Borbe za Rogaticu oktobra i novembra 1944.

Komunikacija Višegrad – Sarajevo, kao i cela istočna Bosna, bila je u nadležnosti Trećeg korpusa NOVJ. Ovaj korpus međutim bio je veoma oslabljen usled neprekidnih ofanziva tokom 1944. i odvajanja snaga za borbe u Srbiji. Provodeći naređenje Vrhovnog štaba NOVJ od 9. oktobra, štab Trećeg korpusa NOVJ naložio je 27. diviziji da izvrši temeljno rušenje i ometanje saobraćaja na komunikaciji Višegrad – Sarajevo. Štab 27. divizije rešio je da zadatak izvrši na taj način što će se prvo zauzeti Rogatica, a onda ovladati drumom između Višegrada i Sokolca, da bi se na njemu mogla nesmetano izvršiti temeljita rušenja. Posle toga, nameravao je da preduzme napad na neprijateljeve posade u dolini Prače radi rušenja železničke pruge i druma.

Borbe za Rogaticu oktobra i novembra 1944
Deo Drugog svetskog rata
Vreme oktobar — novembar 1944. Mesto Rogatica, NDH Ishod Pobeda NOVJ
Sukobljene strane
NOVJ	Nemačka Domobrani

Još u toku borbi za Srbiju, 10. oktobra 1944. godine, komanda Jugoistoka je obratila pažnju komandama Grupe armija E i Druge oklopne armije da moraju imati u vidu da put i železnička pruga Bosanski Brod - Sarajevo - Rogatica odnosno Višegrad - Užice „mogu igrati presudnu ulogu za snabdevanje Grupe armija Srbija i Grupe armija E". Saobraćajnica Višegrad – Sarajevo sa nemačke strane bila je u nadležnosti 5. SS brdskog korpusa. Ovaj korpus takođe bio je znatno oslabljen usled izdvajanja trupa za borbe u Srbiji i Dalmaciji i usled raspadanja 13. SS divizije. Na navedenom pravcu u oktobru 1944. godine bili su raspoređeni delovi 8. domobranske posadne i 1. ustaške brigade (zdruga). Prema podacima do kojih su došli partizanski obaveštajci, u Rogatici su bile glavnine 2. i 3. bojne "Prvog ustaškog djelatnog zdruga“ (Crne legije) - ukupno oko 1.700 vojnika, podoficira i oficira, a u Sokolcu i Podromaniji po četa iz 1. bojne tog zdruga.

Prvi napad na Rogaticu

20. romanijska brigada bila je aktivna na području Romanije od 16. oktobra. Po pristizanju 16. muslimanske brigade, štab divizije isplanirao je napad na Rogaticu za 22. oktobar u 4 sata ujutro. U njemu je trebalo da učestvuju obe brigade. Štabovi brigada primili su naređenja 21. oktobra, i pokrenuti su marševi radi dosezanja polaznih pozicija za napad.

Međutim, u toku 21. oktobra situacija u Rogatici se znatno izmenila. Tog dana iz Sarajeva je u Rogaticu 7. dopunski bataljon 7. SS divizije i četa 105. SS izviđačkog bataljona 5. SS korpusa. Ove jedinice imale su zadatak da izvrše prepad na Višegrad koji su od 9. oktobra držale manje snage 37. divizije NOVJ, i tako obezbede prihvat „Prethodnici Šojerlen“. S druge strane, veći deo snaga NDH iz Rogatice poslat je istog dana u suprotnom pravcu, prema Travniku, usled krize koju je izazvao napad Petog korpusa NOVJ na Travnik.

Obavešten od izviđača o pristizanju jače nemačke grupacije, štab 20 romanijske brigade odustao je od napada: Međutim, pošto nije bilo međusobne radio-veze, 16. muslimanska brigada napala je na svom sektoru 22. oktobra u 4 ujutro. Njen Prvi i Treći bataljon, izviđačka četa, topovski vod i četa Četvrtog bataljona napali su na sam garnizon. Drugi bataljon upotrebljen je za rušenje druma i obezbeđenje napada sa pravca od Višegrada, dok je Četvrti bataljon (bez čete) zadržan u selu Šatorovićima radi zaštite pozadinskih jedinica i osiguranja napada od Žepe. Bataljoni 16. brigade savladali su isturena obezbeđenja, da bi bili zaustavljeni na utvrđenoj liniji unutrašnje odbrane. Pošto nisu uspeli da naruše odbranu, i pošto je izostao napad 20. romanijske, nakon nekoliko sati napad je obustavljen, i jedinice su se izvukle iz borbenog dodira.

Nemačka borbena grupa krenula je 23. oktobra iz Rogatice u pravcu Višegrada. U toku dana stigla je do rejona između Strmca i Pešurića, oko 10 km istočno od Rogatice. Tu se zaustavila, naišavši na porušen put i manje delove 16. muslimanske brigade.

Štab 27. divizije tih dana primio je više netačnih informacija sa terena. Prema izveštaju 20. romanijske brigade, nemačka grupacija pristigla je u Rogaticu iz Višegrada, dok je u stvari bilo suprotno. Bilo je takođe nepotvrđenih i netačnih informacija o izbijanju Nemaca u Goražde, iz čega je štab divizije zaključio da se možda radi o prethodnicama Grupe armija E. Zbog toga je naredio da se dva bataljona 16. brigade rokiraju na put Rogatica - Sokolac, zapadno od Rogatice. Takođe je uputio oštru kritiku štabu 20. brigade zbog samovoljnog odustajanja od napada.

Primivši k srcu ovu kritiku štab 20. brigade poslao je samoinicijativno dva svoja bataljona (Prvi i Treći) u iznenadni napad na Rogaticu 24. oktobra izjutra. Pošto su Nemci bili napustili Rogaticu nastupajući prema istoku, u samom mestu zatekle su se samo dve čete ustaša iz "Prvog ustaškog djelatnog zdruga“ (Crne legije) i oko 50 žandarma (ukupno oko 440 vojnika, podoficira i oficira) Postigavši iznenađenje, bataljoni 20. brigade su za kratko vreme oni su ovladali Lunjom i Zahridom, najjačim uporištima u sistemu odbrane. Glavni posao tu su obavile bombaške grupe. Iznenađena odbrana brzo je popustila, i cela posada se raspršila: jedni su se izvlačili prema Žepi (gde se nalazila četa ustaša), a drugi ka dolini Prače, trpeći u tom bežanju znatne gubitke i ostavljajući teže naoružanje i svu opremu i velike količine hrane u skladištima (3 mitraljeza, 2 laka minobacača, 1.000 mina za minobacače, 500 topovskih granata, radio-stanicu i drugo). U borbama za Rogaticu bataljoni 20. brigade su imali samo 4 ranjena borca. Prema bojnoj relaciji Prvog djelatnog zdruga, ustaše su imale 6 mrtvih i 10 ranjenih, dok je u izveštaju žandarmerijskog zapovjedništva iz Goražda od 26. 10. 1944, navedeno je da je u tim borbama poginulo 28 ustaša i 14 žandarma, a da je nestalo 46 žandarma. Izveštaji jedinica NDH poznati su po znatnom umanjivanju vlastitih gubitaka i preuveličavanju protivničkih.

Borbe na Romaniji

Obavešten o zauzimanju Rogatice, još istog prepodneva štab 27. divizije naredio je da se 20. romanijska brigada prikupi zapadno od grada (u selima Vragolovi, Kukavice i Mesići) i da preduzme napad dolinom Prače radi potiskivanja ustaških posada iz nje i rušenja drumova i železničke pruge između stanica Mesići i Renovica. Istovremeno je 16. muslimanskoj brigadi dao zadatak da sa delom snaga ostane u rejonu Rogatice radi rušenja puteva, a da dva bataljona uputi na nemačku kolonu na drumu za Višegrad.

Pokreti jedinica počeli su uveče 24/25. oktobra. Bataljoni 16. brigade16. brigade izbili su na Sjemeć rano izjutra, ali nisu naišli na neprijatelja jer je nemačka kolona još prethodnog dana neometano stigla u Višegrad, gde je naišla na porušeni most preko Drine. Odmah su pristupili rušenju druma (propusta, mostića, podzida) i obaranju velikih stabala na njega. Na drugoj strani, u dolini Prače, 20. brigada je upotrebila dva bataljona za izvođenje rušenja na železničkoj pruzi kod stanica Banja Stijena i Sudići, a sa duga dva bataljona krenula u napad na utvrđenja uz prugu. Bez većih teškoća oni su razbili snage NDH (oko 130 žandarma i nepoznat broj ustaša) i zauzeli Renovicu i Praču. Jedan oklopni voz koji je učestvovao u odbrani tih stanica bio je prisiljen da se povuče prema Sarajevu.

Zauzimanjem Rogatice i Prače, 27. divizija NOVJ je došla u priliku da nesmetano vrši rušenja na drumu Višegrad - Rogatica -Sokolac i na željezničkoj pruzi Višegrad - Sarajevo. Da bi proširio akciju rušenja i na drum koji od Goražda vodi prema Sarajevu, štab 27. divizije naredio je da 16. muslimanska brigada s delom snaga zauzme Goražde. Ona je sa dva bataljona i izviđačkom četom, koji su 26. oktobra krenuli iz Rogatice, uveče tog dana lako savladala grupu od oko 200 milicionera iz Sandžaka, koji su zaposeli tu varošicu kada su je napustile jedinice 37. sandžačke divizije NOVJ. Pri tome su bataljoni 16. brigade bez gubitaka zarobili 20 neprijateljskih vojnika s oružjem.

U to vreme je treća brigada 27. divizije, 19. birčanska, dolazila preko Kladnja i Olova (u koje je ušla uz slabije borbe sa miliconerima i zelenokadrovcima) u sastav divizije. S njom je došao načelnik štaba 3. korpusa pukovnik Pero Kosorić. Još 24. oktobra štab divizije predviđao je da ta brigada prvo ovlada Sokolcem, a onda da krene ka Crvenim stijenama na Romaniju. Međutim, komandant korpusa Vlado Popović smatrao je da je bolje prvo zauzeti Crvene stijene. Zato ju je načelnik štaba korpusa orijentisao ka masivu planine Romanije. Izjutra 27. oktobra ona je krenula iz sela Rakova Noga i posle dugog marša uveče toga dana iz pokreta je napala posadu (delove 1. bojne Prvog ustaškog zdruga). Postigla je potpuno iznenađenje. Iako su se nalazili u fortifikacijski potpuno uređenim otpornim tačkama, koje su bile zaštićene žičanim preprekama, ustaše su posle kraćeg otpora napustile rovove i bunkere na Crvenim stijenama i povukle se prema Mokrom, da bi izbegli uništenje.

Na gubljenje tog uporišta štab 5. SS korpusa je odmah reagovao. 27. oktobra, na Pale su stigla dve ustaške bojne koje su prethodno učestvovale u neuspešnom protivnapadu protiv snaga 5. korpusa NOVJ u rejonu Travnika. Već izjutra 28. oktobra upućena je glavnina 3. bojne Prvog zdruga prema tom najčuvenijem položaju na Romaniji. Do pada mraka ustaše su potisnule 19. birčansku brigadu na liniju Stari Grad - Zelena Voda. Posle kraćeg predaha, ona je preduzela noćni protivnapad na Crvene stijene. Posle više neuspešnih pokušaja zbacivanja ustaša sa tog položaja tokom noći, borba je nastavljena i narednog dana. 29. oktobra su položaji na Crvenim stijenama tri puta prelazili iz ruke u ruku. U tim borbama su jedinice 19. birčanske brigade imale 14 mrtvih i 22 ranjena borca. Tokom 29. oktobra ustaše su dobile pojačanje, tako da ni noćni napad 19. brigade 29/30. oktobra nije uspeo. 30. oktobra napad je obustavljen radi angažovanja 19. birčanske brigade u napadu na Sokolac.

I pored uspeha na Crvenim stijenama, situacija ustaške posade u Sokolcu bila je teška. Rasporedom i borbom jedinica 19. birčanske brigade na Romaniji ovo ustaško uporište našlo se izolovano. Da bi se rešio te pretnje, posadi je u toku noći 29/30. oktobra naređeno (2. bojni Prvog zdruga) da većim delom snaga izvrši prepad na 19. brigadu na Romaniji. Ta ustaška grupa, koja je krenula iz Sokolca, upala je u raspored 19. birčanske brigade, i to na mestu na Ravnoj Romaniji gdje su se nalazili štab brigade (s kojim su bili načelnik štaba 3. korpusa i zamenik komandanta 27. divizije) i pozadinske jedinice. Usled nebudnosti obezbeđenja, postignuto je puno iznenađenje. Ustaše su se kroz šumu neopaženo provukle i naletele na usnule borce i starešine prištapskih jedinica i štaba brigade. „Razvila se ogorčena borba prsa u prsa“ - zabeleženo je u divizijskom operacijskom dnevniku. „Borbu su uglavnom vodili prištapski delovi boreći se na život i smrt, dok je intervencija bataljona kasno usledila. U toj borbi brigada je imala teške gubitke od 10 mrtvih i 12 ranjenih, a izgubljen je veći dio brigadne komore, 1 top, 2 laka bacača, 1 PIAT (engl. Projector, Infantry, Anti Tank), radio-stanica i radio-aparat, kao i brigadna arhiva. Brigada je imala i 60 nestalih, većinom novomobilisanih boraca.

Nakon ovog poraza odustalo se od napada na Sokolac, iako je 20. romanijska brigada već podišla položajima. 19. birčanska povučena je u rejon sela Kusače i Šenkovići radi sređivanja. Ostale jedinice vršile su rušenja komunikacija i mobilizaciju novih boraca. U tom pogledu zapažene rezultate je postigla 20. romanijska brigada. Tih dana je u njene redove primljeno 147 novih boraca. Među njima je bila i jedna četnička grupa od 65 boraca. Ona se do tada više puta kolebala, zavisno od situacije, da li da pređe na stranu NOVJ. Ovog puta se odlučila i predala jedinicama te brigade sa svojim naoružanjem (1 minobacač, 2 mitraljeza, 2 puškomitraljeza i puškama), tako da je brojno stanje 27. divizije krajem oktobra iznosilo blizu 2.500 boraca.

Reakcija nemačkih štabova

Kada je nemačka borbena grupa 24. oktobra prodrla u Višegrad, sutradan je komandant Jugoistoka izvestio Vrhovnu komandu Vermahta da je uspelo otvaranje druma Sarajevo - Rogatica -Višegrad i da je štabu 2. oklopne armije data direktiva „da pođe u susret Grupi armija „E“ po mogućstvu u pravcu Užica...". Međutim, istog dana kada su Nemci prodrli u Višegrad, 20. romanijska brigada je zauzela Rogaticu i time prekinula komunikaciju. Komanda Jugoistoka je taj događaj registrovala u svom ratnom dnevniku konstatacijom: „Uočljivo su povećana dejstva bandi na željezničkoj liniji Brod - Sarajevo - Rogatica - Višegrad, čiji je razvoj od velikog značaja u pogledu snabdevanja Grupe armija „E“. Nedostaju dopunske trupe za obezbjeđenje i ne vidi se odakle bi se mogle uzeti." Početnim uspehom 19. birčanske brigade, 27. oktobra, drum između Višegrada i Sarajeva bio je na dužini od oko 90 km pod kontrolom 27. divizije. Nemačkoj komandi se žurilo da u Višegradu što pre organizuje prelaz preko Drine snagama borbene grupe „Šojerlen“ koje su očekivane narednih dana. Zato je komanda Grupe armija E insistirala, 27. oktobra, kod komande Jugoistoka da se za pomenutu borbenu grupu „dopremi mostovi materijal radi opravke mosta u Višegradu kome se pridaje naročiti značaj." Za prodor ka Rogatici nemački štab upotrebio je ojačane 2. i 3. bojnu 1. ustaškog zdruga, koje su uz to imali zadatak da osiguraju prebacivanje 42. mostove kolone 5. SS korpusa do Rogatice i Višegrada, gde je trebalo da se uspostave mostavski i skelski prelazi preko Drine.

Ustaško-nemački napad na Rogaticu

Dana 1. novembra u 8 časova počelo je nastupanje ustaša od Sokolca i Podromanije ka Rogatici. Prema toj borbenoj grupi (u kojoj je bilo preko 1.800 ustaša i neutvrđeni broj Nemaca) nalazila su se samo tri bataljona 27. divizije: jedan iz 19. birčanske severno od druma i dva (1. i 2.) iz 20. romanijske brigade u zahvatu puta i severno od njega. Oba ta romanijska bataljona su se tog dana pokrenula prema Sokolcu, radi napada na neprijatelja u tom mestu, jer im je naređenje za odlaganje toga napada stiglo kasnije. Ta tri bataljona brojali su nešto preko 500 boraca. Toga dana napad je zaustavljen na liniji Rabar (trig. 1083) - Vitanj (trig. 1087) - selo Pavičići. Posle podne u borbu je uveden jedan bataljon 19. brigade; u bočni napad od sela Pariževića. Usled toga ustaše su se povukle ka Sokolcu i Podromaniji.

Štab 27. divizije procenio je da će napad prema Rogatici biti nastavljen, i naredio prikupljanje raštrkanih snaga divizije na tom pravcu. 16. muslimanska brigada trebalo je da presretne napadača ispred Rogatice, dok su delovi druge dve brigade imali zadatak da vrše bočne napade.

Međutim, napad ustaško-nemačke kolone 2. novembra bio je energičan, odbacio je bataljone 20. brigade i osvojio ključne pozicije pre pristizanja 16. brigade. Napadač je ovladao Vitnjem i uz podršku artiljerije i nekoliko bornih kola probio se do Han-Rudina. Poznajući dobro okolinu Rogatice, ustaše su prvo zaposele Lunj i zatim, tokom noći 2/3. novembra, ušli u napuštenu Rogaticu pre 16. brigade.

Nemačka mosna kolona, obezbeđena delom ustaških snaga iz Rogatice, krenula je 3. novembra iz Rogatice ka Višegradu. Na nju je upućena glavnina 16. brigade. Dostigla je neprijatelja na prostoriji sela Strmac i Seljani, gde se zaustavio zbog rušenja i zapreka na putu. Jedno vreme je vođena borba, ali je uveče prekinuta bez taktičkih rezultata. Za to vreme je 1. bataljon izvršio prepad na ustaše na Lunju (trig. 875), s ciljem da na taj način veže neprijateljeve snage u Rogatici i otkrije njihov raspored. Mada Lunj nije zauzet, sprečena je intervencija ustaša u pomoć nemačkoj koloni kod Strmca i Seljana. Nameravani napad na kolonu u toku 4. novembra omela je pojava deset savezničkih transportnih aviona, koji su sa oko 300 padobrana dostavili opremu za diviziju. Padobrani su pali na širok prostor planine Devetak, dok je oko 40 završilo u Rogatici, a oko 30 su zaplenili lokalni četnici i mesna milicija. Tokom dana veliki deo boraca 16. brigade bio je zauzet prikupljanjem opreme, pa je nemačka kolona bez većih problema nastavila put ka Višegradu.

Treći i četvrti napad 27. divizije NOVJ na Rogaticu

Dana 4. novembra je štab divizije rešio da narednog dana 16. i 20. brigada napadnu neprijatelja u Rogatici. 20. brigada trebalo je da napadne na položaje iznad Rogatice sa zapadne strane (na liniji Matovo brdo - Lunj), a 16. brigada da dva bataljona uputi na mosnu kolonu, a druga dva na ustaše u Rogatici s istočne i severoistočne strane. Početak napada je predviđen za 5. novembar u 4 časa.

Bataljoni (2. i 3) 20. romanijske brigade počeli su napad u 4,30 časova i do svanuća su zauzeli sve ustaške položaje, osim na Lunju, gde su zaustavljeni upornom odbranom. Zaustavljeni na toj najjačoj tački odbrane, bili su prisiljeni da se na kraju, u 9,30 časova, povuku na polazne položaje. Na drugoj strani Rogatice, bataljoni 16. muslimanske brigade nisu zatekli nemačku kolonu na drumu za Višegrad, jer je ona u toku noći izvršila pokret, pa su se rasporedili u dubinsku zasedu i pristupili izradi zapreka na putu. Druga dva bataljona su u predviđeno vreme napala neprijatelja u Rogatici. Prodrli su do ivice varošice, ali nisu mogli dalje. Uskoro su se i oni povukli na polazne položaje. Štab divizije ocenio je da je osnovni uzrok neuspeha u tom napadu kod jedne i druge brigade bio u neistovremenosti napada.

Kada su se bataljoni 16. brigade povukli ispred Rogatice, uskoro je primećena veća motorizovana kolona od oko 30 kamiona koja je dolazila od Višegrada. Bila je to ista kolona koja je prethodnog dana prevezla mosni i pontonirski materijal. U njenoj pratnji i sada su bile ustaše sa nekoliko bornih kola i tenkova. U pomoć 2. i 3. bataljonu, koji su bili na drumu, upućen je 4. bataljon ojačan brigadnim topovskim vodom. Iznad sela Strmac, na padinama Tmora (trig. 1342), ti bataljoni su napali kolonu. Posle oštre borbe njen veći dio se probio u Rogaticu, dok je zaštitnica odbačena ka Višegradu. U toj borbi uništeni su ili oštećenijedan tenk i dva kamiona.

Istog dana su delovi 19. birčanske brigade dočekali jednu kolonu od oko 200 Nemaca i ustaša, koja je krenula od Sokolca ka Rogatici, i kod sela Kula je razbili, uništivši tom prilikom četiri kamiona. Neapadač je bio prisiljen da se vrati u Sokolac.

Posle petnaestodnevnih borbi na komunikacijama između Sarajeva i Višegrada, štab 27. divizije privremeno je odustao od napada na garnizon u Rogatici i odlučio da ponovo precizira zadatke brigadama. Analizirao je dotadašnja iskustva i u zapovesti od 5. novembra ukazao jedinicama na najpogodnije taktičke postupke koje treba da primenjuju u borbi protiv nemačkih snaga koje su se očekivale iz Srbije i Sandžaka. Naglasio je da je raspored divizije takav „da sve brigade zajedno čine jednu veliku dubinsku zasedu na komunikaciji Sokolac - Rogatica - Višegrad", „da samoincijativa štabova brigada (kao i bataljona) treba da dođe do punog izražaja“, da protivtenkovska oruđa uvek treba da budu tako postavljena na položaje „da sijeku okuke i mrtve uglove na određenim sektorima“, da se minobacačka vatra ne koristi protiv prethodnica, već protiv neprijateljevih glavnina i da minerska odjeljenja budu stalno na drumu radi njegovog rušenja i postavljanja nagaznih mina (koje je, kao i eksploziv, divizija dobila u posljednjoj savezničkoj pošiljci). U toj zapovesti sve brigade su dobile zadatak da na drumu iskopaju duboke jame, to jest protivtenkovske rovove, 8-10 m dužine i 3-4 m dubine i da komunikaciju kontrolišu jačim snagama.

Narednih dana su ustaše vršile ispade iz Rogatice i Sokolca, ali su isturena obezbeđenja brigada te pokušaje lako osujećivale. Garnizon u Rogatici bio blokiran. To je omogućilo brigadama da nesmetano vrše rušenje i miniranje druma. Kod Rudina, Kovanja i Strmca iskopano je pet dubokih rovova, a nagazne mine su postavljene na više mjesta. Uz to su jedinice 20. romanijske brigade nastavile miniranje druma i železničke pruge u dolini Prače, od Renovice prema Palama.

Odluka o novom pokušaju likvidacije rogatičkog garnizona doneta je na sastanku štaba divizije sa štabovima brigada 10. novembra. Za napad su ponovo predviđeni delovi 16. i 20. brigade. 20. romanijska je napadala na odseku Zahrid -Lunj, 16. muslimanska - na odseku Bahremovina - Tvičijak, a 19. birčanska brigada trebalo je da zatvara pravac od Sokolca.

Ovog puta su obe brigade počele napad u predviđeno vreme, u 24 časa 12. novembra. Tri bataljona (1, 2. i 3) 20. romanijske brigade su opet ovladala svim položajima na odseku svoga napada, osim Lunjem, oko koga se borba vodila sve do svanuća. U isto vreme su tri bataljona (1, 2. i 4) 16. brigade savladala spoljnu odbranu na istočnoj strani i s delovima se probila u varošicu, odakle su se ustaše uporno branile iz tvrdih zgrada. Tim delimičnim uspesima nije bio ozbiljnije narušen ustaški sistem odbrane, pa je rešeno da se sve jedinice u svanuće povuku na polazne položaje.

Iako je bolje pripremljen, a u njemu su upotreljene jače snage, osnovni uzrok neuspeha napada bio je u brojčanoj nadmoćnosti ustaša, čija se posada branila iz otpornih tačaka koje su fortifikacijski potpuno uređene.

27. divizija NOVJ tog dana postigla je značajan uspeh. Zahvaljujući iznenađenju i dobroj snabdevenosti eksplozivom, 3. bataljon i tehnički vod 16. muslimanske brigade uspeli su porušiti železnički most preko Drine kod ušća Lima. Noću 12/13. novembra neopaženo su izbili u selo Međeđu, odakle su mineri i obezbeđenje odmah krenuli železničkom prugom. Most se nalazi između tri tunela: jedan se nalazi na levoj obali Drine, i njime su na most izbili mineri, jer u njemu i ispred njega nije bilo obezbeđenja. Na desnoj obali su bila dva tunela: levim se pruga odvaja ka Višegradu, a desnim prema Priboju. Između ta dva tunela bio je betonski bunker i u njemu nemačko obezbeđenje. Mineri su imali dovoljno eksploziva i, pošto su od ranije znali dimenzije nosača, pravovremeno su pripremili odgovarajuća pakovanja za miniranje. Pod zaštitom mraka i huka dveju reka, na 40 do 50 metara od nemačkog bunkera, postavili su eksploziv i posle toga ga iz tunela aktivirali električnim paljenjem. Tek kada je eksplozija bacila most u reku, obezbeđenje je otvorilo vatru, bez efekta. Taj minerski poduhvat, čiji je glavni izvođač bio vodnik tehničkog voda Relja Remetić, bio je od takvog značaja da je zabeležen u ratnim dnevnicima nemačkih komandi Jugoistoka i Grupe armija E.

Literatura

• Đonlagić, Ahmet (1983). 27. istočnobosanska divizija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• Grupa autora: ŠESNAESTA MUSLIMANSKA NOU BRIGADA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2011), Istorijski arhiv Sarajevo-Tuzla 1981.
• Ratni dnevnik Grupe armija F 1. VII - 31. XII 1944 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. avgust 2011), Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom (nemački dokumenti), knjiga 4 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2011), Vojnoizdavački zavod, Beograd 1983, prilog 1

Spoljašnje veze

• I. ustaški stajaći djelatni zdrug - Axis History Factbook (jezik: engleski)