Bitka za Ivo Džimu

Bitka za Ivo Džimu je vođena između SAD i Japana tokom februara i marta 1945, u završnim operacijama na Pacifičkom frontu u Drugom svetskom ratu. Kao rezultat bitke, SAD su stekle kontrolu nad ostrvom Ivo Džima i aerodromima koji su se tamo nalazili. Bitka je čuvena po podizanju američke zastave koje su izveli američki marinci na najvišem planinskom vrhu ostrva.

Bitka za Ivo Džimu
Deo Drugog svetskog rata i rata na Pacifiku
Američki marinci podižu zastavu na Ivo Džimi (detalj)
Vreme 19. februar − 26. mart 1945. Mesto Ivo Džima, Japan Ishod Američka pobeda
Sukobljene strane
SAD	Japansko carstvo
Komandanti i vođe
Holand Smit	Tadamiči Kuribajaši  †
Jačina
84.000 vojnika, 800 brodova	23.000 vojnika, 40 tenkova, 900+ topova
Žrtve i gubici
oko 4.590 poginulih, 301 nestao i 15.954 ranjena 1 nosač aviona i 1 transportni brod potopljeni, 1 nosač aviona teško oštećen	21.304 poginula, oko 250 zarobljenih

Pozadina

Početkom 1945, Japan se suočio sa pretećom savezničkom invazijom. Tokom operacije Skevendžer, saveznički bombarderi su vršili vazdušne napade na Japan sa Marijanskih ostrva. Ivo Džima je služila kao osmatračka stanica za rano uzbunjivanje snaga na kopnu o dolasku bombardera. Tako je japanska protivvazdušna odbrana bila spremna kada bi saveznički bombarderi stigli iznad japanskih gradova. Sem toga Japanci su sa ostrva više puta vršili vazdušne napade na Marijanska ostrva u periodu od novembra 1944. do januara 1945. godine.

Po okončanju bitke za Lejte na Filipinima, savezničke snage su imale 2 meseca prekida u svojim operacijama pre planirane invazije na Okinavu, što je smatrano neprihvatljivim. Stoga je doneta odluka da se napadne Ivo Džima.

Japanske pripreme

Odbrana je bila pripremljena. Na ostrvu je bilo stacionirano 22.000 vojnika, a postojala je utvrđena mreža podzemnih bunkera. Cilj odbrane Ivo Džime je bio da se nanesu teški gubici savezničkim snagama i obeshrabri invazija na Japan. General-potpukovnik Tadamiči Kurijabaši, koji je komandovao odbranom ostrva je bio svestan da ne može da dobije bitku, ali je isto tako znao da dugotrajna borba na koju su Japanci bili spremni može da iscrpi resurse, ljudstvo i motivaciju Amerikanaca da nastave napade na druga ostrva.

Saveznici nisu hteli da osvoje Ivo Džimu samo da bi neutralisali pretnju za bombardere i brodove, već i da bi koristili aerodrome za lovačku pratnju i prinudna sletanja bombardera. 16. februara, 1945. započelo je žestoko trodnevno bombardovanje ostrva sa mora i iz vazduha.

Američki obaveštajni izvori su bili uvereni da će Ivo Džima pasti za nedelju dana. U svetlu optimističkih izveštaja obaveštajnih službi, doneta je odluka da se izvrši invazija na Ivo Džimu, a operacija je dobila kodni naziv Operacija odred. Amerikanci nisu predvideli da će Japanci pripremiti složenu i duboku odbranu koju je činio ceo sistem dubokih tunela koji su bili snabdeveni hranom, vodom i municijom za tri meseca. Dužina tunelskog sistema je bila nekih 18 kilometara dužine. Ne znajući za te tunele Amerikanci su mislili da je većina japanskih vojnika koja je bila stacionirana na ostrvu poginula tokom dugotrajnog bombardovanja. Odbrana je bila snažna i uzajamno podržavajuća uz podršku teških mitraljeza i artiljerije. Artiljerijski položaji su bili dobro skriveni, a nagazne mine su bile postavljene širom ostrva.

Bitka

U 02:00 časova jutra 19. februara, otpočeo je američki napad. Ubrzo je 100 bombardera napalo ostrvo, a usledio je udar i iz brodskih topova. U 08:30, prvi od ukupno 30.000 marinaca iz 3, 4. i 5. marinske divizije, iz američkog petog amfibijskog korpusa, su se iskrcali na japansko ostrvo, Ivo Džimu, i bitka za ostrvo je otpočela.

Iskrcavanje na obalu Ivo Džime

Marince je dočekala snažna vatra sa planine Suribaši na jugu ostrva, i borba na negostoljubivom terenu: grub vulkanski pepeo koji nije omogućavao ni čvrst zaklon, ni kopanje rovova. Ipak, do večeri je planina opkoljena, i 30.000 marinaca se iskrcalo. Sledilo je još oko 40.000.

Uspon uz Suribaši je značio borbu pedalj po pedalj. Puščana paljba nije bila efikasna protiv japanske odbrane, već su korišćeni bacači plamena i granate da bi se očistili bunkeri. Konačno je 23. februara dostignut vrh. Fotograf Asošiejted presa, Džo Rozental je napravio čuvenu fotografiju postavljanja američke zastave na vrh planine: "Podizanje zastave na Ivo Džimi".

Kada je plaža obezbeđena, još marinaca i teža oprema su iskrcani, i invazija je nastavljena ka severu, kako bi se zauzeli aerodromi i ostatak ostrva. Sa uobičajenom hrabrošću, većina japanskih vojnika se borila do smrti. Od preko 21.800 branilaca, samo 216 je zarobljeno jer su pali u nesvest ili na drugi način bili onesposobljeni.

Posledice

Američka zastava na planini Suribači

Iz stroja je izbačeno 26.000 savezničkih vojnika, od kojih je skoro 7.000 poginulo. Preko četvrtine marinaca koji su dobili Orden Časti, su orden zaslužili u bici za Ivo Džimu.

Ostrvo Ivo Džima je proglašeno obezbeđenim 26. marta, 1945. godine.

Među ljudima koji su se borili na Ivo Džimi, neuobičajena odvažnost je bila uobičajena vrlina.

— Admiral Čester Nimic

Američka mornarica je nazvala nekoliko brodova imenom USS Ivo Džima.

Ratni spomenik Marincima izvan Vašingtona je napravljen po čuvenoj fotografiji sa Ivo Džime.

Dramatizacija

• Na obale Ivo Džime, 1945. Američki dokumentarac koji su producirali Američka mornarica, američki marinci i američka obalska straža.
• Pesak Ivo Džime, 1949. Američki film u kome glumi Džon Vejn.
• Zastave naših očeva
• Pisma sa Ivo Džime

Vidi još

• Rat na Pacifiku
• Bitka kod Midveja

Literatura

• Burrell, Robert S. (2006). The Ghosts of Iwo Jima. Texas A&M University Press. str. 83. ISBN 978-1-58544-483-0. 

Spoljašnje veze

• IwoJima.com: Sajt posvećen Ivo Džimi i čuvenoj bici Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. januar 2006)