Blokada

Ukoliko ste tražili nešto drugo, pogledajte članak Blokada (višeznačna odrednica).

Blokada je skup ekonomskih, političkih i vojnih mjera da bi se izolovala država, države ili njihove oružane snage prekidom veza sa ostalim svijetom.

Skotova velika zmija, karikaturna karta koja ilustruje Unijinu blokadu Konfederacije tokom Američkog građanskog rata, poznatu kao Anakonda plan, ilustrovao Dž.B. Eliot

Istovar C47 na aerodromu Tempelhof u Berlinu, deo vazdušnog transporta zaliha koji je prekinuo kopnenu blokadu Zapadnog Berlina od strane Sovjetskog Saveza 1948.

Dok se većina blokada istorijski dešavala na moru, blokade se takođe koriste na kopnu kako bi se sprečio ulazak u neko područje. Na primer, Jermenija je zemlja bez izlaza na more koju Turska i Azerbejdžan blokiraju. Dakle, Jermenija ne može da obavlja međunarodnu trgovinu preko tih zemalja, i uglavnom trguje preko Gruzije. Ovo ograničava ekonomski razvoj zemlje.

Karakteristike

Cilj blokade je da se blokirana država ili oružane snage prisile na pregovore, kapitulaciju, predaju dijela teritorije ili na druge ustupke. Generalno se mogu podijeliti na ekonomske i vojne blokade. Obje su vršene mnogo puta u prošlosti.

Ekonomska blokada

Neke poznate ekonomske blokade su kontinentalna blokada protiv Velike Britanije tokom Napoleonovih ratova, blokada Juga u Američkom građanskom ratu, blokada Berlina poslije Drugog svjetskog rata, sankcije UN prema SR Jugoslaviji tokom 1990-ih godina, i tako dalje.

Vojna blokada

Neke poznate vojne blokade su tokom opsade Carigrada 717-718. od strane Arapa, blokada Port Artura u Rusko-japanskom ratu 1904-1905., i Sjeverni baraž i Doverski baraž za blokadu Njemačke u Drugom svjetskom ratu.

Istorija

Iako su primitivne pomorske blokade bile u upotrebi milenijumima, prve uspešne pokušaje uspostavljanja potpune pomorske blokade izvršila je britanska Kraljevska mornarica tokom Sedmogodišnjeg rata (1754–1763) protiv Francuske. Posle britanske pomorske pobede kod zaliva Kiberon, koja je okončala svaku neposrednu pretnju od velike invazije na Britaniju, Britanija je uspostavila blisku blokadu na francuskoj obali. Ovo je izgladnelo francuske trgovinske luke, oslabivši francusku ekonomiju. Admiral Edvard Hok preuzeo je komandu nad flotom koja je blokirala Brest i proširio blokadu na celu francusku obalu Atlantika od Denkerka do Bordoa, kao i do Marseja na francuskoj obali Sredozemnog mora.

Strateški značaj blokade pokazao se tokom Francuskih revolucionarnih ratova i Napoleonovih ratova, kada je Kraljevska mornarica uspešno blokirala Francusku, što je dovelo do velikih ekonomskih poremećaja. Unijina blokada južnih luka bila je glavni faktor u Američkom građanskom ratu. Tokom Prvog svetskog rata, saveznici su blokirali Centralne sile, lišavajući ih hrane i drugih strateških materijala. Pokušaj nemačke blokade podmornicama izazvao je znatne nestašice u Britaniji, ali je na kraju propao. Ovaj ishod se ponovio i u Drugom svetskom ratu.

Pomorski strateški mislioci, kao što su ser Džulijan Korbet i Alfred Tajer Mahan, pisali su da su pomorski sukobi dobijani prvenstveno odlučujućim bitkama, ali i blokadom.

Vrste blokade

U Drugom svetskom ratu, nemačke podmornice su pokušale da spreče brodove koji su prevozili hranu, zalihe i materijal da stignu do Ujedinjenog Kraljevstva, što je primer daleke blokade.

Bliske, daleke i labave blokade

Bliska blokada podrazumeva stavljanje ratnih brodova u vidokrugu blokirane obale ili luke, kako bi se obezbedilo trenutno presretanje svakog broda koji ulazi ili izlazi. To je i najefikasniji i najteži oblik blokade za sprovođenje. Poteškoće nastaju zato što brodovi koji blokiraju moraju neprekidno da ostanu na moru, izloženi olujama i teškoćama, obično daleko od bilo kakve podrške, i ranjivi na iznenadni napad sa strane u blokadi, čiji brodovi mogu ostati bezbedni u luci dok ne odluče da izađu.

U udaljenoj blokadi, blokatori se drže daleko od blokirane obale i pokušavaju da presretnu sve brodove koji ulaze ili izlaze. Ovo može zahtevati više brodova na upotrebi, ali oni obično mogu da deluju bliže svojim bazama i izloženi su mnogo manjem riziku od neprijateljskih napada. Ovo je bilo skoro nemoguće pre 16. veka zbog prirode brodova koji su se koristili.

Labava blokada je bliska blokada u kojoj se brodovi koji blokiraju povlače iz vidokruga sa obale (iza horizonta), ali ne dalje. Cilj labave blokade je da se namami neprijatelj da izađe, ali da se ostane dovoljno blizu za napad.

Britanski admiral Horejšio Nelson primenio je labavu blokadu kod Kadiza 1805. godine. Francusko-španska flota pod Pjerom-Šarlom Vilnevom je tada izašla, što je rezultiralo bitkom kod Trafalgara.

Pacifička blokada

Do 1827. blokade, kao deo ekonomskog ratovanja, uvek su bile deo rata. Ovo se promenilo kada su Francuska, Rusija i Britanija pritekle u pomoć grčkim pobunjenicima protiv Turske. Blokirali su obalu koju su okupirali Turci, što je dovelo do bitke kod Navarina. Međutim, rat nikada nije objavljen, te se smatra prvom pacifističkom — odnosno mirnom — blokadom. Prva istinski pacifistička blokada, koja uopšte nije uključivala pucnjavu, bila je britanska blokada Republike Nove Granade 1837. godine, uspostavljena da bi primorala Novu Granadu da oslobodi zatvorenog britanskog konzula.

Pravni status

Predsednik Kenedi i njegovi savetnici razgovaraju o Kubanskoj raketnoj krizi. Deo američkog odgovora na sovjetske rakete postavljene na Kubu bila je pomorska blokada ostrva.

Od 1945. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija utvrđuje pravni status blokada, a članom 42 Povelje UN savet može da primenjuje blokade. Povelja UN dozvoljava pravo na samoodbranu, ali zahteva da se to odmah prijavi Savetu bezbednosti kako bi se obezbedilo održavanje međunarodnog mira.

Prema neratifikovanom dokumentu San Remo Priručnik o međunarodnom pravu primenljivom na oružane sukobe na moru, od 12. juna 1994. godine, blokada je legalan metod ratovanja na moru, ali je vođena pravilima. Priručnik opisuje ono što nikada ne može biti krijumčareno. Nacija koja je blokirala može slobodno da izabere bilo šta drugo kao krijumčarenje na listi koju mora da objavi.

Ratni čin

Glavni članak: Casus belli

Da li se blokada smatra zakonitom ili ne, zavisilo je od zakona nacija na čiju je trgovinu uticala blokada. Brazilska blokada Rio de la Plate 1826. tokom Cisplatinskog rata, na primer, smatrana je zakonitom prema britanskom zakonu, ali nezakonitom prema francuskom i američkom zakonu. Poslednje dve zemlje najavile su da će aktivno braniti svoje brodove od brazilskih blokada, dok je Britanija bila prinuđena da se zalaže za mirno rešenje između Brazila i Argentine.

Vidi još

• Autarhija

Literatura

• Harding, Richard (2002). Seapower and Naval Warfare, 1650–1830. Routledge. Pristupljeno 7. 2. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Vojna enciklopedija, Beograd, 1970, knjiga prva, pp. 642.
• „casus belli”. Chambers 21st Century Dictionary. Allied Publishers. 2001. str. 219. ISBN 978-81-8424-329-1. 
• Bynkershoek, Cornelius van (2007). A Treatise on the Law of War. Lawbook Exchange. ISBN 978-1-58477-566-9. 
• Bynkershoek, Cornelius van (1995). On Questions of Public Law. William S. Hein & Company. ISBN 1-57588-258-2. 
• Garner, Bryan A. (2001). A Dictionary of Modern Legal Usage. Oxford University Press. str. 137—. ISBN 978-0-19-514236-5. 
• Russell, Frederick H. (1997). The Just War in the Middle Ages. Cambridge University Press. ISBN 0-521-29276-X. 
• Childress, James F. (1978). „Just-War Theories: The Bases, Interrelations, Priorities, and Functions of Their Criteria”. Theological Studies. 39 (3): 427—45. S2CID 159493143. doi:10.1177/004056397803900302. 
• Zorich, Zach (jun 2016). „The First Casus Belli”. Archeology. „access to the best hunting grounds” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Chapter VII | United Nations”. www.un.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2021-04-08. g. Pristupljeno 2017-04-02. 
• Watson, William (1887). Life in the Confederate Army: Being the Observations and Experiences of an Alien in the South During the American Civil War. United States: Chapman & Hall. str. 113. ISBN 9780722282977. Pristupljeno 5. 8. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Musicant, Ivan (1998). Empire by Default: The Spanish–American War and the Dawn of the American Century. New York: Henry Holt and Company. str. 151—152. ISBN 978-0-8050-3500-1. 
• Reilly, John C.; Scheina, Robert L. (1980). American Battleships 1886–1923: Predreadnought Design and Construction. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. str. 30. ISBN 978-0-87021-524-7. 
• Edgerton, Robert B. (2005). Remember the Maine, to Hell with Spain. Lewiston, New York: Edwin Mellen Press. ISBN 978-0-7734-6266-3. Pristupljeno 15. 2. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jons, O. P. (mart 2005). Remember the "MAINE". Maritime Heritage and Modern Ports. Second International Conference on Maritime Heritage and the Fourth International Conference on Maritime Engineering, Ports and Waterways. WIT Press. str. 133—142. Arhivirano iz originala 12. 5. 2009. g. Pristupljeno 11. 2. 2008 — preko U.S. Department of Transportation: National Transportation Library. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „China's Little Secret”. Foreign Policy. 19. 2. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Joint Resolution to Authorize the Use of United States Armed Forces Against Iraq”. Office of the Press Secretary. 2. 10. 2002. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2008-10-17. g. Pristupljeno 2008-09-28. 
• „Remarks to the United Nations Security Council”. 4. 2. 2005. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „The CIA Just Declassified the Document That Supposedly Justified the Iraq Invasion”. Vice News. 15. 3. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Ethnic Russians: Pretext for Putin's Ukraine Invasion?”. National Geographic. 2. 5. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Top 5 Myths About Russia's Invasion of Crimea”. The Moscow Times. 10. 3. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• AFP (2022-02-21). „Putin signs friendship and aid agreements with Ukraine separatist leaders”. Insider Paper (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-26. 
• Spectator, The (24. 2. 2022). „Full text: Putin's declaration of war on Ukraine | The Spectator”. www.spectator.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-03. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Radnitz, Scott. „What are false flag attacks – and did Russia stage any to claim justification for invading Ukraine?”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-16. 
• Braumoeller, Bear F. (2019). Only the Dead: The Persistence of War in the Modern Age. Oxford: Oxford University Press. str. 288. ISBN 9780190849542. 
• Donald, David Herbert (5. 11. 1996). Lincoln (na jeziku: engleski). Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-82535-9. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Holsti, Kalevi (1991). Peace and War: Armed Conflicts and International Order, 1648–1989. Cambridge: Cambridge University Press. str. 379. ISBN 9780521399296. 
• Slater S.J., Thomas (1925). „Book 6: On War”. A manual of moral theology for English-speaking countries. Burns Oates & Washbourne Ltd. 
• Scharf, John Thomas (1894). History of the Confederate States navy from its organization to the surrender of its last vessel. Joseph McDonough, Albany, N.Y. str. 824. ISBN 1-58544-152-X. 
• Wyllie, Arthur (2007). The Confederate States Navy. Lulu.com. str. 466. ISBN 978-0-615-17222-4. 

Spoljašnje veze

• Mediji vezani za članak Blokada na Vikimedijinoj ostavi