Отворите главни мени

Галилејско језеро

Галилејско језеро (хебр. ‏ים כנרת‎ – јам кинерет = „море Кинерет“ (прим. кинерет на хебр. значи „виолиница“), арап. بحيرة طبريا‎ – бухајрат табарија, или بحر الطبريين‎ – бахр ат-табаријајин = „језеро Тиберијадско“), назива се још Галилејско море, Кинеретско море, Тиберијадско језеро и Генезаретско језеро, највеће је слатководно језеро на територији Израела.

Галилејско језеро
PikiWiki Israel 5247 See of Galilee.JPG
Галилејско језеро
Координате32°50′00″ СГШ; 35°35′00″ ИГД / 32.833333° СГШ; 35.583333° ИГД / 32.833333; 35.583333 Координате: 32°50′00″ СГШ; 35°35′00″ ИГД / 32.833333° СГШ; 35.583333° ИГД / 32.833333; 35.583333
Типмономиктичко
ПритокеЈордан
ОтокеЈордан
Земље басена Израел
Макс. дужина21 km
Макс. ширина13 km
Површина161—169 km2
Прос. дубина25,6 m
Макс. дубина43 m
Запремина3,6—4,3 km3
Над. висина−213 до −208,8 m
Галилејско језеро на мапи Израела
Галилејско језеро
Галилејско језеро

Назив Галилејско добило је по покрајини Галилеји у којој се налази. Генезарет је његово старије име према граду који је постојао уз његову обалу, а Тиберијадско се називало од 1. века по граду Тиберијади. Кинерет је његово данашње службено име.

ГеографијаУреди

 
Галилејско језеро, сателитски снимак

Галилејско језеро дуго је 21, а широко око 13 километара. Површина му је 166 km². Дубоко је 48 метара. Налази се 212 метара испод нивоа мора, што га чини другим најнижим на свету (на првом је месту Мртво море). У њега се на северу улива и на југу из њега истиче река Јордан која се касније улива у Мртво море.

ИсторијаУреди

АнтикаУреди

На североистоку језера пронађени су остаци библијског града Кинерет, који научници датирају у средње и позно бронзано доба. Галилејско језеро лежи на древном римском путу via maris, који је повезивао Египат са севернијим римским провинцијама.

Римско царствоУреди

Галилејско језеро спомиње се у делима историчара Јосифа Флавија, али и у Јеванђељима. По јеванђељима, Христос уз њега деловао: ту је ходао по води, позвао 5 апостола (Андрију, Петра, Јакова, Јована и Матеја), нахранио пет хиљада људи, а на брду изнад њега је одржао беседу на гори, помиње се и град Далманута на обали језера.

Новије добаУреди

Почетком 20. века Јевреји су почели досељивање на језеро, види ционизам, 1909. основан је први кибуц.

Године 1947. основана је држава Израел која је обухватала и Галилејско језеро.

Североисточну обалу заузела је Сирија 1948.

Израел га је целог заузео 1967, као и Голанску висораван уз источну обалу језера. Сирија и до данас захтева североисточну обалу језера. На обалама је смештено више кибуца који се баве туризмом и пољопривредом (нпр. узгој банана). По њему дневно плови око 230 бродова, а туризам је јако развијен.

Галилејско језеро, панорама

Спољашње везеУреди