Bitka u Javanskom moru

Bitka u Javanskom moru je bila pomorska bitka na pacifičkom frontu Drugog svetskog rata. Savezničke mornarice su pretrpele težak poraz od Japanske carske mornarice 27. februara 1942. i u sekundarnim akcijama tokom narednih dana. Zapovednik savezničke udarne grupe, holandski kontraadmiral Karel Dorman je poginuo. Posledice bitke su bile nekoliko manjih akcija oko Jave, uključujući malu, ali takođe značajnu bitku u zalivu Sunda. Ovi porazi su doveli do japanske okupacije cele Holandske istočne Indije.

Bitka u Javanskom moru
Deo Drugog svetskog rata
HMS Ekster pod napadom.
Vreme 27. februar 1942. Mesto Javansko more Ishod Japanska pobeda
Sukobljene strane
Japansko carstvo	Holandija SAD Ujedinjeno Kraljevstvo Australija
Komandanti i vođe
admiral Takeo Takagi	admiral Karel Dorman †
Jačina
2 teške krstarice, 2 lake krstarice, 14 razarača	2 lake krstarice, 4 razarača 1 teška krstarica, 4 razarača 1 teška krstarica, 2 razarača 1 laka krstarica
Žrtve i gubici
laki	2 lake krstarice, 3 razarača

U to vreme bitka je bila najveći okršaj brodova još od bitke kod Jilanda iz 1916.

Situacija pred bitku

Brzo nadiranje japanskih oružanih snaga prema Holandskoj istočnoj Indiji dalo je povoda Saveznicima da u velikoj brzini pokušaju da organizuju jedan jači flotni sastav u ovom području. Eskadra je bila sastavljena od brodova koje su izdvojile razne savezničke mornarice. Sačinjavale su je holandske lake krstarice „De Rojter“, i „Java“, britanska teška krstarica „Ekseter“, australijska laka krstarica „Pert“, američka teška krstarica „Hjuston“ i 10 holandskih, britanskih i američkih razarača ( britanski „Elektra“, „Jupiter“ i „Inkant“, holandski „Kortener“ i „Vit de Vit“ i stari američki razarači „Alden“, „Džon D. Edvards“, „Džon D. Ford“ i „Pol Džons“). Komanda nad ovim izuzetno mešovitim sastavom bila je poverena holandskom kontraadmiralu Karelu F. Dormanu.

Ova eskadra je isplovila iz luke Surabaja na Javi 26. februara 1942. godine u 22 časa sa zadatkom da napadne jedan japanski desantni konvoj u Javanskom moru koji se sastojao od 30 transportnih brodova u pratnji dve krstarice i četiri razarača. Potraga za ovim konvojem ostala je bez uspeha. Kontraadmiral Dorman dobio je usput naređenje da napadne jedan drugi japanski konvoj koji je bio očekivan iz Makasarskog prolaza, uprkos tom što su posade njegove eskadre bile na borbenim mestima neprekidno već punih 37 časova.

Saveznička eskadra je plovila tako da u krstarice bile u formaciji brazde, dok su razarači pravili zaštitnu zavesu i to dva isturena napred, po dva sa svake strane i četiri pozadi. 27. februara 1942. godine u 15:47 časova došlo je do susreta sa japanskom eskadrom koja je brojala dve teške krstarice, dve lake krstarice i 14 razarača. Japanske krstarice takođe su plovile u formaciji brazde. Japanske krstarice Haguro, Džincu i Nači, zajedno sa razaračima Inazuma, Jukikaze, Tokicukaze, Amacukaze, Hacukaze, Ušio, Sazanami, Jamakaze, i Kavakaze uvode u bitku savezničku udarnu grupu.

Prva faza bitke

Na udaljenosti od oko 18.000 metara teške krstarice „Hjuston“ i „Ekseter“ prve su otvorile vatru usmerivši je prema japanskim teškim krstaricama. njihovo gađanje je bilo veoma tačno i prvi plotuni padali su oko ciljeva sa pojedinačnim pogocima. Australijska laka krstarica „Pert“ gađala je jedan japanski razarač a „De Rojter“ jednu laku krstaricu.

Japanci su žestoko odgovorili, a u 17:00 časova japanski zapovednik je poslao svojih osam razarača u torpedni juriš pod zaštitom dimne zavese. „Jupiter“ i „Elektra“ pojurili su im hrabro u susret ušavši u dimnu zavesu iz koje nije više uzašao „Elektra“ koga je potopio japanski razarač „Asagumo“. Australijska laka krstarica „Pert“ i „Java“ prenele su svoju vatru na japanske razarače u torpednom jurišu.

U 17:15 časova japanska teška krstarica postiže pogodak u mašinski prostor „Eksetera“, što je uzrokovalo nagli zastoj jedne mašine zbog prekida glavnog cevovoda dovoda pare i nagli okret ove teške krstarice za 90 stepeni. To je izazvalo ogromnu zbrku u savezničkoj eskadri. Razarači su odmah pojurili da zaštite oštećenog „Eksetera“ od torpednog juriša. Tada japanska laka krstarica „Naka“ i njen eskadron razarača; Asagumo, Minegumo, Murasame, Harukaze, Samidare i Judači su lansirali 43 torpeda dugog dometa na Saveznike sa daljine od skoro 16.250 jardi. „Kortener“ svesno prima torpednu salvu namenjenu krstarici koja ga je doslovno prepolovila i on je veoma brzo potonuo. U opštem metežu su bila potopljena i dva japanska razarača. U 17:25 časova japanska laka krstarica „Naka“ i „Ćincu“ lansiraju po osam torpeda, dok razarači lansiraju ukupno 56 torpeda, ali nijedno nije pogodilo cilj. Jupiter naišao je na holandsku minu i potonuo.

teška krstarica „Ekseter“ dobila je naređenje da zaplovi prema Surabaji radi opravke. Kao pratnja dobila je dva razarača - britasnki razarač „Enkaunter“ i američki razarač „Poup“. Pod zaštitom dimne zavese saveznička eskadra se povukla, a Japanci je nisu dalje progonili.

Druga faza i kraj bitke

Nekoliko časova kasnije došlo je do sukoba lakih krstarica „De Rojter“, i „Java“ sa dve japanske krstarice. Obe holandske lake krstrice bile su potopljene za kratko vreme torpednim pogocima. Ostali deo savezničke eskadre plovio je prema Đilađapu, gde je bilo planirano da brodovi popune svoje zalihe i poprave oštećenja.

U noći između 28. i 1. marta, kada je saveznički sastav prolazio kroz moreuz Sunda izvestio ih je jedan američki izviđački avion o pojavi jakih japanskih snaga u Indijskom okeanu na oko 300 km jugozapadno od Đilađapa u vožnji prema Javi.

Nešto kasnije ovaj saveznički sastav je bio presretnut od strane japasnkih ksrstarica „Nači“, „Haguro“, „Mjoko“ i „Ašigara“ i razarača „Akebono“, „Inazuma“, „Jamakaze“ i „Kavakaze“. U ovom novonastalom sukobu torpedima bile pogođene i potopljene lake krstarice „Java“ i „De Rojter“.

Britanska teška krstarica „Ekseter“ ubrzo je bila teško oštećena preciznim japanskim plotunima, a jedan pogodak je izazvao potpun nestanak struje na brodu. Ubrzo je brod počeo da tone naginjući se na levu stranu, kada su ga pogodila dva torpeda sa japanskog razarača „Inazuma“ u desnu stranu, što je uzrokovalo uspinjanje broda i lagano prevrtanje ka na desnom boku pre nego što je nešto pre ponoći potonuo. Oba njegova razarača iz pratnje su bila potopljena ~ britanski „Enkaunter“ zajedno sa teškom krstaricom dok je američki „Poup“ potopnjen nekoliko sati kasnije u vazdušnom napadu.

Oko 800 savezničkih članova posade, uključujući i zapovednika „Eksetera“, kapetana Olivera Gordona bilo je spašeno od strane Japanske carske mornarice koji su postali ratni zarobljenici. 153 člana posade „Eksetera“ je umrlo tokom zarobljeništva, a još trojca su preminula nakon oslobođenja zbog lošeg japanskog tretmana prema zarobljenicima.

Posledice bitke

Do kraja 1. marta bili su uništeni svi saveznički brodovi osim četiri stara američka razarača Alden, Džon D. Edvards, Džon D. Ford i Pol Džons takom da više nije bilo ozbiljnijih snaga koje bi se suprotstavile nadiranju japanske flote prema jugoistočnoj Aziji.

Literatura

• Weinberg, Gerhard (2005). A World At Arms. str. 320. ISBN 978-0-521-61826-7. 
• Prikril, Boris (1952). Ratne flote i pomorske bitke. Beograd: Tehnička knjiga. 
• Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 4), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1972), str. 34-35.