden, Karl F. (2018). „The demise of the largest and oldest African baobabs”. Nature Plants. 4 (7): 423—426. PMID 29892092. S2CID 256690716. doi:10.1038/s41477-018-0170-5. hdl:2263/65292. 
  8. ^ a b v g d đ Baum, D.A., 1995, A Systematic Revision of Adansonia (Bombacaceae). Annals of the Missouri Botanical Garden. 82 (3): 440—471. 1995.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) (1995), p
  9. ^ a b Ed Yong (11. 6. 2018). „Trees That Have Lived for Millennia Are Suddenly Dying The oldest baobabs are collapsing, and there's only one likely explanation.”. The Atlantic. Arhivirano iz originala 9. 2. 2021. g. Pristupljeno 12. 6. 2018. 
  10. ^ a b Rachel Nuwer (12. 6. 2018). „Last March of the 'Wooden Elephants': Africa's Ancient Baobabs Are Dying”. The New York Times. 
  11. ^ a b v Pettigrew, J. D.; et al. (2012). „Morphology, ploidy and molecular phylogenetics reveal a new diploid species from Africa in the baobab genus Adansonia (Malvaceae: Bombacoideae)” (PDF). Taxon. 61 (6): 1240—1250. doi:10.1002/tax.616006. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 05. 2022. 
  12. ^ a b v Cron, Glynis & Karimi, Nisa & Glennon, Kelsey & Udeh, Chukwudi & Witkowski, E & Venter, Sarah & Assogbadio, A & Baum, David. (2016). "One African baobab species or two? A re-evaluation of Adansonia kilima." South African Journal of Botany. 103. 312. 10.1016/j.sajb.2016.02.036.
  13. ^ Baum, David A.; Small, Randall L.; Wendel, Jonathan F. (1998). „Biogeography and floral evolution of baobabs (Adansonia, Bombacaceae) as inferred from multiple data sets”. Syst Biol. 47 (2): 181—207. PMID 12064226. doi:10.1080/106351598260879  . 
  14. ^ „GRIN Species Records of Adansonia”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 14. 1. 2011. 
  15. ^ Science, Kew. " https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:558628-1". Plants of the World Online. Retrieved 19 February 2022.
  16. ^ Ravaomanalina, H.; Razafimanahaka, J. (2016). „Adansonia grandidieri”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T30388A64007143. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T30388A64007143.en  . 
  17. ^ Science, Kew. " https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:558631-1". Plants of the World Online. Retrieved 19 February 2022.
  18. ^ a b v g d Behrens, K. and K. Barnes. 2016. Wildlife of Madagascar. Wild guides, Princeton University Press.
  19. ^ „The Baobab tree in Senegal”. Arhivirano iz originala 4. 10. 2008. g. Pristupljeno 1. 10. 2008. 
  20. ^ „Species text in The Atlas of Southern African Birds” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 10. 2012. g. Pristupljeno 30. 10. 2014. 
  21. ^ „Weavers breeding in baobabs”. Animal Demography Unit, Department of Biological Sciences, University of Cape Town, South Africa. Arhivirano iz originala 15. 9. 2015. g. Pristupljeno 30. 10. 2014. 

Spoljašnje veze uredi

 
Baobab na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Баобаб&oldid=26212194”