Bahram I
Bahram I je bio car Persijskog carstva (273—276) Sasanidske dinastije.[1][2]
Bahram I | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum smrti | Septembar 274. |
Porodica | |
Roditelji | Šapur I |
Dinastija | Sasanidsko carstvo |
Prethodnik | Hormizd I |
Naslednik | Bahram II |
Biografija
urediBio je sin kralja Šapura I koji mu je poverio upravu oblasti Gelan. Nakon smrti svoga brata Hormizda 273. preuzima carski presto. Pomogao je reformu zoroastrizma koju je predvodio sveštenik Katir, dok je pripadnike drugih religija (hrišćane, budiste, manihejce) progonio.[3]
Godinu dana nakon njegovog stupanja na carski presto, Rimljani su poveli rat sa Persijancima. Razlog za to je bio podrška Persijanaca kraljici palmirskoj carici Zenobiji. Nekoliko godina ranije, proglasivši ona je proglasila sebe vladarem Palmire, a potom i njenog sina Vabalata, i ušla savez sa Iranom. Rimljani, su nakon stabilizacije unutrašnjih prilika tokom vladavine cara Aurelijana, pokušali da se izmire sa Zenobijom. Pošto im nije pošlo za rukom, car Aurelijan je lično poveo trupe na Istok i nakon teških bitaka, uspeo je da porazi persijske snage, koje su pošle u odbarnu opkoljene Palmiri i uzmu grad. Zenobija je pokušala da stigne do Irana na kamilama, ali je rimska konjica presrela. Aurelijan je krenuo u Iran, pomažući pobunjenicima. Međutim, na samom početku kampanje, ubijen je zajedno sa njegovom pratnjom (275.), a njegove legije su se vratile.[4][5]
Prema jednoj verziji, tokom vladavine Bahrama bio je ubijen prorok Manihej, osnivač manihejstva. Bahram je prekinuo politiku tolerancije koju su vodili njegovi prethodnici, otac Šapur i brat Ormizd su stali je stranu velikog sveštenika Kartorinog fanatičnog zoroastrizma. Manihej je shvatio da je stav vlasti promenjen i odlučio je da napusti granice njegovog carstva. Krenuo je u zemlju Kušana, ali mu je tamo zabranjeno da napusti granice Irana, na zahtev Bahrama. U januara 276. godine Manihej je pozvan na sud. Optužio ga da je ugrozio temelje države svojim učenjem i zatražio da prorok potvrdi svoju veru nekim čudom. Manihej je to odbio. Tada ga je Bahram optužio za laž, i naredio da bude zatvoren i mučen. Ubrzo je Manihej umro od iscrpljenosti u zatvoru Gunde-Shapur. Crkveni istoričar Sokrat Sholastik prenosi nešto drugačiju legendu o njegovoj smrti. U toj verziji Manihej nije uspeo da izleči kraljevskog sina koji je umro njemu u rukama. Car je naredio da mu otrgne kožu, napuni ga slamom i stavio na gradske kapije.[6][7][8][9]
Bahram I je umro 276. godine.
Reference
uredi- ^ Bahrām I, A. Sh. Shahbazi, Encyclopaedia Iranica, (August 24, 2011).[1]
- ^ Bahrām I, A. Sh. Shahbazi, Encyclopaedia Iranica
- ^ Elton L. Daniel, The History of Iran, (ABC-CLIO, 2012), 61.
- ^ Sokrat Sholastik. Cerkovnaя istoriя. Kniga I, 22
- ^ Mihail Siriec. Hronika. §116—117
- ^ Muhammad at-Tabari. Istorii prorokov i careй. N48
- ^ Agafiй Mirineйskiй. O carstvovanii Юstiniana. Kniga IV, 24
- ^ Alь-Biruni Pamяtniki minuvših pokoleniй. Častь 5. 121—129
- ^ Kniga:Daškov S. B.: Cari careй — Sasanidы|75|1