Bogoslužbeni predmeti ili svešteni predmeti su krst, svete ikone, sveštene odežde, svešteni sasudi, i bogoslužbene knjige. Ovi predmeti od najstarijih vremena uživaju veliko poštovanje.[1][2]
Svešteni predmeti klasifikovani prema nameni na ovoj stranici nosioci su većine bogoslužbenih radnji, no njihovim se nabrajanjem nije iscrpljen i potpuni broj materijalnih objekata koji su povremeno kroz vekove bogoslužbeni predmeti mogli učestvovati u liturgijskom ritualu.[3]
Prema mišljenju Vuka F. Dautovića, koje je on izneo u svojoj doktorskoj disertaciji Umetnost i liturgijski ritual: bogoslužbeni predmeti u srpskoj vizuelnoj kulturi 19. veka...[2]
Umetnička izrada, izbor materijala i različiti mediji u kojima se javljaju bogoslužbeni predmeti (metalni okovi i sasudi, štampana Jevanđelja, vezene tekstilije, drvorezbareni krstovi, staklene posude) sa ikonografskim predstavama na njima čine da istovremeno pripadaju i svetu slika i svetu objekata, otkrivajući ih kao predmete složene recepcije. Stoga im možemo metodski pristupiti kao objekatima koji opredmećuju i materijalizuju hrišćansku religijsku stvarnost.96 Ponekad je priroda samog materijala od kojeg su predmeti izrađeni povezana sa funkcijom koju dodatno obogaćuju svojim metaforičkim značenjima, teksturom, upotrebnim i drugim svojstvima medija kome pripadaju.
Krst na kome je bio razapet Isus poslužio je kao oruđe spasenja i predmet naročitog poštovanja i upotrebe kod hrišćana (Raspeće, Fransisko Zurbaran (1627)).
Posle smrti i vaskrsenja Isusa Hrista koji je na krstu bio razapet, krst je poslužio kao oruđe spasenja i predmet naročitog poštovanja i upotrebe kod hrišćana, od prvih vremena hrišćanstva.[1]
Krstom su vernici ukrašavali svoje domove, mesta za molitvene skupove, sveštene sasude, zidove…
Celivali su ga i klanjali mu se, palili pred njim sveće i tamjan. Krstom su se osenjivali prilikom ulazaka, izlazaka, pre i posle jela, pred počinak i ujutro, pred početak svakog dobrog dela.
Poput rajskog vrta u čijem središtu se uzdizalo drvo života, sveti krst u crkvi vernicima ukazuje na plod večnog života Isusa Hrista.[4]
Tamo gde se prinosi beskrvna liturgijska žrtva mora biti i oruđe žrtve Hristove. Krst predstavlja put Spasiteljev i ovaploćenje na zemlji, stradanje i ponovno Vaznesenje na nebo kao i Hrista koji je sjedinivši ih u sebi prizvao sve krajeve zemlje širinom ljubavi i milosrđa.[2]
Od ranih perioda krst je trokrak , slične slovu T, ali je krst ipak najčešće četvorokraki, sastavljen od dve linije koje su ukrštene, u kosom položaju, poput slova X (andrejevski krst, po Svetom apostolu Andreju, koji je na takav krst bio razapet), ili pod pravim uglom: †. Ponekad je krst predstavljan u vidu kotve, koja je simbol nade grešnih ljudi.
Postoji i osmokraka predstava krsta (ruski krst), kod koje su na krstu predstavljeni daščica sa natpisom Isus Nazarećanin Car Judejski, i daščica na koju su bile oslonjene noge Hristove.
Odavno je u upotrebi i krst na kome je prikazan i Sam raspeti Hristos.
Kada je imperator Konstantin pod znakom krsta pobedio neprijatelje, krst je postao zaštitni znak celikupnog hrišćanstva.
Svete ikone – bogoslovlje u bojama, glavna su osobenost pravoslavnog hrama, koje se u crkvama nalaze u velikom broju. Neke od njih su raspoređene na ikonostasu, dok su ostale smeštene u hramu, na svakom slobodnom prostoru.[1]
Zidovi i svodovi pravoslavnih crkava su freskodekorisani ili prekriveni freskama.
Pred ikonama se sveštenstvo i verujući nard klanja, celiva ih ili ljubi, pali pred njima sveće i kandila; sveštenik ih kadi.
Na litijama, ikone se svečano nose u rukama na čelu povorke.
Hirotonisanje učenika poslednje godine Bogoslovije u čin čteca
Sveštenu odežda sveštenoslužitelji nose prilikom savršavanja bogosluženja. Kako u sveštenoslužitelje spadaju arhijereji, sveštenici, đakoni i čteci, svaka od ovih grupa ima na sebi naročite sveštene odežde, prvenstveno svetlih, blistavih boja.
stihar - dugačka haljina sa širokim rukavima, koja pokriva čitavo telo, najčešće bele boje
orar – duga široka traka koju đakoni, kao pomoćnici prilikom savršavanja Svetih Tajni ili krstoliko opasuju preko ramena, da bi bili komotniji i u znak poštovanja pred Svetim Tajnama, ili ga nose puštenog preko levog ramena. Njime đakon daje znak narodu da je vreme za molitvu i pojcima da je vreme za pevanje.
Odeća sveštenikanarukvice - koje se upotrebljavaju za slobodnije delovanje ruku prilikom bogosluženja. One podsećaju na to da su Hristu ruke bile vezane.
sakos – odežda nalik na stihar, samo što ima prišivene zvončiće (koji arhijereja podsećaju na stalno propovedanje zakona Hristovog).
omofor – dugo i široko platno ukrašeno krstovima koje se arhijereju polaže na pleća, preko odežde, a krajevi mu se spuštaju spreda i pozadi.
panagija - nevelika okrugla ikona Majke Božije, ponekad i Spasitelja, koju arhijerej stalno nosi na grudima radi postojanog sećanja na Boga.
krst na grudima arhijereja ili sveštenika - podseća arhijereja na veru u Raspetog Hrista i podstiče na čvrsto i mirno podnošenje krstova i stradanja u životu.
mitra – to je svojevrsna kruna, kao simvol pobede nad neprijateljima, spasenja i visoke duhovne vlasti nad pastvom.
žezal ili palica – označava pastirsku vlast.
arhijerejska mantija - dugačka, široka gornja odežda koju arhijerej oblači prilikom ulaska u hram radi sveštenosluženja. Ona može da bude u raznim bojama, ali na njoj neizostavno moraju da budu dve ili tri horizontalne trake različite boje.
Okrugli ravan pladanj ili osvećeni tanjir na koji se polažu Sveti Agnec i čestice izvađene iz prosfora tokom proskomidije, za pretvaranje u istinsko Telo Hristovo. Na diskos se takođe stavljaju čestice iz drugih prosfora. On predstavlja i jasle u koje je bio položen novorođeni Hristos, i Njegov grob, i Golgotu. Diskos se takođe upotrebljava prilikom osvećenja pravoslavnih hramova a na njega se tada polažu čestice moštiju mučenika koji su se podvizavali radi vladike Hrista dostojno učestvujući u jednakoj časti sa njim i stojeći pred prestolom Slave.[5]
Dva krstoliko sjedinjena luka koji se sa svoja četiri kraka polažu na diskos; zvezdica simbolički asocira na onu zvezdu koja je sa Istoka dovela mudrace do jaslica novorođenog Hrista.[6][7] Zvezdica će potom biti pečat kojim su rimski vojnici zapečatili kamen Svetog groba kako neko ne bi ukrao telo Spasitelja, kroz koji je on, kao i kroz pokrove, vaskrsnuvši prošao u svom božanskom oduhovljenom telu.[8]
Putir ili Sveta čaša za pričešćivanje, predstavlja čašu sa Tajne večere. Vernici iz putira pričasnom kašikom primaju Svetu tajnu pa su ove crkvene čaše predmeti njihove neposredne recepcije. Od
najstarijih vremena putiri imaju oblik pehara sa drškom i stopom. U njih se
pri proskomidisanju sipaju vino i voda koji će biti presuštastvljeni u krv
Hristovu.[9][10]
Kašičica za pričešćivanje ili ložica mora biti zlatna, srebrna, ili olovna, a nikako od bronze ili drveta. Pričasna kašičica prema nameni ima svoju uobičajenu formu a predmet umetničkog oblikovanja i ukrašavanja je drška kašičice.
Sunđer, za brisanje diskosa i čaše
Predstava sunđer koji je prinesen Isusu Hristu na Krstu.
To su dva mala pokrova, jedan za prekrivanje diskosa, a drugi za Čašu, i treći, zajednički za oba sasuda. Ovaj poslednji se naziva vozduh, jer se nalazi iznad zvezdice i kao da predstavlja vazdušno prostranstvo u kome se javila zvezda koja je mudrace dovela do Hrista. Pokrivalo ili darak koji se stavlja preko putira tokom čina proskomidije najčešće je krstoobraznog oblika dok je onaj namenjen pokrivanju diskosa sa zvezdicom kvadratnog oblika. Aerom ili vozduhom pokriva se i lice umrlih sveštenika pri njihovom pogrebu kao znak posebnog blagodatnog poštovanja.[11] Zbog svoje posebne uloge crkva je ove tekstilne predmete pravila od skupocenih materijala a njihovu izuzetnu bogoslužbenu upotrebu potvrđivala je predstavama krsta kojim su darci i aeri često ukrašavani.[12]
Ripida ili lepeza mahalica je predstave heruvima kružnog oblika sa dugačkom drškom. Simbolički ripide predstavljaju bestelesne anđeoske sile iz redova Serafima i Heruvima. Ripide sadrže predstave ovih bestelesnih anđeoskih sila koje su po zakonu osenjivale kovčeg zaveta i svetinju nad svetinjama. Njihova praktična uloga pripisana je potrebi da đakoni mašući njima teraju insekte od Časne trpeze, dok je simbolička upotreba ovih predmeta značajnija i složenija.
Sveštena knjiga koja sadrži povesti četvorice jevanđelista (Mateja, Marka, Luke i Jovana). Prilagođena je svakodnevnom čitanju na bogosluženjima (bdeniju, Liturgiji, molebanu i sl.), tokom čitave godine.[13]
Apostol
Knjiga koja sadrži Dela apostolska i Poslanice apostola, ali nema Otkrivenje. Kao i Jevanđelje, osim glava i stihova ima i začala, namenjena čitanju za sve dane u nedelji, za praznike i Veliki post, kao i u drugim određenim prilikama.
Koristi se na svim crkvenim bogosluženjima. Iz Psaltira se čitaju čas pojedini stihovi, čas sa naročitim ciljem izabrani čitavi psalmi, čas nekoliko psalama u nizu. Psaltir sadrži 150 psalama i za bogoslužbenu upotrebu podeljen je na 20 katizama (sjedalnih), koja se završavaju pesmom „Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu“.[14]
U njemu se nalaze nepromenljive molitve koje su sveštenoslužiteljima neophodne za večernje i jutrenje molitve i Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog, Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Dvojeslova.
Poredak svih službi u toku dana ova knjiga osim Liturgije; sadrži nepromenljiva molitvoslovlja koja su svakodnevno neophodna za čtečeve i pojce. Službe su u časoslovu raspoređene prema dnevnom redosledu bogosluženja: polunoćnica, jutrenje, časovi, večernje i povečerje. Časoslov sadrži još i činove i molitve za izvesna dnevna bogosluženja, kao i tropare, kondake, bogorodične, akatiste i pričasne.
U nnjemu se izlaže redosled i način vršenja crkvenih službi. On je poput Crkvenog Ustav kojim se rukovode sveštenoslužitelji u konkretnim bogoslužbenim situacijama (npr. prilikom spajanja različitih praznika).
Trebnik
Neophodan je sveštenstvu prilikom savršavanja Svetih Tajni (izuzev osvećenja Darova) i prilikom vršenja drugih pojedinačnih obreda. U nekim trebnicima postoje i službe za druge potrebe: blagosiljanje koljiva, osnivanje doma, osvećenje nadgrobnog krsta, početak setve…
Ova knjiga za svaki dan u mesecu sadrži molitve i pesme posvećene Svetitelju koji se toga dana praznuje, ili sadrži svečanu službu za. Kako godina ima dvanaest meseci a Gospodnji odnosno Bogorodičin praznici padaju u određeni dan u mesecu, postoji dvanaest knjiga Mineja za dvanaest meseci.
Ovaj minej je zamena i na izvestan način dopuna Mesečnih mineja. On sadrži praznični poredak u čast svakog čina ili cele grupe Svetih. U njemu se nalaze opšte službe za praznike, pretprazništvo i poprazništvo u čast Spasitelja, Majke Božije, Časnog i Životvornog Krsta, Svetih anđela i Preteče Gospodnjeg.
Čine ga dve bogoslužbene knjige koje su vezane za krug pokretnih praznika. Reč „triod“ je grčkog porekla i znači tripjesnec. Triod je prvobitno sadržao nepotpune kanone od tri pesme (odatle i njegov naziv).
Oktoih ili „osmoglasnik“, je crkveno-bogoslužbena knjiga koja sadrži promenljive delove nedeljnih i dnevnih službi u osam glasova (napeva). Oktoih sadrži dopune Časoslova i Služebnika za svaki dan.
Knjiga u kojoj se nalaze irmosi za celu godinu. Irmos predstavlja početnu strofu svake pesme u kanonu. U Irmologiju svi irmosi su raspoređeni po redosledu od prvog do osmog glasa.
.svg)
Ikona Isusa, Manastir Zrze
Hrist Pantokrator, Markov manastir
Hrist Pantokrator, Spaso-Preobraženjski manastir
Hrist Pantokrator, ikona Sinajske gore
Ikona Bogorodice Perivlepte (1350)
Bogorodica Odigitrija Smolenskaja Dionizij
Teotokos Znamenje, Novgorod
Bogorodica Iverskaja
Bogorodica Tikvinskaja
Ikona Bogojavljenja
Sveti Nikola, delo Andrije Raičevića, 1641.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
_02_by_shakko.jpg)
.jpg)
.jpg){kind=small}
