Википедија

Bokeljska noć

Bokeljska noć, ili izvorno Bokeška noć je tradicionalna svečanost koja se održava u Kotoru svake godine u drugoj polovini avgusta. Ova jedinstvena manifestacija, svojevrsni maskenbal čamaca, spoj je tradicije i modernog pristupa organizovanju manifestacije na moru.[1] Centralni događaj je defile tokom koga okićeni i osvetljeni, odnosno „maskirani” čamci (barke) plove u povorci kotorskim akvatorijumom. Ova manifestacija ima za cilj održavanje tradicije kojom se želi dočarati primorski život i mentalitet ribara, pomoraca i Bokelja. Manifestacija ima i takmičarski karakter i na kraju defilea se biraju najlepše i najkreativnije „maske”. Učesnici se trude da, preko originalno ukrašenih čamaca, posetiocima na šaljiv i sarkastičan način pošalju poruku o raznim događajima i pojavama u društvu, gradu, državi i slično. Bokeljska noć završava se svečanim vatrometom, koncertom i zabavom na trgovima Starog grada.[2][3] Tradicionalan običaj je i da se te noći osvetle, odnosno da „planu” bedemi Starog grada, tako da cela kontura drevnog grada bude označena i osvetljena.[4]

Bokeljska noć
Bokeška noć
Datum(i)kraj avgusta
Osnovan19. vek
Trajanje1 dan
TipLokalna tradicija ribara i pomoraca
LokacijaCrna Gora Crna Gora, Kotor
Bokeljska noć
Povorka barki i tradicionalni vatromet nad morem
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionKotor, Crna Gora
Defile barki 2019
Barka posveđena poseti predsednika Tita Bokeljskoj noći, 1959. godine (24 avgust 2019)

Svojevrsna nezvanična himna ove svečanosti je u Boki čuvena pesma „Bokeljska noć”,[5] koju je za ovu manifestaciju napisala zagrebačka pesnikinja i profesorka hrvatskog jezika i književnosti Maja Perfiljeva.[4]

Bokeljskoj noći svake godine prisustvuje oko 30.000 posetilaca.[2] Organizator je Kulturni centar Kotora, pod pokroviteljstvom Opštine Kotor i uz podrsku Turisticke organizacije Kotora, Ministarstva turizma, Nacionalne turističke organizacije i mnogobrojnih sponzora.[6] Po ovoj manifestaciji je grad Kotor postao prepoznatljiv i van granica Crne Gore.[7]

Manifestacija Bokeljska noć upi­sa­na je u Crnoj Gori na li­stu ne­ma­te­ri­ja­nog kulturnog na­slje­đa ko­je ima sta­tus do­bra.[8]

Istorija uredi

Bokeljska noć počela je da se organizuje u 19. veku kao Venecijanska noć, po uzoru na festival kakav se tada održavao u Veneciji. Festival je pokrenulo Srpsko pjevačko društvo "Jedinstvo" iz Kotora. Početkom 20. veka preimenovana je u Bokeljsku noć. Manifestacija je prekidana za vreme ratova, ali se tradicija ipak očuvala sve do danas.[3]

Tokom istorije posebno se pamte dve Bokeljske noći. Prva je održana 1936. godine, kada je na fešti bio prisutan engleski kralj Edvard VIII. Tada je deo engleske flota bilo ukotvljen u tivatskom delu zaliva i sa brodova su reflektorima osvetljavani nebo i okolna brda.[3]

Druga značajna „fešta” je održana 1959. godine i pamti se kao godina kada je sa platoa nekadašnjeg hotela „Slavija”, koji je srušen u razornom zemljotresu 1979. godine, Bokeljsku noć pratio Josip Broz Tito. Prilikom veličanstvenog dočeka tadašnjeg predsednika FNRJ grad i okolna brda „goreli” su od svetlosti, jer su svuda bile upaljene sveće, na brdima, bedemima, moru i na svakom prozoru.[4] To je ujedno i jedina Bokeljska noć održana dva puta u toku godine, jer je ponovljena 6. septembra[7] specijalno za Tita. Prema rečima starih Kotorana, tada je u zalivu bila skoro cela flota Jugoslovenske ratne mornarice, i to je bila najblistavija Bokeljska noć ikad održana.[3]

 
Bedemi osvetljeni tokom Bokeljske noći

Opis manifestacije uredi

Barke koje će učestvovati u defileu uređuju se danima pre svečanosti.[9]

Centralni događaj ove svečanosti, ili kako je Kotorani zovu fešta nad feštama, je defile ukrašenih i osvetljenih barki (čamaca). Maskirane barke u povorci kreću od ribarskog naselja Muo u Kotoru, odakle plove morskim putem od Kotora do Dobrote i nazad.[2] Barke su vezane jedna za drugu, a vuku ih vučni brodovi. U defileu učestvuje više desetina barki.[10] Ovaj defile ponavlja se tri puta - tri „đira”.[11] Barke polako krstare duž kotorske luke i uz obalu na kojoj su posmatrači, ali i žiri, koji ocenjuje barke. Posle defilea i proglašenja pobednika sledi spektakularni vatromet, koji se ispaljuje sa platformi na moru. Sve je praćeno pesmom i muzikom, a najčešće se čuje čuvena pesma „Bokeljska noć”, simbol ove manifestacije. Ceo program traje oko dva sata, a zatim sledi zabava na trgovima, pjacama i pjacetama starog kotorskog grada,[1] koja traje do jutarnjih časova.[3]

Pesma Bokeljske noći uredi

Zaštitni znak ove svečanosti je pesma „Bokeljska noć”,[12] koju je za ovu manifestaciju napisala zagrebačka pesnikinja i profesorka hrvatskog jezika i književnosti Maja Perfiljeva. Pesma je kasnije predstavljala SFRJ na Festivalu „Zlatni ključ” u Bratislavi i odomaćila se među stanovništvom.[4]

Sociološki uticaj uredi

Bokeljska noć prizvod je kolektivnog duha nastalog u prošlosti, koji se vremenom prilagođavao ili menjao, shodno potrebamada. Ova manifestacija ima za cilj održavanje tradicije kojom se pokazuje primorski život i mentalitet ribara, pomoraca i Bokelja. Ukrašavanjem čamaca učesnic na šaljiv i sarkastičan način, kroz simbole, humor i parodiju, šalju poruku o raznim događajima i pojavama u društvu, gradu, državi i slično.[2]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Bjelobrković 2016, str. 104
  2. ^ a b v g Stanovčić 2016, str. 40
  3. ^ a b v g d Mihajlović, Nataša (31. 8. 2015). „Tradicija duga dva vijeka: Bokeljska noć čuva običaje crnogorskog primorja”. E trafika. Pristupljeno 5. 4. 2020. 
  4. ^ a b v g Bjelobrković 2016, str. 105
  5. ^ „U subotu Bokeljska noć”. FOS. fosmedia.me. 21. 8. 2019. Arhivirano iz originala 10. 04. 2020. g. Pristupljeno 10. 4. 2020. 
  6. ^ Bjelobrković 2016, str. 106
  7. ^ a b „Tradicionalna fešta - Bokeljska noć”. Globtour Montenegro. Pristupljeno 10. 4. 2020. 
  8. ^ „Crnogorsko oro nacionalno dobro”. Dan. 19. 1. 2016. Pristupljeno 23. 9. 2021. 
  9. ^ „Kotor Dogadjaji”. Visit Montenegro. BritishDotCom ltd. Pristupljeno 10. 4. 2020. 
  10. ^ Ašanin, Ana (22. 8. 2019). „Tradicionalna fešta Bokeljska noć počinje u subotu”. Antena M portal. Pristupljeno 10. 4. 2020. 
  11. ^ „Bokeljska noć u Kotoru 24. avgusta”. Cafe del Montenegro. 12. 8. 2019. Pristupljeno 10. 4. 2020. 
  12. ^ „Vice Vukov - Bokeljska noc - tekst pesme”. tekstpesme.com. Arhivirano iz originala 10. 04. 2020. g. Pristupljeno 10. 4. 2020. 

Literatura uredi

  • Stanovčić, Irena (maj 2016). KULTURNO NASLJEĐJE GRADA KOTORA (PDF). Tivat: FAKULTET ZA MEDITERANSKE POSLOVNE STUDIJE. Pristupljeno 10. 4. 2020. 
  • Bjelobrković, Zlatinka (2009). Event turizam - značaj i potencijal na području Kotora. Beograd: Univerzitet Singidunum. 

Spoljašnje veze uredi

 
Bokeljska noć na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бокељска_ноћ&oldid=27471780”