Bitka kod Pilavaca (1648)
Bitka kod Pilavaca u leto 1648. bila je treća kozačka pobeda u ustanku Bogdana Hmeljnickog.
| Bitka kod Pilavaca | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo ustanka Bogdana Hmeljnickog | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| Zaporoški kozaci | Državna zajednica Poljske i Litvanije | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Bogdan Hmeljnicki | knez Dominik Zaslavski | ||||||
| Jačina | |||||||
| oko 30.000 kozaka i 3.000 Tatara[1] | oko 30.000 vlastele[1] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| neznatni | vojska razbijena, najveći deo pobegao bez boja | ||||||
Uvod uredi
U proleće 1648., Bogdan Hmeljnicki je izabran za hetmana Zaporoške vojske. Formalno izjavljujući vernost kralju Vladislavu IV, Hmeljnicki je sklopio savez sa Krimskim Tatarima i uništio poljsku vojsku u Ukrajini u bitkama kod Žute Vode i Korsunja. Kozačke pobede izazvale su masovni ustanak pravoslavnih kmetova u celoj Ukrajini, a Poljsku je zahvatilo bezvlašće zbog smrti kralja Vladislava IV. Pregovori sa kozacima propali su zbog protivljenja ukrajinske vlastele, koju je predvodio knez Jeremija Višnjovjecki.[2]
Bitka uredi
Pošto je redovna vojska propala u porazima kod Korsunja i Žute Vode, a oba hetmana zarobljena, poljska vlada je podigla na oružje svu vlastelu u ugroženim krajevima, pod komandom tročlane komisije[2] (po rečima Hmeljnickog, "mekušac, latinista i derište"[1]), na čelu sa popularnim, ali potpuno nesposobnim knezom Dominikom Zaslavskim.
Na brzinu skupljena vlastela, brojna, ali nedisciplinovana i bez ikakvog vojničkog iskustva, razbežala se nakon kratkog okršaja kod Pilavaca 23. septembra 1648.[2] [1] Poljski poraz bio je iznenađenje za sve, po rečima jednog kozačkog pukovnika:
"To nisu oni Poljaci koje znamo, pobednici nad Turcima i Moskovima, Tatarima i Nemcima, već kukavice i zečevi, deca odevena u čelik. Umrli su od straha čim su nas videli."[2]
Posledice uredi
Vest o porazu kod Pilavaca raširila se kao plamen i cela Ukrajina se digla na ustanak. Opsednuti poljski garnizon u Kudaku (Dnjipro) se predao, čime je prestala bilo kakva poljska vlast u Ukrajini. Ogroman broj seljaka pridružio se kozacima, i uz pomoć tatarskih saveznika, opustošio zemlju ognjem i mačem. Vlastela, i rutenska i poljska, ubijana je zajedno sa katoličkim sveštenstvom i monahinjama, a Jevreji su masakrirani na hiljade. Hmeljnicki je izgubio kontrolu nad ustankom.[2]
U poljskoj kulturi uredi
Ova bitka je detaljno prikazana u romanu "Ognjem i mačem" poljskog nobelovca Henrika Sjenkjeviča iz 1884.[3]
Reference uredi
- ^ a b v g Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- ^ a b v g d Zamoyski 1988, str. 160–166
- ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
Literatura uredi
- Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. str. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
- Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno izd.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759.
- Djurant, Vil. Doba Luja XIV : istorija evropske civilizacije u doba Paskala, Molijera, Kromvela, Miltona, Petra Velikog, Njutna i Spinoze : 1648-1751 / Vil Djurant ; [preveo s engleskog Ljubomir Veličkov]. Beograd : Vojnoizdavački zavod : Narodna knjiga, 2004 (Beograd : Vojna štamparija). str. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5.
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. izd.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.