Bitka kod Utike

Bitka kod Utike (203. p. n. e.) odvijala se kraj Utike između rimske vojske pod komandom Scipiona Afrikanca i kartaginjanske vojske pod komandom Hazdrubala Giskona. Obe strane imale su numiđanske saveznike. Rimljanima je pomagao Masinisa, a Kartaginjanima Sofaks. Iznenadnim noćnim napadom Publije Kornelije Scipion Afrikanac uspeo je da uništi brojnu vojsku Kartaginjana i njihovih numiđanskih saveznika. Tom pobedom Scipion je osigurao stratešku prednost, jer se težište rata preselilo iz Italije i Iberije na afričko tlo. Pobeda kod Utike utrla je put konačnoj pobedi Rima u Drugom punskom ratu.

Bitka kod Utike
Deo Drugog punskog rata
Vreme 203. p. n. e. Mesto Utica, Tunisia Ishod Rimska pobeda
Sukobljene strane
Antička Kartagina	Rimska republika
Komandanti i vođe
Hazdrubal Giskon	Publije Kornelije Scipion Afrikanac

Uvod

Rimljani su po prvi put izvršili invaziju Afrike tokom Prvoga punskoga rata i taj pohod se okončao teškim porazom. Invazija Afrike u Drugom punskom ratu usledila je pedeset godina kasnije. Invazija je bila sastavni deo rimskih planova na početku Drugoga punskoga rata, ali Hanibal je prelaskom Pirineja i Alpi 218. p. n. e. sprečio ostvarenje tih planova. Konzul Tiberije Sempronije Long, kome je bio poveren zadatak da izvrši invaziju Afrike morao je da se sa svojom vojskom vraća sa Sicilije u Cisalpinsku Galiju da bi branio Rim sa severa od Hanibala. Usledila je bitka kod Trebije i niz drugih rimskih poraza, pa je Apeninsko poluostrvo više od decenije bilo glavno poprište rata. Situacija se kasnije promenila. Rimljani su 207. p. n. e. pobedili Hazdrubala Barku u bici kod Metaura. Do 205. p. n. e. Hanibalova vojska je ostajala bez saveznika. Osvajanjem Sirakuze i preotimanjem delova Sicilije Rimljani su stvorili bazu za pomorske napade na afričku obalu.

Plan Scipiona Afrikanca

Scipion Afrikanac je 206. p. n. e. nakon pobede u bici kod Ilipa isterao Kartaginjane iz Iberije. Počeo je da planira invaziju Afrike i Kartagine. Izabran je 205. p. n. e. za konzula, ali imao je problema u Senatu sa svojim političkim protivnicima, a u prvom redu sa Kvintom Fabijem Maksimom Kunktatorom. Fabije Maksim je smatrao da je pohod u Afriku previše rizičan i smatrao je da je glavni zadatak da se Hanibal izbaci iz Brutijuma. Ipak kada je Scipion konačno dobio odobrenje Senata za invaziju Afrike, onda nije dobio dovoljna sredstva, pa je celu godinu dana proveo u pripremama. Dolazak Gaja Lelija i njegovo pustošenje oblasti oko Hipo Regija 205. p. n. e. upozorio je Kartaginjane na opasnost velike invazije, pa su preduzeli različite mere da je spreče. Međutim, nisu uspeli da nagovore makedonskoga kralja Filipa V Makedonskoga da napadne Siciliju, a ni pojačanja, koja su poslali u Brutij i Liguriju nisu bila dovoljna da se rasplamsa rat na Apeninskom poluostrvu. Jedini veći uspeh postigao je Hazdrubal Giskon nagovarajući kralja zapadnih Numiđana Sofaksa da pređe na stranu Kartaginjana dajući mu svoju ćerku za ženu.

Scipionova invazija Afrike

Invazija Afrike počela je 204. p. n. e. Nekoliko stotina transportnih brodova prevezlo je do 32.000 rimskih vojnika do rta Farina, na oko 35 km zapadno od Kartagine. Rimsko iskrcavanje izazvalo je paniku, pa je Scipion Afrikanac iskoristio metež da zauzme nekoliko gradova i da pustoši okolinu. Hazdrubal Giskon je komandovao odbranom i poslao je mnogo konjice da bi zaustavio Scipionovo napredovanje i ograničio kretanje rimskih snaga. Rimljani su uspeli da unište te konjičke snage blizu Saleka, pa je Scipion imao privremenu prednost. Dolazak Masinise ojačao je rimske snage. Kartaginjanski saveznik Sofaks nije odmah pružio pomoć Kartaginjanima, pa su Rimljani mogli da nekažnjeno pustoše kartaginjanskim teritorijama.

Opsada Utike

Scipion Afrikanac je sakupio veliki plen i mnogo robova, pa je ujesen 204. p. n. e. krenuo na Utiku. Cilj mu je bio da zauzme drevni feničanski grad i da od njega stvori bazu za rimske operacije. Scipion je sa flotom i sa opsadnim spravama pokušao da zauzme grad, ali pošto nije uspeo u direktnom napadu započeo je opsadu Utike. U to vreme došao je Sofaks sa velikom numiđanskom vojskom i Hazdrubal Giskon sa velikom kartaginjanskom vojskom, pa je Scipion Afrikanac bio prisiljen da okonča opsadu Utike. Prema Liviju i Polibiju Hazdrubal je imao 33.000 vojnika, a Sofaks 60.000 vojnika, ali moderni istoričari smatraju da su ti brojevi preuveličani. Ipak Scipion je pred brojčano nadmoćnijom vojskom bio prisiljen da se povuče na jedan rt nedaleko od Utike. Utvrdio je uzak pojas, koji je vodio do zimovnika i oslanjao se na snabdevanje morem sa Sicilije, Sardinije i Iberije. Hazdrubal Giskon i Sofaks postavili su svoje logore nedaleko od rimskoga zimovnika.

Mirovni pregovori

Tokom zime Kartaginjani su nastavili da unapređuju svoju vojsku, pa su izgradili flotu sa ciljem da pomorskim putem blokiraju snabdevanje rimske vojske. Osim toga čekali su da im dođu najamnici iz Iberije i Ligurije. Došlo je do primirja zahvaljujući Sofaksovim naporima da pregovorima navede dve strane na okončanje rata. Hazdrubal Giskon je prihvatio osnovne mirovne predloge, po kojima je trebalo da Rimljani povuku svoju vojsku iz Afrike, a Hanibal je trebalo da se povuče iz Italije. Ipak mirovni pregovori nisu obustavili vojne pripreme dve strane za nastavak rata. Scipion Afrikanac nije ni nameravao da pristane na takve mirovne predloge, a pregovore je u početku koristio samo da bi pokušao da Sofaksa nagovori da pređe na stranu Rimljana. Pošto u tome nije uspeo nastavio je da šalje pregovarače, čime je sa jedne strane zavaravao protivnika, a sa druge strane pregovarači su imali priliku da izviđaju položaj i organizaciju kartaginjanske i numidijske vojske. Scipion je od svojih pregovarača saznao da su kolibe u kartaginjanskom i numiđanskom logoru napravljene od drveta, trske i drugoga zapaljivoga materijala.

Spaljivanje logora

Koristeći te informacije Scipion je isplanirao napad. Znao je da se Kartaginjani spremaju da napadnu rimsko uporište, pa je odlučio da početkom proleća 203. p. n. e. izvede preventivni napad. Prema Liviju i Polibiju Scipion je rasporedio oko 2.000 vojnika na brdu iznad Utike sa ciljem da zavara neprijateljsku izvidnicu da pripremaju napad na Utiku. Jednu jedinicu ostavio je da brani logor protiv mogućega napada. Glavnina rimske vojske prešla je noću preko 10 km i pre zore su stigli do Sofaksovoga i Hazdrubalovoga logora. Scipion je podelio vojsku na dva dela. Gaj Lelije i Masinisa je trebaloi da napadnu i potpale Sofaksov logor. Sofaksovi Numiđani su bili uhvaćeni nespremni na spavanju. Rimska vojska je pre napada opkolila logor ne ostavljajući mnogo šansi za beg. Zapalili su najpre kolibe van palisada, a vatra se raširila u logor i brzo se raširila po celom logoru. Rimljani su blokirali sve izlaze, pa su pobili mnogo Numiđana, koji su nenaoružani pobegli od vatre. Vojska u Hazdrubalovome logoru probudila se vestima o paležu Sofaksovoga logora. Mnogi su nenaoružani pojurili da ugase vatru u numiđanskome logoru, smatrajući da se radi o slučajnom paležu. Scipion je čekao upravo taj trenutak, pa je napao neorganizovane Kartaginjane, koji nisu mogli da pruže organizovan otpor. U tom prepadu poginuo je najveći deo kartaginjanske vojske. Ipak Hazdrubal Giskon i Sofaks uspeli su da pobegnu.

Apijanova verzija

Apijan ima drugačiju verziju događaja. Prema Apijanu Scipion Afrikanac poslao je samo Masinisu i svoju konjicu da spreče Sofaksa da dođe u pomoć Hazdrubalu. Sa rimskim legijama Scipion je iznenada napao Hazdrubalov logor i pobio je gotovo svu vojsku. Pokušaj bega sprečavala je rimska konjica. Kada je Sofaks saznao šta se dešava poslao je jedinicu konjice da pomogne Hazdrubalu, ali Masinisa je presreo i potukao tu jedinicu. Bojeći se da će nakon pobede nad Hazdrubalom Scipion krenuti sa vojskom na njega, Sofaks je napustio svoj logor i povukao se.

Posledice

Kartaginjani su imali ogromne gubitke i gotovo da su ostali bez vojske. Neki antički autori se suzdržavaju od navođenja specifičnih brojki, a drugi navode 30.000 ili 40.000 poginulih i oko 5.000 zarobljenih. Gotovo svi izvori (sem Kasijusa Diona) slažu se da su rimski gubici bili minimalni. Polibije je pisao: "Zato se ova nesreća ne može uporediti ni sa jednom drugom, pa ma koliko preuveličanom, jer je užasom prevazišla sve ranije zabeležene događaje." Te godine usledila je Bitka na Velikim ravnicama, koja se okončala još jednim teškim porazom Hazdrubala Giskona i Sofaksa. Kartagina je onda morala da pozove Hanibala da se vrati iz Italije za konačni obračun u bici kod Zame 202. p. n. e., kada je Kartagina bila poražena i usled toga okončao se Drugi punski rat.

Vidi još

• Drugi punski rat

Izvori

• Polibije, Istorije
• Tit Livije
• Apijan, Istorija Rima, Hanibalov rat Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. decembar 2015)
• Kasije Dion