Biblioteka Bodleana

Univerzitetska biblioteka Bodleana (engl. Bodleian Library) je jedna od najpoznatijih i najstarijih biblioteka u Evropi. Biblioteku Bodleanu čini skup biblioteka u okviru Oksford Univerziteta među kojima su glavne istraživačke biblioteke, biblioteke koje se nalaze u sastavu fakulteta, odeljenja, i drugih institucija ovog Univerziteta, i biblioteka Bodleana. Biblioteka Bodleana je prvi put otvorena za studente 1602. godine, a njenu osnovu čini biblioteka koju je Univerzitet otvorio u XIV veku kako bi skladištio knjige koje je vojvoda Hemfri od Glostera donirao. Poslednjih 150 godina ova biblioteka raste i njeni fondovi se bogate. Danas ovu biblioteku koriste, kako studenti, tako i naučnici širom sveta.

Biblioteka Bodleana

Bodleian Library
Osnivanje	1602.
Lokacija	Oksford Engleska
Obim	više od 12 miliona
Direktor	Ričard Ovenden
Adresa	Broad Street, Oxford OX1 3BG
Veb-sajt	Zvaničan sajt Biblioteke Bodleane

Istorija

Prva biblioteka Oksfordskog univerziteta osnovana je 1320. godine. Ova biblioteka sastojala se od jedne prostorije čije je građenje finansirao biskup Bakham, koja je ostala nedovršena kad je on umro 1327. godine. Nakon ovog perioda dolazi do zatišja i Oksford neće imati svoju biblioteku sve do XV veka.

Biblioteka doživljava procvat kada vojvoda Hemfri od Glostera, brat kralja Henrija V, donira preko 281 rukopisa, uključujući i nekoliko važnih klasičnih tekstova. Univerzitet je tada dao predlog vojvodi da finansira izgradnju još jedne biblioteke koja bi nosila njegovo ime. Građenje je počelo 1478. godine, a biblioteka je konačno bila otvorena tek nakon smrti vojvode 1488. godine i po njemu je dobila naziv. Biblioteka vojvode Hemfrija je funkcionisala svega 60 godina kada je, po nalogu kralj Edvarda VI, većina knjiga bila uništena u nadi da će tako Englesku crvku očistiti od svih tragova katolicizma. Nakon ovoga sledi period zatišja da bi 1556. godine zgradu ove biblioteke preuzeo u svoju korist Medicinski fakultet koji se nalazi u sklopu Univerziteta i narednih 50 godina Univerzitet će biti bez svoje biblioteke.

Ser Tomas Bodli, po kome biblioteka nosi naziv, je obnavlja 1598. godine u istoj onoj prostoriji u kojoj je bila biblioteka vojvode Hemfrija. Biblioteka je dobila više od 2.500 knjiga i uskoro je dobila svog prvog bibliotekara, i konačno je otvorena 1602. godine. Međutim, Bodlijev rad nije prestao ovde. Bodli uvodi jednu novinu u biblioteku, to su police za knjige sa prostorom sa obe strane. Knjige su prvobitno bile vezane lancima i studenti su ih čitali sedeći na nepokretnim klupama koje su se nalazile između polica i prostora za prolaz. Bodli uklanja lance, a nepokretne klupe zamenjene su klupama. Danas je jedna knjiga u Bodleani vezana lancem kao svedok prošlosti.

Biblioteka se u tom periodu proširuje. Novo krilo je dodato u sastav zgrade i bilo je namenjeno smeštanju knjiga iz umetnosti. Kako je broj knjiga rastao, što putem doniranja tako i na inicijativu same biblioteke, uskoro je bilo dograđeno još jedno krilo, a u periodu od 1613. do 1618. godine. Univerzitet dodaje prostorije za predavanja koje su bile u sklopu zgrade biblioteke. Biblioteka se u tom periodu neprestano širila da bi na kraju bio dodat još jedan sprat, a u periodu od 1737. do 1749. godine izgrađena je još jedna zgrada biblioteke, takozvana Redklif Kamera.

Redklif Kamera dobila je ime po lekaru Redklifu koji je finansirao njenu izgradnju i koja će se od 1860. nalaziti u sklopu Bodleanske biblioteke. Arhitektura ove zgrade bila je inspirisana italijanskim barokom, te je bila izgrađena u obliku rotonda s kupolom na vrhu. Godine 1788, sve sobe na prvom spratu su ušle u sastav biblioteke, a do 1859. i prostorije koje su bile u sklopu zgrade, a koje su služile za predavanja ušla su u njen sastav. Godine 1860. ona postaje deo Bodleanske biblioteke. U njoj su danas smešetena dela vezana za antropologiju, arheologiju, istoriju umetnosti, ženske nauke.

Početkom 20. veka nekoliko stotina ljudi je dnevno posećivalo biblioteku, a do 1914. njen fond je dostigao jedan milion bibliotečkih jedinica. Kako bi se obezbedio dodatan smeštaj za knjige u periodu od 1909. do 1912. ispod Redklif Kamere je iskopano skladište. Međutim, kako je broj čitalaca i knjiga neprestano rastao, došlo je do potrebe za daljim proširivanjem. Godine 1931. doneta je odluka da se izgradi nova biblioteka, sa dovoljnim prostorom za pet miliona knjiga, i prostorijama za bibliotečka odeljenja i čitaonice. Nova Bodleana, kako je tada zvana, gradila se u periodu od 1937. do 1940. Nedavno, 2015. godine, zgrada Nove Bodleane bila je kompletno renovirana i dobila je nove prostorije u svrhu javnih i naučnih potreba, i danas je poznatija pod nazivom Veston biblioteka.

Danas, Bodleana dobija primerak svake knjige i časopisa objavljenih u Engleskoj, takozvani obavezni primerak, jer je danas još na snazi Akt iz 1610. godine, koji je ustanovio Tomas i koji obavezuje i koji se tiče obaveznog primerka. Ukupan broj knjiga svih navedenih biblioteka u okviru Univerzitetske biblioteke Bodleane je 2003. godine iznosio 7.135.000 bibliotečkih jedinica. Biblioteka u svojim fondovima ima 6.500 inkunabula i 1.228.000 mapa. U 2003. godini je fond Bodleane bio obogaćen sa 125.000 knjiga i pamfleta, 35.400 kupljenih publikacija i 6.600 publikacija dobijenih putem razmene ili donacija. Što se periodike tiče, biblioteka ima 200.100 jedinica, koje su dobijene ili razmenom ili donacijama.

U svom impozantnom fondu, Bodleana ima i specijalnu kolekciju među kojom se nalaze dela Šekspira, razni biblijski rukopisi, prva štampana izdanja grčkih i latinskih klasika, 4 kopije Magna karte, Gutenbergova biblija, i druga.

Biblioteka Bodleana danas ima status nacionalne i univerzitetske biblioteke.

Pristup biblioteci

Pravo na korišćenje Bodleane imaju svi studenti i profesori Univerziteta u Oksfordu. Takođe postoji mogućnost da biblioteku koriste i studenti sa strane, ali joj oni mogu pristupiti samo uz preporuke. Preporuka mora biti ručno napisana od strane nekog profesora ili neke ugledne ličnosti grada Oksforda.

Svaki novi član biblioteke daje pismenu izjavu u vidu zakletve. Sama izjava se daje u sobi za umetnost gde je budući korisnik biblioteke ogrnut tamnim ogrtačem u prisustvu jednog bibliotekara.

Tekst izjave glasi: „Ovim se obavezujem da neću odneti iz biblioteke, da neću obeležiti, uništiti, ili povrediti na bilo koji način, bilo koju knjigu, dokument ili bilo koji drugi predmet koji pripada biblioteci; da neću uneti ili u biblioteci zapaliti bilo kakvu vatru ili plamen, i da neću pušiti u biblioteci i obećavam da ću poštovati sva pravila biblioteke.“

Originalna izjava na latinskom jeziku glasi:

„ Do fidem me nullum librum vel instrumentum aliamve quam rem ad bibliothecam pertinentem, vel ibi custodiae causa depositam, aut e bibliotheca sublaturum esse, aut foedaturum deformaturum aliove quo modo laesurum; item neque ignem nec flammam in bibliothecam inlaturum vel in ea accensurum, neque fumo nicotiano aliove quovis ibi usurum; item promitto me omnes leges ad bibliothecam Bodleianam attinentes semper observaturum esse. ”

U popularnoj kulturi

Filmovi i fotografisanje

Biblioteka Bodleana je otvorena za sarađivanje, kako sa filmskim producentima, tako i sa fotografima. Biblioteka ima svoje stručnjake koji su dostupni da podele svoje znanje potrebno za dobro snimanje i kvalitetnu fotografiju. Filmskim ekipama je dozvoljeno snimanje pre 9 sati ujutru i nakon zatvaranja biblioteke u večernjim satima. Bodleana je bila korišćena kao lokacija za snimanje filmova više puta.

Neki od filmova snimljeni u Bodleani su: Druga strana (1984), Ludilo kralja Džordža (1994), Povratak u Brajdshed (1981), i prva dva dela Hari Potera. Od serija, Inspektor Luis (2006) i Endevor (2012) obe imaju radnju smeštenu u Oksfordu i scene koje prikazuju biblioteku Bodleane.

Knjige

Bodleana je služila i kao inspiracija za knjige. Korišćena je kao mesto radnje u romanu Kolina Dekstera Inspektor Mors. Pojavljuje se i u romanu Majkla Vajta Ravnodnevnica.

Dž. R. R. Tolkin koji je studirao filologiju na Oksfordu i bio dobro upoznat sa Crvenom knjigom iz Hergesta, a koja se nalazi u Bodleani, kasnije je inspirisala njegovu Crvenu knjigu Vestmarša koja pripoveda priču Gospodara prstenova. Veliki broj Tolkinovih rukopisa nalazi se danas u Bodleani.

Radnja romana Debore Harknes Otkriće Veštica je takođe jednim delom smeštena u Bodleani.

Konzervatorska laboratorija

Bodleana ima posebno odeljenje, u sklopu departmana posebnih zbirki, koje ima 19 zaposlenih među kojima su obučeni konzervatori, tehničari i administrativno osoblje.

Trenutno je zaposleno 6 konzervatora koji su organizovani u tri glavna tima i koji se bave konzervacijom knjiga, papira i preventivnim konzervacijom. Timovi su podržani u svom radu od strane administrativnog osoblja koje se bavi obukom i svakodnevnim vođenjem odeljenja.

Konzervatorska laboratorija radi u saradnji sa depertmanom posebnih zbirki i zajedno sa njima dolazi do dogovora koje će publikacije imati prioritet konzervacije. Konzervatorski tim se neprekidno usavršava i njihov rad se sastoji od kombinacije kompleksnih, dužih i kraćih projekata.

Druge usluge

Digitalna Bodleana

Digitalna Bodleana (engl. Digital Bodleian) nastala je kao pokušaj da se jedan deo kolekcije Bodleane podeli sa svetom. Svake godine biblioteka usluži preko 65,000 hiljada čitalaca, od kojih je 40% van Univerziteta, dok izložbe godišnje privuku oko 100,000 posetilaca. Bodleana svoje kolekcije digitalizuje poslednjih 20 godina i danas u njenoj digitalnoj biblioteci postoji preko 650,000 digitalnih objekata i skoro milion slika. Biblioteka takođe nudi digitalno pretraživanje posebnih zbirki kojima može da se pristupi preko Solo pretraživača ili onlajn kataloga arhiva i rukopisa.

Audio (Bodkastovi)

Biblioteka Bodleana sakuplja, čuva, i pruža na korišćenje i audio zapise raznih predavanja koji su dostupni na sajtu Univerziteta.

Spoljašnje veze

1. Podkastovi biblioteke Bodleane
2. Podkastovi Centra za proučavanje knjiga