Трећи босански корпус НОВЈ

Трећи босански корпус био је корпус Народноослободилачке војске Југославије формиран је 9. новембра 1942, наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, као Први босански народноослободилачки ударни корпус. У састав корпуса ушле су све јединице на територији Босне и Херцеговине: Четврта и Пета крајишка дивизија, Шеста пролетерска источнобосанска бригада и партизански одреди из Босанске крајине.[1][2]

Трећи босански корпус
3. divizija NOVJ u Tuzli oktobra 1943.jpg
Борци Трећег корпуса у ослобођеној Тузли 1943.
Постојањеод 9. новембар 1942. до краја рата
ФормацијаЧетврта крајишка дивизија
Пета крајишка дивизија
Шеста истонобосанска бригада
ДеоНародноослободилачка војска Југославије Народноослободилачке војске Југославије
Команданти
КомандантКоста Нађ[а]
Политички комесарОсман Карабеговић[а]

За команданта корпуса постављен је Коста Нађ, а за политичког комесара Осман Карабеговић. Формирањем Штаба корпуса, престао је да постоји Оперативни штаб за Босанску крајину, пошто су његове функције пренете на Штаб корпуса.[1][2]

Од снага и кадрова корпуса створена су 11. маја 1943. два корпуса. У саставу Првог босанског корпуса остала је Пета крајишка дивизија, као и Шеста источнобосанска и Мајевичка бригада и Сремски, Бирчански и Шековићки партизански одред. У састав новоформираног Другог босанског корпуса прешле су Четврта и Десета крајишка дивизија. Октобра 1943. Први босански корпус је наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ преименован у Трећи босански корпус.[1][2]

Ратни пут Трећег корпусаУреди

Након формирања Другог босанског корпуса (Пети боснаски корпус) линија раздвајања оперативних зона два корпуса углавном је представљала река Босна. У октобру 1943. Корпус је ојачан новоформираном 27. источнобосанском дивизијом. Кад је у марту 1944. формирана 36. војвођанска дивизија, Шеснаеста дивизија издвојена је из састава корпуса и припојена новоформираном Дванаестом корпусу. У априлу је Седамнаеста дивизија фактички, а нешто касније и формално издвојена из састава Корпуса и упућена у Санџак. Након тога, корпус су сачињавале 27. источнобосанска, новоформирана 38. источнобосанска дивизија и локални партизански одреди.

Корпус је учествовао у Првој и Другој тузланској операцији, и трпео је крупне офанзивне ударе немачке Друге оклопне армије. У децембру 1943. нашао се у захвату операција „Кугелблиц“ и „Шнештурм”, а од марта до маја 1944. трпео је притисак дуготрајне офанзиве V СС корпуса. Коначно је ослободио Тузлу 17. септембра 1944, након чега је био у средишту оштрих и драматичних борби током пробоја Групе армија Е. У децембру 1944. био је под симултаним ударом немачког 34. армијског корпуса и главнине четника под личном командом Михаиловића. Ова четничка офанзива завршила се драматичном али успешном одбраном у самим предграђима Тузле од 24. до 28. децембра 1944. године.

Током завршних операција Југословенске армије, Корпус је био потчињен Штабу Друге армије и учествовао у Сарајевској операцији и уништавању мањих група четника у долини Неретве и Сутјеске, као и на Романији и у уништењу последњих упоришта усташа у Посавини.

Командни састав корпусаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ а б Приликом формирања корпуса

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Vojna enciklopedija X 1975, стр. 97.
  2. ^ а б в Leksikon NOR 2 1980, стр. 1128.

ЛитератураУреди