Википедија

Boing 757

Boing 757 (engl. Boeing) je uskotrupni, dvomotorni putnički i teretni avion koji je proizvodila firma Boing od 1981. do 2004. godine. Ovo je najveći uskotrupni putnički avion na svetu. Ovaj avion poseduje staklenu pilotsku kabinu, turbomlazne motore i krila konstruisana tako da smanje otpor vazduha.[1]

Boing 757(Boeing 757)

{{{opis_slike}}}

Opšti podaci
Namena Civilni putnički avion
Posada 2
Poreklo  SAD
Proizvođač Boing
Status Van proizvodnje
U upotrebi
Dimenzije
Dužina 47,32 — 54,47 m
Visina 13,56 m
Masa
Prazan 57.840 — 64.590 kg
Pogon
Motori Rols-Rojs RB211
Prat & Vitni PW2000
Fizičke osobine
Turbomlazni motor Dvoprotočni turbo-mlazni motor
sa velikom dvoprotošnoću
Potisak TMM-a Prat & Vitni: 171 — 194.54 kN
Rols-Rojs: 166 — 191.71 kN
Performanse
Dolet 5.843 — 7.600 km
 Portal Vazduhoplovstvo

Ovaj avion je razvijen kako bi zamenio tromotorni Boing 727 na kratkim i rutama srednje dužine. Zavisno od varijante (i od toga da li ima vinglete) avion ima dolet od 5.830 do 7.600 km. Ovaj avion je razvijan u isto vreme kada i Boing 767, tako da posada jednog može upravljati i drugim avionom uz minimalnu obuku.[2]

Boing 757 je proizvođen sa dve dužine trupa. Originalna varijanta 757-200 je ušla u upotrebu 1983. godine, dok su varijante 757-200PF i 757-200M ušle u upotrebu krajem osamdesetih godina 20. veka. Boing 757-300, koji je do danas najduži uskotrupni avion ikada proizveden, ušao je u upotrebu 1999. godine. Od Boinga 757 razvijen je i Boing C-32, koji se koristi u američkoj vladi za prevoz njihovih zvaničnika. Osim toga razvijene su i druge varijante koje se koriste za razna naučna istraživanja.[3]

Sve varijante Boinga 757 koriste motore Rols-Rojs RB211 i Prat & Vitni PW2000.[4]

Boing 757 je ušao u službu sa Istern er lajnsom i Britiš ervejzom 1983. godine. Ovaj avion je postao jako popularan na rutama kratke i srednje dužine naročito unutar SAD. Nakon što je avion dobio dozvole da leti preko okeana, avio-kompanije su od 1986. godine počele da ga koriste za letove preko mora i okeana.[5]

Najveće porudžbine za avion su pristigle od većih američkih avio-kompanija, evropskih čarter avio-kompanija i teretnih avio-kompanija. Do juna 2012. godine je došlo do rušenja 8 aviona, od kojih su 7 bila fatalna.[6]

Proizvodnja Boinga 757 se završila 28. oktobra 2004. i do tada je proizvedeno 1.050 primerka za 54 avio-kompanije. Boing 757-200 je bio najpopularniji model i napravljen je u 913 primerka. Boing nikada nije razvio zamenu za Boing 757, jer je firma bila skoncentrisana na razvoj Boinga 737. Poslednji primerak Boinga 757 isporučen je Šangaj erlajnsu 28. novembra 2005. Do 2011. je u službi ostalo 898 primerka, a najveći operater je bila avio-kompanija Delta erlajns sa 185 primerka u svojoj floti.[7]

Početkom februara 2016. godine generalni direktor komercijalnog sektora kompanije Boing Rej Koner izjavio je da se planira lansiranje novog vazduhoplova koji će popuniti „rupu” između najveće verzije 737 familije i najmanjeg modela 787 familije. Nova letelica imaće oko 20% veći dolet i nosivost od Boinga 757-200, a u upotrebu neće ući pre 2022. godine.[8]

Razvoj uredi

Istorijat uredi

Početkom sedamdesetih godina 20. veka, kada je Boing otpočeo razvoj Boinga 747, firma je otpočela razvoj uskotrupnog aviona koji bi zamenio tromotorni Boing 727. Boing 727 je korišćen na kratkim i srednjim rutama, naročito u SAD. Boing 727 je bio najprodavaniji uskotrupni avion šezdesetih godina 20. veka.[9] Boing je razmatrao da otpočne razvoj nove varijante 727-300 ili da razvije potpuno novi avion 7N7.[10] Isprva je planirano da novi avion ima istu tehnologiju kao i 727 i motore na repnom delu, ali je Boing kasnije odlučio da odustane od razvoja takve konstrukcije aviona i da razvije avion na kojem bi bile primenjene nove tehnologije i materijali koji su postali dostupni u avio industriji.[11]

 
 
Boing 757 je predstavljen javnosti
na Aeromitingu u Franburgu, zajedno sa Boingom 767.

Iako je Boing ponudio varijantu 727-300, čiji je razvoj trebalo da počne 1975. godine, interes među avio-kompanijama nije bio zadovoljavajući.[10] Mnoge velike svetske avio-kompanije su bile zainteresovane za novi projekat 7N7, koji bi imao nove turbomlazne motore, novu pilotsku kabinu, manju težinu i poboljšanu aerodinamiku.[12][11] Te nove tehnologije koje bi bile primenjene na Boingu 757, bi takođe bile primenjene na projektu 7X7, koji je postao Boing 767.[13] Rad na oba projekta se ubrzao razvojem avio industrije krajem sedamdesetih godina 20. veka.[14][12]

Do kraja 1978. godine, razvoj programa je uključio dve varijante: 7N7-100, koja bi mogla da ponese 160 putnika i 7N7-200, koja bi mogla da ponese do 180 putnika.[11] Karakteristike ovog aviona su bile: nova kontrukcija krila, motori koji su se nalazili ispod trupa, trup napravljen od lakših materijala, dok su prednji deo trupa, raspored instrumenata u pilotskoj kabini i rep u obliku slova T zadržani sa Boinga 727.[15] Boing je najavio da će 757 biti najekonomičniji uskotrupni putnički avion na svetu. 31. avgusta 1978. godine, Istern er lajns i Britiš ervejz su postale prve avio-kompanije koje su poručile varijantu 7N7-200 (40 primerka).[15] Boing je marta 1979. godine izjavio da će se avion zvati Boing 757. Boing 757-100 nikada nije razvijen, zbog toga što bi imao dosta sličnosti sa Boingom 737.[16]

Proces projektovanja uredi

Proizvod programa 7N7 je trebalo da bude avion koji bi bio sposobniji i ekonomičniji od Boinga 727.[17] Avio-kompanije su bile zainteresovane za avion koji bi bio dosta ekonomičniji od svih ostalih u svojoj klasi, jer je zbog Jomkipurskog rata cena goriva bila povećana.[18] Trebalo je da novi motori uštede oko 20% goriva, a poboljšana aerodrinamika oko 10%.[19] Lakši materijali koji su korišćeni u izradi trupa i nova konstrukcija krila takođe je trebalo da doprinesu uštedi goriva.[11] Maksimalna poletna masa je trebalo da bude 99.800 kg, što je 4.540 kg više od maksimalne poletne mase Boinga 727. Zbog veće maksimalne poletne mase, avion je mogao da se koristi u toplijim klimatskim zonama i hladnijim klimama, gde je najčešće veća visina na kojoj se aerodromi nalaze, tako da je poletanje teže nego u normalnim klimatskim uslovima.[20]

Boing 757 je za razliku od Boinga 727 imao 2 motora, kako bi ušteda goriva bila veća.[20] Prvi korisnici Istern er lajns i Britiš ervejz su odlučili da avion bude opremljen motorima RB211-535C koje je proizveo Rols-Rojs. Motori RB211-535C mogu da proizvedu 166 kN potiska.[21] Ovo je bio prvi avion proizveden u SAD, koji je imao motore proizvedene van SAD.[11] Boing 757 je takođe mogao da koristi američke motore Prat & Vitni PW2037, koji proizvode 170 kN potiska. Delta erlajns je novembra 1980. godine poručila 60 primerka ovog aviona koji su bili opremljeni motorima PW2037.[22] Dženeral Elektrik je takođe ponudio svoje motore CF6-32, ali zbog premalog interesovanja nisu korišćeni ni na jednom Boingu 757.[23]

Kako je razvoj Boinga 757 tekao, ovaj avion je sve više gubio na sličnosti sa Boingom 727 i na njemu su primenjeni novi izumi sa Boinga 767, koji je u razvoju bio nekoliko meseci ispred Boinga 757. Kako bi uštedeo novac, Boing je ova dva aviona razvijao paralelno, pa zbog toga imaju dosta sličnosti. Na projektu 757/767 je prvi put korišćen kompjuter u projektovanju konstrukcije aviona. Boing 757/767 je imao staklenu pilotsku kabinu sa dva člana. Pilotske kabine su imale iste instrumente, avioniku i sisteme za upravljanje letom. U pilotskoj kabini su korišćeni monitori u boji sa katodnim cevima. Pilot i kopilot su uz pomoć tih monitora mogli da obavljaju dužnosti koje je obavljao inženjer leta, tako da je avionom mogla da upravlja posada od samo dva člana. Zbog velikih sličnosti među avionima, posada jednog može upravljati drugim avionom uz minimalnu preobuku.

Novo konstruisana krila su pružala manji otpor vazduhu i u njima su se nalazili veći rezervoari i imala su dosta sličnosti sa krilima Boinga 767. Veći raspon krila od onog na Boingu 727 je omogućio avionu da ima veći prostor za teret i dao je mogućnost da se razvije nova, produžena, varijanta Boinga 757

Boing 757 je trebalo da ima rep kao Boingu 727, dakle u obliku slova T, ali se 1979. godine odustalo od takve konstrukcije i odlučeno je da će avion imati konvencionalni rep. Ovakav rep je omogućio avionu da ponese više putnika, zbog toga što zadnji deo trupa nije bio sužen kao onaj na Boingu 727 i poboljšao je aerodinamiku aviona, tako da je bilo dosta teško da avion dospe u stanje poniranja tokom leta pri manjim brzinama. Boing 757 je bio duži od Boinga 727-200 za 0,64 m i zbog boljeg rasporeda unutar aviona on je mogao da ponese do 293 putnika, 50 više nego njegov prethodnik. Poprečni presek trupa je sličan poprečnom preseku Boinga 707 i 737 i u avion je poprečno moglo biti postavljeno 6 sedišta u jednoj - ekonomskoj klasi. Boing 757 je imao uzani trup koji je pomogao tome da se smanji otpor vazduha tokom leta; Iako je Boing razmatrao avion šireg trupa, istraživanja su pokazala da su avio-kompanijama bili potrebni teretni avioni koji bi mogli da budu korišćeni na kratkim rutama, gde se korišćenje većih teretnih aviona ne bi isplatio.

Varijante uredi

Boing 757 je proizvođen u osnovnoj i produženoj varijanti.[6] Prva prvi proizvedeni primerak je bio 757-200 i bio je putnička varijanta. Od njega su kasnije razvijeni Boing 757-200PF i 757-200SF,[24] koji su bili teretni modeli, kao i konvertibilna varijanta 757-200M.[6]

Prva produžena varijanta -300 je bila dostupna samo kao putnička varijanta.[25]

IKAO kod za ove avion je nastao na osnovu varijanti aviona. Kod za Boing 757-200 je bio „752“, a za Boing 757-300 je bio „753“.[26]

Reference uredi

  1. ^ „B757 | Skills | LinkedIn”. Pristupljeno 25. 01. 2013. 
  2. ^ „American Airlines To Refresh Its International Widebody Fleet - Worldnews.com”. Pristupljeno 25. 01. 2013. 
  3. ^ „Boeing 757 - Old Mechanic Productions”. Pristupljeno 25. 01. 2013. 
  4. ^ „Pratt & Whitney PW2000 facts - Freebase”. Arhivirano iz originala 16. 10. 2011. g. Pristupljeno 25. 01. 2013. 
  5. ^ „B-757/767 Type Rating « Flight Training International”. Arhivirano iz originala 11. 05. 2013. g. Pristupljeno 25. 01. 2013. 
  6. ^ a b v „Wikipedia | Friends of the suricates”. Pristupljeno 25. 01. 2013. [mrtva veza]
  7. ^ „Boeing 757”. Arhivirano iz originala 26. 06. 2013. g. Pristupljeno 25. 01. 2013. 
  8. ^ Trimble, Stephen (11. 02. 2016). „Boeing plans new aircraft launch by end-year”. Flightglobal. Pristupljeno 11. 02. 2016. 
  9. ^ „Boeing 757 in Encyclopedia”. Pristupljeno 26. 01. 2013. 
  10. ^ a b Norris & Wagner 1998, str. 144
  11. ^ a b v g d Norris & Wagner 1999, str. 19–20
  12. ^ a b Norris & Wagner 1998, str. 143–145
  13. ^ Norris & Wagner 1999, str. 18–19
  14. ^ Davies 2000, str. 103.
  15. ^ a b „Wikipedia | Friends of the suricates”. Pristupljeno 26. 01. 2013. [mrtva veza]
  16. ^ „Boeing 757: Facts, Discussion Forum, and Encyclopedia Article”. Pristupljeno 26. 01. 2013. 
  17. ^ Birtles 2001, str. 12.
  18. ^ „www.ier.uni-stuttgart.de” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 12. 03. 2014. g. Pristupljeno 27. 01. 2013. 
  19. ^ Norris & Wagner 1998, str. 145.
  20. ^ a b „Boeing_757-200 - Himatsubushi Wikipedia”. Pristupljeno 27. 01. 2013. 
  21. ^ „Rolls-Royce RB211: Facts, Discussion Forum, and Encyclopedia Article”. Pristupljeno 27. 01. 2013. 
  22. ^ „B757”. Pristupljeno 27. 01. 2013. [mrtva veza]
  23. ^ Eden 2008, str. 98–99.
  24. ^ „Very special freighters”. Pristupljeno 25. 01. 2013. 
  25. ^ „Boeing: Commercial Airplanes - 757-300 Background”. Arhivirano iz originala 04. 11. 2013. g. Pristupljeno 25. 01. 2013. 
  26. ^ „DOC 8643 - Aircraft Type Designators”. Pristupljeno 25. 01. 2013. 

Literatura uredi

  • Birtles, Philip (2001). Boeing 757. Osceola, Wisconsin: MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1123-3. 
  • Bowers, Peter M. (1989). Boeing aircraft since 1916. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-037-2. 
  • Davies, R.E.G. (1990). Delta, an airline and its aircraft: the illustrated history of a major U.S. airline and the people who made it. Miami, Florida: Paladwr Press. ISBN 978-0-9626483-0-4. 
  • Davies, R.E.G. (2003). Eastern: an airline and its aircraft. McLean, Virginia: Paladwr Press. ISBN 978-1-888962-19-2. 
  • Davies, R.E.G. (2000). TWA: an airline and its aircraft. McLean, Virginia: Paladwr Press. ISBN 978-1-888962-16-1. 
  • Eden, Paul, ur. (2008). Civil Aircraft Today: The World's Most Successful Commercial Aircraft. Silverdale, Washington: Amber Books Ltd. ISBN 978-1-84509-324-2. 
  • Kane, Robert M. (2003). Air Transportation 1903–2003. Fourteenth Edition. Dubuque, Iowa: Kendall Hunt Publishing. ISBN 978-0-7872-8881-5. 
  • Norris, Guy; Wagner, Mark (1998). Boeing. Osceola, Wisconsin: MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-0497-6. 
  • Norris, Guy; Wagner, Mark (1999). „757: New Directions”. Modern Boeing Jetliners. Osceola, Wisconsin: Zenith Imprint. ISBN 978-0-7603-0717-5. 
  • Pace, Steve (1999). F-22 Raptor: America's next lethal war machine. New York, New York: McGraw Hill. ISBN 978-0-07-134271-1. 
  • Sharpe, Mike; Shaw, Robbie (2001). Boeing 737-100 and 200. Osceola, Wisconsin: MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-0991-9. 
  • Veronico, Nick; Dunn, Jim (2004). 21st century U.S. air power. St. Paul, Minnesota: Zenith Press. ISBN 978-0-7603-2014-3. 
  • Wells, Alexander T.; Rodrigues, Clarence C. (2004). Commercial Aviation Safety. New York, New York: McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-07-141742-6. 
  • Combating terrorism: interagency framework and agency programs to address the overseas threat. Washington, District of Columbia: United States General Accounting Office. 2003. ISBN 978-1-4289-3944-8. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze uredi

 
Boing 757 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боинг_757&oldid=27549591”