Borka Rajevac

Borka Rajevac
Borka Rajevac
	Babica Borka Rajevac, oko 1920. godine
Puno ime	Borka Rajevac
Datum rođenja	3. avgust 1882.
Mesto rođenja	Užice, Kraljevina Srbija
Datum smrti	1963. (80/81 god.)
Mesto smrti	Užice, SFRJ

Borka Rajevac (Užice, 3. avgust 1882 – Užice, 1963) bila je čuvena užička babica. Kao babica radila je punih 55 godina i pomogla da na svet dođe gotovo 20.000 beba. Poznavala ju je većina stanovnika užičkog kraja, koji su je zvali „baša Borka”.

Mladost i školovanje

Borka Rajevac rođena je 1882. godine u porodici Lojanica. Nesigurna vremena na početku 20. veka rušila su preko noći i najveće vrednosti, pa je tako i Borka, kada su menice progutale bogatstvo njenog muža Stevana Rajevca, preko noći od bogatašice postala siromašna. Zbog toga je "teška srca", odlučila da proda ratne trofeje svog dede: sablje, kremenjače ukrašene srebrom i porodični nakit. Novac koji je dobila bio je dovoljan za jednogodišnje školovanje. Godine 1906. poštanskim kolima sa zapregom otputovala je u Kragujevac, a odale vozom do Beograda. U Beogradu je Borka upisala Srpsku kraljevsku školu, gde je 1907. godine diplomirala sa odičnim ocenama. Diploma je potpisana od fizikusa uprave grada Beograda.

Profesionalni rad

Početkom veka užička bolnica nalazila se u jednoj trošnoj zgradi. Oskudan inventar u nekoliko soba sačinjavali su rasklimani gvozdeni kreveti, slamarice i nekoliko pokrivača. U bolnici je radio samo jedan doktor i babica Borka. Babica Borka, koju su svi zvali „baša Borka”, radila je kao opštinska babica. Kod svojih pacijentkinja uvek je išla pešice - i po gradu, ali i do okolnih sela. U novembru 1962. godine, posle 55 godina radnog staža, otišla je u penziju u 80-toj godini života. Babicu Borku je tada znala većina stanovnika užičkog kraja. Službenici centra za majku i dete u (tadašnjem) Titovom Užicu priredili su joj svečani ispraćaj u penziju.^[1]

Tokom jednog intervjua, na pitanje čemu može da zahvali vitalnost, babica Borka odgovorila je: „U prvom redu umerenom jelu i neprekidnom radu. Uvek sam bila u pokretu i nisam imala vremena da mislim na teškoće, na starost. Pomogla mi je i ljubav prema pozivu koji sam obavljala.“^[2]^[3]

Babica Borka umrla je 1963. godine u Užicu. Imala je ćerku, dve unuke i dvoje pra-unučadi.

Dobrotvorni rad

Borka Rajevac bila je i velika dobrotvorka. Bila je aktivna u Kolu srpskih sestara, članica pevačkog društva „Zlatiborska vila“. Bila je kuma i čest gost u kući čuvenog užičkog i srpskog slikara Mihaila Milovanovića. U decembru 1924. godine, ona je porodila Valu, slikarevu suprugu, a kasnije, u crkvi Svetog Đorđa i krstila njihovog sina i dala mu ime Momčilo. Kao dar u znak zahvalnosti dobila je od slikara njegovu sliku Motiv sa Jelaka, pejzaž sa Kajmakčalana, slikan na šatorskom krilu, u vreme kada se na Jelaku nalazio štab Vrhovne komande srpske vojske.^[4]

Galerija slika
Borka Rajevac, oko 1962.
Kuća u Užicu, u kojoj je živela babica Borka
Nadgrobni spomenik porodice Rajevac na užičkom groblju

Vidi još

Reference

^ Kovačević, Predrag. „Novembar 1962. godine”. uzicanstveno.rs. Pristupljeno 1. 5. 2020.
^ Vlahović, Joža (20. novembar 1962). „Dvadeset hiljada nepoznatih”. Politika. |access-date= zahteva |url= (pomoć)
^ Zečić, M. (novembar 1962). „20.000 beba babe Borke”. Arena. |access-date= zahteva |url= (pomoć)
^ „Mihailo Milovanović”. uzicanstveno.rs. Pristupljeno 1. 5. 2020.

Spoljašnje veze

[1] Kovačević, Predrag. „Novembar 1962. godine”. uzicanstveno.rs. Pristupljeno 1. 5. 2020.

[2] Vlahović, Joža (20. novembar 1962). „Dvadeset hiljada nepoznatih”. Politika. |access-date= zahteva |url= (pomoć)

[3] Zečić, M. (novembar 1962). „20.000 beba babe Borke”. Arena. |access-date= zahteva |url= (pomoć)

[4] „Mihailo Milovanović”. uzicanstveno.rs. Pristupljeno 1. 5. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]