Отворите главни мени

Трећи босански корпус НОВЈ формиран је 9. новембра 1942. године, наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, као Први босански народноослободилачки ударни корпус. У његов састав тада су ушле све јединице на територији Босне и Херцеговине: Четврта и Пета крајишка дивизија, Шеста пролетерска источнобосанска НОУ бригада и партизански одреди из Босанске крајине.

Трећи босански корпус
3. divizija NOVJ u Tuzli oktobra 1943.jpg
Борци Трећег босанског корпуса НОВЈ у ослобођеној Тузли октобра 1943.
Постојање9. новембар 1942.
ФормацијаЧетврта крајишка дивизија
Пета крајишка дивизија
Шеста истоно-босанска бригада
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Команданти
КомандантКоста Нађ
Политички комесарОсман Карабеговић
Владо Поповић

За команданта Првог босанског корпуса постављен је Коста Нађ, народни херој, а за политичког комесара Осман Карабеговић, народни херој. Формирањем штаба корпуса, престао је да постоји Оперативни штаб за Босанску Крајину, пошто су његове функције пренете на штаб корпуса.

11. маја 1943. године од снага и кадрова овог корпуса створена су два корпуса која су га наследила. У саставу Првог босанског корпуса остала је Пета крајишка дивизија НОВЈ, а осим ње, под командом Корпуса били су и Шеста пролетерска и Мајевичка бригада, Сремски, Бирчански и Шековићки одред.

Део штаба са командантом Костом Нађем и Другом крајишком бригадом прешао је у септембру у источну Босну, где је од 16. и 17. дивизије НОВЈ и партизанских одреда источне Босне формиран Трећи босански корпус НОВЈ. Команданта је остао Коста Нађ, а за политичког комесара тада је постављен Владо Поповић. Од главнине Првог босанског корпуса формиран је Пети ударни корпус на челу са новим штабом и командантом Славком Родићем. Линија раздвајања оперативних зона ова два корпуса углавном је представљала река Босна. У октобру 1943. Корпус је ојачан новоформираном 27. источнобосанском дивизијом. Кад је у марту 1944. формирана 36. војвођанска дивизија, Шеснаеста дивизија издвојена је из састава корпуса и припојена новоформираном Дванаестом корпусу. У априлу је Седамнаеста дивизија фактички, а нешто касније и формално издвојена из састава Корпуса, и упућена у Санџак. Након тога корпус су сачињавале 27., новоформирана 38. источнобосанска дивизија и локални партизански одреди.

Корпус је учествовао у Првој и Другој тузланској операцији, и трпео је крупне офанзивне ударе немачке Друге оклопне армије. У децембру 1943. нашао се у захвату операција „Кугелблиц“ и "Шнештурм“, а од марта до маја 1944. трпео је притисак дуготрајне офанзиве V СС корпуса. Коначно је ослободио Тузлу 17. септембра 1944, након чега је био у средишту оштрих и драматичних борби током пробоја Групе армија Е. У децембру 1944. био је под симултаним ударом немачког 34. армијског корпуса и главнине четника под личном командом Михаиловића. Ова четничка офанзива завршила се драматичном али успешном одбраном у самим предграђима Тузле 24-28. децембра 1944.

Током завршним операцијама Југословенске армије, Корпус је потчињек штабу Друге армије, и учествовао је у Сарајевској операцији и уништавању мањих група четника у долини Неретве и Сутјеске, као и на Романији, као и последњих упоришта усташа у Посавини.

ЛитератураУреди