Barokna muzika

Barokna muzika označava epohu u istoriji klasične muzike, koja traje od pozne renesanse početkom 17, do sredine 18. veka.

Evaristo Bašenis, Muzički instrumenti, slika iz sredine 17. veka

Početak barokne muzike označava stvaralaštvo Klaudija Monteverdija. Jedna od uobičajenih potpodela ove epohe je:

• Rani barok (od oko 1600, do oko 1650), pod italijanskom dominacijom;
• Vrhunac baroka (od oko 1650, do oko 1710), kada su dominirali francuski uticaji;
• Kasni barok (od oko 1710, do 1750), sa tendencijom razvoja regionalnih stilova.

U opštoj kulturi, za barokom je sledila epoha rokokoa; u muzici od 1730-ih počinje da dominira takozvani osećajni stil. Često se za kraj epohe barokne muzike uzima godina smrti Johana Sebastijana Baha, to jest 1750. Od 1780-ih počinje muzičko-istorijski period bečkih klasičara.

Karakteristike

Početkom 18. veka javljaju se u muzici fenomeni koje obeležavaju novo doba. To su pojava monodije (solo melodije sa pratnjom), kontinua i novi žanrovi opere i oratorijuma.

Muzičke forme

Odraz estetike ovog doba bio je u značaju koji je davan muzičkoj formi, a koji je bio bar ravnopravan sadržini. U periodu baroka razvila se instrumentalna muzika koja je ranije bila isključivo vezana za pesme. Ovo je vidljivo u koncertima u kojima se zvukovi muzičkih instrumenata prepliću poput ljudskih glasova u ranijoj muzici. Tako su nastali končerti grosi, solo koncerti (končertino), i horski koncerti. Druge značajne muzičke forme baroka bile su: pasakalja, čakone, sarabanda, gigu, menuet, uvertira, fuga, sonata, kantata i pasija.

Opera

Opere su bile popularne u doba baroka. Barokne opere su predstavljale skup uvertira, svita, menueta i drugih formi. Po sadržaju se dele na šaljive opere (opera buffa) i dominantniji žanr: ozbiljne opere (opera seria). Ozbiljne opere su pripovedale stilizovane priče o herojima u nizovima solo recitativa i arija. Ulogu heroja obično je imao pevač kastrato glasa, koji je imao puno prilike da iskaže svoju virtuoznost. Čuveni pevači 18. veka bili su: Farineli, Senesino i sopran Faustina Bordoni. Italijanska opera i njeni libreti su se nametnuli u celoj Evropi.

Instrumenti

Mnogi muzički instrumenti koji su danas u upotrebi nastali su u doba baroka. Barokne forme ovih instrumenata se po zvuku razlikuju od svojih naslednika. U to doba je ideal bio da instrumenti podsećaju na ljudski glas. Gudački instrumenti (recimo barokna violina), ali i drveni duvački instrumenti su zvučali tiše i manje zvonko, ali sa mekšom bojom tona.

U doba baroka je nestala velika raznovrsnost muzičkih instrumenata koja je postojala u renesansi. Blok flauta se koristi kao solo instrument i istiskuje poprečnu flautu. Trščani renesansni instrumenti su potpuno nestali. Od šalmaja se razvio tiši instrument, današnja oboa. Dulcijan i ranket, koji su još korišćeni u doba ranog baroka, zamenio je fagot. Među limenim duvačkim instrumentima, pojavili su se trombon i rog. Rog je kasnije potisnula barokna truba i violina. Kod gudača, nestale su lire, rebeci i instrumenti „da gamba“, a zamenila ih je porodica violinskih instrumenata. Harfa i lauta su zadržane, ali su unapređene. U Italiji se od mandore razvila mandolina. Od udaraljki iz doba renesanse zadržali su se jedino timpani. Cimbala su se pojavila u Saksoniji i Italiji (pod imenom Salterio), i delom proširili po Evropi. Za francusku baroknu muziku je karakteristična upotreba nekih starih instrumenata, poput orguljica ili gajdi.

U baroku se standardizuju orkestri, zasnovani na gudačkim instrumentima pojačanim duvačima, i time istiskuju proizvoljne muzičke sastave karakteristične za renesansu. Prvi značajni barokni orkestri formirali su se u Drezdenu i Varšavi.

Instrumenti sa klavijaturama, poput čembala i orgulja, doživeli su ekspanziju, jer su mehanička unapređenja značajno uvećala njihov registar.

Vidi još

• Stilovi u muzici
• Spisak muzičkih oblika po epohama

Literatura

• Bukofzer, Manfred F. (1947). Music in the Baroque Era: From Monteverdi to Bach. New York: E. W. Norton & Company, Inc. ISBN 978-0-393-09745-0. 
• Burrows, Donald (1991). Handel: Messiah. Cambridge, New York, and Melbourne: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37620-4. 
• Carter, Tim; Chew, Geoffrey (2013). Monteverdi, Claudio. Grove Music Online. Oxford University Press. 
• Carver, Anthony F. (2013). „Concertato”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Clarke, Hugh Archibald (1898). A System of Harmony. Philadelphia: T. Presser. ISBN 978-1-248-37946-2. 
• Chua, Daniel K. L. (2001). „Vincenzo Galilei, Modernity, and the Division of Nature”. Ur.: Clark, Suzannah. Music Theory and Natural Order from the Renaissance to the Early Twentieth Century. ISBN 9780521771917. 
• Donington, Robert (1974). A Performer's Guide to Baroque Music. New York: C. Scribner's Sons. ISBN 978-0-571-09797-5. 
• Dorak, Mehmet Tevfik (2008). „Baroque Music”. Dorak.info. 
• Estrella, Espie (2012). „The Suite: Baroque Dance Suite”. About.com. Arhivirano iz originala 07. 12. 2016. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. 
• Grout, Donald J.; Palisca, Claude V. (1996). A History of Western Music. New York: W. W. Norton. 
• Haagmans, Dirk (1916). Scales, Intervals, Harmony. University of Michigan: J. Fischer & Bro. ISBN 978-1-4370-6202-1. 
• Hyer, Brian (2013). „Homophony”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Kenyon, Stephen (1997). „The Baroque Suite”. Jacaranda Music. Arhivirano iz originala 06. 06. 2019. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. 
• La Gorce, Jérôme de (2001). „Jean-Baptiste Lully”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Little, Meredith Ellis (2001). Passepied. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Little, Meredith Ellis (2001). Rigaudon. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Mackay, Alison; Romanec, Craig (2007). „Baroque Guide” (PDF). Tafelmusik. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 12. 2016. g. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
• Norton, Richard (1984). Tonality in Western Culture: A Critical and Historical Perspective. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-00359-7. 
• Nuti, Giulia (2007). The Performance of Italian Basso Continuo: Style in Keyboard Accompaniment in the Seventeenth and Eighteenth Centuries. Aldershot, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-0567-6. 
• Palisca, Claude V. (1989). „'Baroque' as a Music-Critical Term”. Ur.: Cowart, Georgia. French Musical Thought, 1600–1800. Ann Arbor: UMI Research Press. str. 7-22. ISBN 9780835718820. 
• Palisca, Claude V. (2001). Baroque. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Price, Curtis (2013). „Purcell, Henry”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Roseman, Ronald (1975). „Baroque Ornamentation”. Journal of The International Double Reed Society 3. Arhivirano iz originala 20. 4. 2008. g.  Reprinted in Muse Baroque: La magazine de la musique baroque Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. maj 2014), n.d.
• Sachs, Curt (1919). „Barockmusik”. Jahrbuch der Musikbibliothek Peters. 26. 
• Sadie, Stanley (2002). „Baroque Era, the”. The Oxford Companion to Music. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Sadie, Julie Anne (2013). „Louis XIV, King of France”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Shotwell, Clay (2002). „MUSI 4350/4360: Music of the Baroque Era: General Characteristics of the Baroque”. Augusta, GA: Augusta State University. Arhivirano iz originala 30. 4. 2012. g. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
• Snyder, Kerala J. (2001). „Buxtehude, Dieterich”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Talbot, Michael (2001). „Corelli, Arcangelo”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019.  (potrebna pretplata)
• Talbot, Michael (2001). „Ritornello”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019.  (potrebna pretplata)
• Wainwright, Jonathan; Holman, Peter (2005). From Renaissance to Baroque: Change in Instruments and Instrumental Music in the Seventeenth Century. Aldershot, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-0403-7. 
• Wallechinsky, David (2007). The Knowledge Book: Everything You Need to Know to Get by in the 21st century. Washington, DC: National Geographic Books. ISBN 978-1-4262-0124-0. 
• Watkins, Glenn (1991). Gesualdo: The Man and His Music. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816197-4. 
• White, Harry; Hochradner, Thomas (2013). „Fux, Johann Joseph”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. 
• York, Francis L. (1909). Harmony Simplified: A Practical Introduction to Composition. Boston: Oliver Ditson and Company. ISBN 978-1-176-33956-9. 
• Christensen, Thomas Street; Dejans, Peter (2007). Towards Tonality Aspects of Baroque Music Theory. Leuven: Leuven University Press. ISBN 978-90-5867-587-3. 
• Cyr, Mary. Essays on the Performance of Baroque Music Opera and Chamber Music in France and England. Variorum collected studies series, 899. Aldershot, Hants. . England: Ashgate. 2008. ISBN 978-0-7546-5926-6. 
• Foreman, Edward. A Bel Canto Method, or, How to Sing Italian Baroque Music Correctly Based on the Primary Sources. Twentieth century masterworks on singing, v. 12. . Minneapolis, Minn: Pro Musica Press. 2006. ISBN 978-1-887117-18-0. 
• Hebson, Audrey (2012). "Dance and Its Importance in Bach's Suites for Solo Cello", Musical Offerings: Vol. 1: No. 2, Article 2. Available at http://digitalcommons.cedarville.edu/musicalofferings/vol1/iss2/2.
• Hoffer, Brandi (2012). "Sacred German Music in the Thirty Years' War", Musical Offerings: Vol. 3: No. 1, Article 1. Available at http://digitalcommons.cedarville.edu/musicalofferings/vol3/iss1/1.
• Schubert, Peter; Christoph Neidhöfer (2006). Baroque Counterpoint. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-183442-2. 
• Schulenberg, David (2001). Music of the Baroque. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512232-9. 
• Stauffer, George B. (2006). The World of Baroque Music New Perspectives. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34798-5. 
• Strunk, Oliver. Source Readings in Music History. From Classical Antiquity to the Romantic Era. London: Faber & Faber, 1952.

Spoljašnje veze

• Barock Music (webradio) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2012)
• Pandora Radio: Baroque Period (not available outside the U.S.)
• Handel's Harpsichord Room – free recordings of harpsichord music of the Baroque era
• Renaissance & Baroque Music Chronology: Composers
• Orpheon Foundation in Vienna, Austria
• various baroque composers (besplatne pesme za subjekat) na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
• Music, Affect and Fire: Thesis on Affect Theory with Fire as the special topic
• Répertoire International des Sources Musicales (RISM), a free, searchable database of worldwide locations for music manuscripts up to c. 1800