Berlinski proces
Berlinski proces (engl. The Berlin Process) je diplomatska inicijativa povezana sa budućim proširenjem Evropske unije.
.svg)
Berlinski proces je međuvladina inicijativa saradnje koja ima cilj da revitalizuje multilateralne veze između Zapadnog Balkana i određenim zemljama EU, kao i da poboljša regionalnu saradnju zemalja Zapadnog Balkana u oblasti infrastrukturnog i ekonomskog razvoja. Mnogi smatraju da je to jedna od vodećih političkih inicijativa trećeg kabineta Angele Merkel koje se tču jugoistočne Evrope.
Počela je prvom konferencijom o Zapadnom Balkanu u Berlinu 2014. godine, a zatim je nastavljana na drugom konferencijom o Zapadnom Balkanu u Beču 2015. godine. Treća konferencija je održana u Parizu 2016. godine. Poslednja konferencija je planirana da se održi u Rimu 2017. godine. Inicijativa Berlinskog procesa je pokrenuta u jeku rasta evroskepticizma i odluke koju je doneo predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker da se EU ne proširuje narednih pet godina.[1]
Sledeći, šesti samit Berlinskog procesa se događa 4–5 jula 2019. g. u poljskom Poznanju.[2]
Reference
uredi- ^ ShtetiWeb. „THE BERLIN PROCESS” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 07. 2015. g. Pristupljeno 26. 5. 2014.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of (18. 11. 2018). „Doručak u Beču, večera u Bukureštu”. www.rts.rs. Pristupljeno 20. 03. 2019.
Vidi još
uredi- Proširenje Evropske unije
- Konferencija o Zapadnom Balkanu 2014. u Berlinu
- Konferencija o Zapadnom Balkanu u Beču 2015. godine
- Konferencija o Zapadnom Balkanu 2016. godine u Parizu
- Pregovori Beograda i Prištine
- Spor oko imena između Severne Makedonije i Grčke
- Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
- Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine
- Euleks
