Beseda na gori (grč. ἡ ἐπὶ τοῦ Ὄρους Ὁμιλία) je zbirka Isusovih etičkih učenja i izreka, prikupljena u novozavetnom Jevanđelju po Mateju.[1] Izlaganja koja se ovde spominju kompilacije su izreka izgovorenih u različitim prilikama.[2]

Karl Hajnrih Bloh, Beseda na Gori (1877)

Jevanđelju po Mateju (poglavlja 5—7) prenosi da je Isus čitavo etičko učenje izložio u jednoj besedi na planinskom obronku pred svojim učenicima i okupljenom masom. Najpoznatiji deo Besede na gori čine blaženstva, koja se nalaze na samom početku. U nastavku sledi molitva Očenaš, saveti o neopiranju zlu i okretanju drugog obraza, kao i Isusova verzija Zlatnog pravila. Još su poznate i izreke o „svetlosti sveta“, „ne sudite da vam se ne sudi“ i slično. Dok Matej grupiše Isusovo učenje u celine po srodnosti, isti materijal je kod Luke razbacan po raznim poglavljima.[1]

Veliki broj naučnika veruje da ovaj sadržaj nije iznet u jednoj besedi, već je posredi kompilacija izreka iz zajedničkog izvora, koju je izvršio autor jevanđelja radi uokvirivanja Isusovog učenja.[3] Matej grupiše Isusovo učenje u pet celina, od kojih je Beseda na gori prava.[4] Ostalo su uputstva učenicima, parabole o carstvu, uputstva crkvi i oštra kritika pisara i fariseja.[4]

Mnogi hrišćani Besedu na gori smatraju nekom vrstom komentara na Deset zapovesti, koja prikazuje Isusa kao istinskog tumača Mojsijevog zakona.[1] Beseda na gori se smatra središnjim načelom hrišćanskog učenja i mnogi etički mislioci — poput Tolstoja, Gandija i Bonhefera — smatraju je osnovnim izvorom hrišćanskog pacifizma.[1]

Lokacija

uredi

Iako nema pravih planina u ovom delu Galileje, postoji nekoliko većih brda u oblasti zapadno od Galilejskog mora. Stoga neki naučnici smatraju da je prevod „planina“ neadekvatan; Gandri smatra da to može značiti „planinska oblast“, dok Frans smatra da treba čitati kao „brdo“. Jedna od mogućih lokacija Isusove besede može biti brdo u blizini Kapernauma, na kome se danas nalazi katolička kapela nazvana Crkva blaženstava. Drugi smatraju da je u pitanju Sionska gora.

Opis Isusovog uspona na goru radi propovedanja mnogi vide kao paralelu čuvenom biblijskom opisu Mojsijevog uspona na goru Sinaj.[5][6]

Sadržaj

uredi

Blaženstva

uredi
 
Džejms Tiso, Beseda o blaženstvima.

U ovoj besedi, Isus je izrekao devet blaženstava, koja glase:

  • Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko.
  • Blaženi su tužni, jer će se oni utešiti.
  • Blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju.
  • Blaženi su gladni i žedni pravde, jer će se nasititi.
  • Blaženi su milostivi, jer će oni biti pomilovani.
  • Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga videti.
  • Blaženi su mirotvorci, jer će se oni sinovi Božiji nazvati.
  • Blaženi su prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko.
  • Blaženi ste kad vas, mene radi, ruže n progone i, lažući, nabede svakim zlom. Radujte se i veselite se, jer je nagrada vaša velika na nebesima; jer su tako progonili proroke koji su bili pre vas."

Proširenje zakona

uredi

Neopiranje zlu

uredi

Sveopšta ljubav

uredi

Zlatno pravilo

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v g "Sermon on the Mount." Cross, F. L., ed. The Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005.
  2. ^ Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
  3. ^ Ehrman 2004, str. 101.
  4. ^ a b Harris, Stephen L., Understanding the Bible. Palo Alto: Mayfield. 1985.
  5. ^ St. Augustine of Hippo. Commentary on Sermon on Mount. Translated by William Findlay. http://www.newadvent.org/fathers/1601.htm
  6. ^ Lapide, Pinchas. The Sermon on the Mount, Utopia or Program for Action? translated from the German by Arlene Swidler. Maryknoll: Orbis Books, 1986.
  7. ^ Evanđelje po Mateju, glava 5:17 (prevod Vuka Karadžića)
  8. ^ Evanđelje po Mateju, glava 5:38-41 (prevod Emilijana Čarnića)
  9. ^ Evanđelje po Mateju, glava 5:43-45 (prevod Vuka Karadžića)
  10. ^ Evanđelje po Mateju, glava 7:12 (prevod Vuka Karadžića)

Spoljašnje veze

uredi